Адвокат ССП Зоран Трбук одбранио је колегу Дарка Симића у дисциплинском поступку.

Дисциплинска комисија Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Веће у Новом Саду, у саставу Никола Бркић председник, Зоран Опарница члан и Предраг Пејовић члан и записничара Маријане Васиљевић, решавајући по приговору запосленог СИМИЋ. ДАРКА полицијског службеника ПУ у Новом Саду, поднет преко заступника Трбук Зорана адвоката из Новог Сада на решење дисциплинског старешине ПУ у Новом Саду број 116-109/11 од 26.09.2012.године, а на основу члана 163. Закона о полицији („Службени гласник“ Р. Србије број 101/2005, 63/09 и 92/2011) члана 2. став 2. и члана 9. Уредбе о дисциплинској одговорности у Министарству унутрашњих послова („Службени гласник“ Р. Србије број 8/2006), на седници одржаној 16.11.2012.године, донело је

Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ приговор запосленог СИМИЋ ДАРКА, поднет преко заступника Трбук Зорана адвоката из Новог Сада, ПОНИШТАВА СЕ решење дисциплинског старешине ПУ у Новом Саду број 116-109/11 од 26.09.2012.године а запослени ослобађа дисциплинске одговорности за тежу повреду дужности из радног односа из чл. 109. ст.1. т.1. Закона о државним службеницима.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Решењем дисциплинског старешине ПУ у Новом Саду, запослени Симић Дарко, оглашен је одговорним за тежу повреду дужности из радног односа из чл. 109. ст. 1. т. 1. Закона о државним службеницима и изречена му је дисциплинска мера новчана казна у износу од 20% од плате за пуно радно време исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена у трајању од једног месеца.

Против наведеног решења, запослени је преко заступника уложио благовремен и дозвољен приговор. У истом наводи да првостепено решење побија због повреде правила дисциплинског поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права. Предлаже да другостепени орган поништи првостепено решење и предмет врати на поновно одлучивање или исто преиначи и запосленог ослободи дисциплинске одговорности.

Разматрајући приговор, оспорено решење и списе предмета, Веће дисциплинске комисије је утврдило да је приговор основан, јер утврђено чињенично стање у првостепеном поступку не даје основ за оглашавање запосленог одговорним за тежу повреду дужности из радног односа која му је стављена на терет.

Увидом у списе предмета Веће је утврдило да првостепени орган није у потпуности сагледао и правилно оценио све чињенице и околности од важности за доношење правилне и законите одлуке у овом предмету што се несумњиво види из образложења

оспореног решења. При томе изведен је и погрешан закључак у погледу постојања услова за дисциплинску одговорност запосленог, што је определило Веће да поништи првостепено решење и само реши правну ствар.

Након сагледавања и оцене свих релевантних чињеница и околности везаних за предметни случај, Веће је закључило да не постоје ни субјективна ни објективна обележја, дисциплинске повреде па самим тим ни услова за дисциплинску одговорност запосленог.

Дисциплински старешина је утврдио дисциплинску одговорност а да при томе није ценио чињенице да је у временском периоду од 31.01.2011. године до 28.02.2011. године када је требало извршити предметну наредбу Прекршајног суда дошло до наступања објективних околности које се односе пре свега на одсуствовање због болести запосленог због чега наредба у предвиђеном периоду није могла бити извршена. У осталим данима када је запослени радио осим на дан 31.01.2011. године од стране руководиоца Полицијске испоставе Футог у налозима за извршење службеног задатка исти нису били конкретизовани у односу на конкретни задатак који се односи на довођење лица Гајин Милан из Бегеча.

Веће није могло да прихвати закључак првостепеног органа да је нечињење запосленог на извршењу наредбе Прекршајног суда у Новом Саду за довођење лица Гајин Милана из Бегеча, имало за последицу успоравање рада Прекршајног суда, због искључиве одговорности запосленог Симић Дарка обзиром да је по оцени Већа, иста изазвана и због низа објективних околности, који се не могу ставити у кривицу запосленог.

Имајући у виду изнето Веће је закључило да се у предметном случају нису стекли елементи теже повреде дужности из радног односа из чл. 109. ст.1. т.1. Закона о државним службеницима па је запосленог ослободило дисциплинске одговорности.

На основу изнетог, а применом члана 233. став 1. Закона о општем управном поступку („Службени Лист“ СРЈ број 33/97, 31/2001 и „Службени гласник“ Р. Србије број 30/2010) решено је као у диспозитиву.

Ово решење је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор тужбом Управном суду у Београду, у року од 30 дана од дана достављања решења.

Председник већа
Никола Бркић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.