Mesec: decembar 2016.

Teme predstojećeg sastanka sa Radnom grupom za saradnju sa sindikatima u MUP-u

Napisao/la na 07/12/2016. Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Teme predstojećeg sastanka sa Radnom grupom za saradnju sa sindikatima u MUP-u

Užice – Beograd, 5.12.2016 – Sindikat srpske policije je dostavio teme za sastanak sa Radnom grupom sa saradnju sa sindikatima u MUP-u. Reč je o najaktuelnijim problemima sa kojima se susreću zaposleni, kao i nepravilnom postupanju u određenim organizacionim jedinicama, a na štetu zaposlenih. Ujedno smo predložili načine rešavanja uočenih problema i otklanjanja nepravilnosti. Tamo gde su problemi i nepravilnosti posledica nesnalaženja u radu ili nepravilnog tumačenja propisa, predložili smo donošenje obavezujućih instrukcija o postupanju. I naposletku, u slučajevima dugotrajnog ili svesnog kršenja propisa predložili smo i utvrđivanje odgovornosti nadležnih (disciplinske, prekršajne i krivične).

Spisak tema sastanka:

Evidentiranje i obračun radnih sati zaposlenih upućenih na specifična područja radi angažovanja na poslovima migracije i migranata i na području KZB
Ishrana pripadnika IJP (i drugih policijskih službenika) angažovanih na državnoj granici R. Srbije poslednjeg dana angažovanja (prilikom „smene“)
Nesklapanje sporazuma zbog viška radnih sati koje su ostvarili zaposleni u PPU u Vranju i u JZO
Problemi vatrogasaca-spasilaca u Gornjem Milanovcu
Problemi zaposlenih u Žandarmeriji
Isplata uvećane zarade kada zaposleni menja rukovodioca ili kada ima dodatno opterećenje na radu
Prodaja odmarališta MUP-a?
Dinamika isplate posebnih naknada, naknade putnih troškova, solidarne pomoći i jubilarnih nagrada.

U prilogu se možete upoznati o svim detaljima predloženih tema, odnosno sadržini problema i predloženim rešenjima.

Služba za informisanje SSP

teme-za-kabinet-2012-12

Apel građanima i javnosti – pomozite nam!!!

Napisao/la Zoran Stojčić na 06/12/2016. Objavljeno u Apeli. Nema komentara na Apel građanima i javnosti – pomozite nam!!!

Kako vreme odmiče, sve je teže zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Mere štednje su po običaju najviše pogodile one koji najviše rade i taj teret ušteda još uvek nose na svojim leđima. Tu naravno ne mislimo na većinu visoko pozicioniranih rukovodećih kadrova, sa večitim radnim mestima u klimatizovanim kancelarijama i kožnim foteljama, koji su očigledno izgubili dodir sa stvarnošću i stanjem na terenu. Ovde mislimo na obične izvršioce – policijske službenike i ostale zaposlene iz ove kategorije.

Verovatno će čitaoci ovog teksta, posle prvog pasusa, odmah pomisliti: „Evo, policajcima nije dovoljno ni povećanje plate od 5% koje će se početi primenjivati od januara 2017. godine, nisu još ni to dobili, a traže još“. Ne, mi samo tražimo pomoć, kako bismo preduhitrili i sprečili ono najgore. Kako bi spasili živote policajaca, a samim tim mogli da zaštitimo i građane. Kako bismo na poslu vozili ispravna službena vozila i vratili se nepovređeni svojim domovima. Je li to mnogo?

Ne prođe ni par dana a da se na društvenim mrežama, ali i u pojedinim štampanim medijima, ne pojavi fotografija policijskog službenog vozila, u neispravnom ili polu-ispravnom stanju, naravno sa policijskim službenikom pored ili unutar njega, koji na sve načine pokušava da uradi nemoguće stvari, kako bi osposobio vozilo i na vreme izvršio službeni zadatak, možda i spasio nečiji život. Takve stvari često izazivaju podsmeh i predmet su anketa i glasanja u kojima se građani nadmeću u tome ko će zanimljiviji i smešniji komentar ostaviti, ili čak montirati fotografiju na osnovu događaja i time dodatno etiketirati i ismejati tog čoveka.

Naravno da ne zameramo građanima Republike Srbije što smo zbog ovakvih i sličnih stvari predmet podsmeha, što smo stavljeni na stub srama. Jasno je da nema njihove krivice i da nisu dovoljno upućeni u to gde i kako se planira budžet, u kom pravcu je usmeren novac koji oni, u vidu poreza, odvajaju od svojih usta i usta svoje dece kako bi dobili odgovarajuću zaštitu državnog aparata i osećali se bezbedno. Stoga skrećemo pažnju javnosti na činjenicu da je budžet MUP već godinama izrazito restriktivan i da su pozicije za održavanje i popravku vozila, u većini policijskih uprava, smešno male. Budžetska sredstva planirana za te namene utroše se već početkom godine i trenutno novca nema ni da se zameni brisač ili sijalica na automobilu.

Preveliki broj službenih vozila je još uvek sa letnjim, ali i „ćelavim“ gumama, a uveliko evo snega na putevima. Koristimo vozila stara i preko trideset godina, sa slabijim kočnicama, sve to radimo na našu ličnu odgovornost i sopstveni rizik samo da bi zadatak na koji smo upućeni izvršili u što kraćem vremenu. Često zbog toga bivamo i kažnjavani umanjenjem ionako već umanjene plate jer se dešavaju slučajevi da se službeno vozilo ugasi u vožnji, otkažu mu kočnice, pokvari menjač i slično, pri tome dođe do manjih udesa a rukovodioci uvek na to kažu: „E policajac je sam kriv, nije trebao da krene sa polu-ispravnim vozilom na zadatak“ . A dobro znaju da ispravnih vozila i nema.

Čija je odgovornost za takvo stanje? Da li ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović i v.d. direktora policije Vladimir Rebić znaju za sve ovo? Da li postoji bar jedan rukovodilac iz Uprava u sedištu MUP-a ili van, koji je smogao hrabrosti da njima na licu mesta pokaže ovakva vozila? Verujemo da ne postoji i sigurni smo da im se uživo šminka stvarno i realno stanje voznih parkova, prikazuju im samo ispravna i najbolja vozila koja, uzgred, ti rukovodioci lično i voze i ne daju ih policajcima na terenu.

Ko zna, možda bi se nešto barem malo promenilo ukoliko bi ministra provozali službenim vozilom sa jednim ispravnim svetlom, i to dugim, sa napuklom šoferkom, uz pocepani auspuh, na raspalim sedištima, bez klime i grejanja, ali sa ćelavim gumama?

Činjenica je da se policijski službenici ne osećaju bezbedno u službenim vozilima kojima odlaze na službene zadatke. Svako od njih će to i potvrditi – veći je rizik zadužiti i sesti u polu-ispravno službeno vozilo nego izvršiti i najteži zadatak. Za izvršavanje zadataka smo školovani i obučeni ali silom prilika moramo biti i auto-mehaničari, bez škole i iskustva. Iskreno, nikome od nas nije jasno kako većina službenih vozila MUP-a prilikom registracije uopšte prolazi na tehničkim pregledima i do kada će takvo očajno stanje trajati…

Zbog svega ovoga apelujemo na javnost, na građane, da iskoriste sva moguća zakonom dozvoljena sredstva i na sve načine utiču na MUP da iznađe modus kako bi makar osvežio vozni park i popravio neispravna i polu-ispravna vozila, a da ispravna redovno održava. Fotografišite takva vozila na ulici i objavljujte fotografije slobodno, podržavamo vas u tome… Samo vas molimo, da ne ismevate policajce koje zateknete u ulozi mehaničara, ne zbijajte šale na naš račun, najmanje smo krivi za to.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

Državne starlete pod sudskom zaštitom!

Napisao/la na 05/12/2016. Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na Državne starlete pod sudskom zaštitom!

Još se nije slegla prašina koju je pre dva dana podigao incident u Zaječaru, u kome je policijskom službeniku, od strane visoke funkcionerke jedne vladajuće političke partije, prećeno rečima “Uskoro te čeka grob“, samo zato što je radio svoj posao, a već imamo jasnu poruku države, odnosno pravosuđa, koju možemo svesti na to da bi neka „državna starleta“ odgovarala, ona mora nekog i da ubije! Mada je i to diskutabilno, ako je suditi na osnovu presude izrečene Dušici Jevđenović, savetnici u Ministarstvu inostranih poslova, savetnici nepoznatih kvalifikacija i nepoznatih zaduženja, ali poznatoj kao ljubiteljki suzavaca u spreju. Gospođica Jevđenović je danas, zbog napada na ovlašćeno službeno lice osuđena, a praktično oslobođena izrečenom uslovnom kaznom.

Krivično delo napad na ovlašćeno službeno lice za vreme vršenja dužnosti izgleda služi samo kao ukras u zakoniku? Čemu služi usvajanje zakona koji se ne sprovode ili ako se i sprovode, sprovode se selektivno? Gde je nestala (ako je ikada i postojala) vladavina prava u zemlji Srbiji?

Pitamo da li je njoj kao licu osuđenom za krivično delo (mada je sankcija izuzetno blaga čime se gubi i njena svrha) mesto u Ministarstvu inostranih poslova?! Ili je to možda čak i poželjno? Gospođici očigledno nikada i nije bilo mesto u MIP-u, ali negativna selekcija je nešto što će obeležiti ovaj period naše zemlje koja simulira državu!

Setimo se vremena „analize rizika“ kojom prilikom je ministar rekao da kriminalcima nije mesto u policiji, sa ovom njegovom izjavom se naravno slažemo, ali se opet nameće pitanje da li im je onda mesto u Ministarstvu inostranih poslova? Stičemo utisak da je pravda selektivna a da borba protiv kriminala nije iskrena već selektivna.

Ne možemo ostati nemi u situaciju da uslovno bude osuđen neko ko izvrši napad na ovlašćeno službeno lice, neko ko je tom prilikom pretio gasnim pištoljem dovodeći policajce u zabludu kako poseduje vatreno oružje a samim tim su se stekli uslovi za upotrebu vatrenog oružja od strane policajaca! Na svu sreću, prisebnošću i profesionalnošću kolega, vatreno oružje nije upotrebljeno i na taj način su izbegnute teže posledice.

Ovakvom presudom šalje se jasna poruka kriminalcima „napad na policiju a samim tim i kriminal se isplati“. Više puta pominjana rečenica „napad na policiju je napad na državu“ takođe dobija drugi smisao. Zbog ovakvih stvari poglavlja za pristupanje Srbije Evropskoj Unici koja se tiču pravosuđa predstavljaju bolnu tačku i kamen spoticanja. Izgleda da je policajcima u ovim stvarima, kao i kod tužbi, poslednja nada EU sa svojim institucijama jer nas država definitivno neće zaštititi!

Jasno je da sistem ne funkcioniše, država ne poštuje svoje sopstvene zakone pa tako ni kriminalci ne zaziru od kazne. Napad na policajca – napad na državu, uslovna kazna??? Sramota! Jedina realna kazna je bila bezuslovna kazna zatvora. U svakoj drugoj državi oni bi na licu mesta bili usmrćeni zbog takvog napada na policijske službenike!

Da li je potrebno citirati član zakona kojim su propisane sankcije za ovo krivično delo i podsetiti javnost da uslovna kazna nije predviđena:

Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti

Član 323

(1) Ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana službenom licu nanesena laka telesna povreda ili je prećeno upotrebom oružja,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako prilikom izvršenja dela iz st. 1. i 3. ovog člana učinilac službenom licu nanese tešku telesnu povredu,
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do deset godina.
(5) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
(6) Učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem službenog lica može se osloboditi od kazne.

Služba za informisanje SSP
Nikola Petrović

Nekad ni nagrada ministra nije dovoljna!

Napisao/la Mile Lazarević na 05/12/2016. Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Nekad ni nagrada ministra nije dovoljna!

Veliku pažnju zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova privukla je najava uspostavljanja sistema karijernog napredovanja. Probuđene su nade hiljada zaposlenih koji godinama vredno i savesno rade, daju sebe službi u potpunosti, a zauzvrat ne dobijaju bilo kakvo priznanje, osim tapšanja po ramenu. Tapkaju pri tome u mestu u svojim karijerama, gledajući neke druge koleginice i kolege kako meteorskom brzinom napreduju, penju se na lestvici radnih mesta, preskačući i po nekoliko stepenika.

U poslednjih desetak godina imali smo priliku da vidimo zaista začuđujuće uspone u karijerama, gde su policajci od vođa patrole ili sektora stizali za svega par godina do visokih činova, pukovnika pa čak i generala. Tim meteorskim usponima, naravno, kumovale su kumovsko-rođačke, zavičajne ali i sindikalne i pre svega političke veze. Podrška jednog reprezentativnog sindikata ili odgovarajuće stranke (vladajuće u tom trenutku) bila je sigurna ulaznica u „visoko društvo“.

I danas je tako još uvek! Iskreno se nadamo ne još zadugo jer kako svojevremeno izjavi ministar Nebojša Stefanović, najavljujući novine u Zakonu o policiji: „Karijerno napredovanje znači da čin stičete isključivo na osnovu znanja i zasluga, tokom obavljanja posla, policajac da bi napredovao mora pokazati požrtvovanje, rezultate i mora da ima odgovarajuću školu.“

Upravo to – požrtvovanje, znanje i dobri rezultati jeste ono što krasi našeg kolegu iz jedne područne Policijske uprave i što nas je podstaklo na ovu priču. Taj policijski službenik pridodat je Odeljenju kriminalističke policije još davne 2008. godine. Duži niz godina ostvaruje izvanredne rezultate a kao priznanje za taj i takav rad stigla je i vredna nagrada i to iz ruku ministra. Proglašen je za policajca godine u Policijskoj upravi za 2015. godinu i tom prilikom nagrađen revolverom.

Međutim, dugogodišnji rad, mnogobrojna priznanja i nagrada ministra nisu bili dovoljni da taj kolega napreduje. On i dalje radi odgovoran posao, posao kriminalističkog inspektora, a prima platu običnog policijskog službenika. Na predlog za raspoređivanje u OKP dobijen je odgovor da za njega nema mesta!

I možda bi takav odgovor manje boleo da nije one priče iz drugog pasusa ovog teksta, a toga je bilo i u toj PU u izobilju. Mnogi su napredovali brzo i preko reda, a za izvrsnog policajca, vrednog i požrtvovanog, eto, nema mesta!

Svesno i namerno izbegavamo pominjanje imenom i policijske uprave i konkretnog kolege, da mu ne nanesemo dodatnu štetu, ukoliko prorade sujete odgovornih, ali i zbog toga što konkretna imena ne znače mnogo – u našem tekstu mnogi se mogu prepoznati! Nadamo se da će se neko u vrhu Direkcije policije osetiti prozvanim, kad pročita ovaj tekst, te pokrenuti mehanizme za iznalaženje sistemskih rešenja za ovakve primere. A rešenje se za odličnog radnika mora naći. Nema alternative ukoliko želimo uspešnu i efikasnu službu zaista, a ne samo pred kamerama.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Posao je državni, al odgovornost i šteta su lični!

Napisao/la Zoran Stojčić na 04/12/2016. Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Posao je državni, al odgovornost i šteta su lični!

Policijskom službeniku je svakim danom sve teže da obavlja svoje osnovne policijske poslove. U današnjim uslovima rada on mora da ulaže izuzetne napore kako bi postigao i redovne a kamoli izvandredne rezultate rada, a naravno, za to da bude skromno nagrađen. Skrivanje kriminalaca ispod maski ljudskih i manjinskih prava, značajan uticaj politike, izraženiji nego ranije, loše zakonske odredbe koje ograničavaju policijskog službenika u obavljaju službenih radnji i primeni ovlašćenja, samo su neki od faktora koji destimulišu policijskog službenika. Kad na to dodamo još i sramotne presude (ne)zavisnog sudstva, koje u saradnji sa prepametnim i nabeđenim tužiocima, većinom presuđuju u korist one druge strane, doveli su do toga da je policijski službenik postao zadnja lestvica u sistemu bezbednosti.

Navedeno deprimira policijske službenike, uverava ih da je borba za pravdu iluzija i gubljenje vremena, postaju razočarani, gube volju za rad, strahuju za svoju egzistenciju i bezbednost, trpe veliki pritisak, postaju nesigurni u postupanjima i sve to se manifestuje na terenu.

I pored svega toga, velika većina policijskih službenika se trudi da svoj posao obavlja maksimalno profesionalno, sakrivajući emocije i privatne probleme, znajući unapred da će se naći u nebranom grožđu. Jer kako god da se okrene, kako god postupili, nepisano je pravilo da se uvek posle dobre intervencije nešto loše desi. Da li su to pretnje, ucene, uznemiravanja telefonom, oštećenje imovine, sačekuše, privatne tužbe, svejedno je, pritisak i strah od neočekivanog uvek postoji. Vrlo često taj policajac doživi i mobing i zlostavljanje na radu od strane pretpostavljenih, a opet baš zbog dobrog rada i postupanja – kao svojevrsna kazna jer je dirnuo u posao nekome dovoljno moćnom i uticajnom.

Nastavi sa čitanjem