Kako vreme odmiče i kalendarska godina se bliži svom kraju, jedno te isto pitanje iznova postaje aktuelno. Isto pitanje kao i nekoliko prethodnih godina, negde u ovo doba: kako sa ostatkom budžeta MUP-a izmiriti sve obaveze prema zaposlenima i drugim poveriocima? Zaposleni u Sektoru za materijalno-finansijske poslove se nalaze u delikatnoj situaciji – kako, sa ostatkom novca u budžetu, da odrede prioritete pored tolikih zahteva i nekako „popune sve rupe”.

Kad započnemo analizu u MUP-u, kako bismo pronašli glavne krivce za ovakvo stanje u budžetu, otvaraju nam se vrata klimatizovanih i raskošno uređenih kancelarija u kojima sede rukovodioci gore pomenutog Sektora, zatim Sektora za ljudske resurse, rukovodioci 12 Uprava u sedištu Direkcija policije, kao i većina rukovodioca svih Uprava van sedišta Direkcije policije – Područnih policijskih uprava, rukovodioci zaduženi za planiranje, organizovanje i realizaciju svih aktivnosti u ministarstvu. Svi su oni pomalo, svako iz svog delokruga rada, shodno svojim ovlašćenjima, doprineli ovakvom stanju budžeta.

Zadnjih nekoliko godina restriktivne mere Vlade Republike Srbije u pogledu štednje nisu zaobišle ni onakotanak budžet MUP. I umesto da nadležni rukovodioci dignu glas, izvrše pritisak i iskažu stvarne probleme sa kojima se susreću u radu, oni su pognute glave, prećutno sve to prihvatili i na leđa zaposlenih natovarili posledice mera štednje. Naravno oni sami, kao i visoki funkcioneri MUP-a sa platama preko 100.000 dinara, luksuznim limuzinama na ličnom zaduženju i kožnim foteljama u toplim kancelarijama, nisu to ni osetili, pa su se malo i pogubili u realnosti. Kako i ne bi kad „sit gladnom ne veruje“.

Ovde ćemo navesti samo neke od primera sa kojim je većina zaposlenih upoznata. Setimo se samo  loše planiranog konkursa za osnovnu policijsku obuku (COPO), gde je, pre nekoliko godina, više od 500 tadašnjih polaznika, na osnovu konkursa trebalo biti raspoređeno shodno mestu svog prebivališta. I odjednom, na kraju školovanja svake klase, nečijim ishitrenim i nepromišljenim odlukama oni bivaju raspoređeni u PU za grad Beograd.  To je dovelo do toga da, zbog nerešenih stambenih pitanja, nemogućnosti odvajanja od porodice i slično, dve trećine njih počinje da svakodnveno putuje iz udaljenih krajeva Srbije, stvorivši tako iznenada veliki rashod u delu budžeta MUP-a opredeljenom za „naknadu troškova za dolazak na posao i odlazak sa posla“. Uzgred budirečeno, to je bio jedan od glavnih razloga zašto se u tom periodu kasnilo sa isplatom putnih troškova i više od godinu dana. Ovaj primer smo naveli zbog sadašnje situacije, gde nas od strane poslodavca, uz aktivnu ili prećutnu podršku reprezentativnih sindikata, očekuje donošenje katastrofalne Uredbe Vlade Republike Srbije o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naravno, ovakvih i sličnih primera ima bezbroj, tu su i svima nama dobro poznati čuveni tenderi za javne nabavke, gde nas i dan danas ubeđuju da nam je MUP, izdvojivši sredstva, obezbedio nove uniforme, a zaboravljaju da je to novac nama oduzet prilikom umanjenja plate u dva navrata, kada smo ostali bez oko 18% plate u jesen 2014. godine.

„Dana xx.xx.xxxx u xx časova očekuje se dolazak delegacije xx. Potrebno je da organizacione jedinice obezbede dovoljan broj policijskih službenika…“ . Nakon ovakvih naredbodavnih depeša poslatih iz Direkcije policije ili Uprava iz njenog sastava, prva reakcija rukovodioca organizacionih jedinica je hvatanje za glavu uz reči: „Šta će im pobogu toliko ljudi? Gde da pronađem toliki broj, organizujem i redovan rad, a ne ostvarim dodatne troškove MUP-u u pogledu prekovremenog rada, dnevnica za angažovanje, vozila i slično?“ Ne zalazeći u bezbednosne procene koje donose visoko pozicionirani rukovodioci zaduženi za planiranje aktivnosti, koji očigledno ne mare za troškove u budžetu, već se isključivo vode parolom da je bolje da na terenu ima više policije nego što je to stvarno potrebno. Naravno da je bezbednost svih građana na prvom mestu, ali je potrebno u planiranju i organizovanju poslova napraviti balans shodno finansijskim, tehničkim i kadrovskim mogućnostima. A to se, nažalost, u praksi retko dešava.

Na kraju dolazimo do onih primera sa kojima se i najčešće srećemo. Zbog kojih čak i vicevi nastaju, gde je za pojedince poštovanje pravnog poretka nepoznata kategorija. Isti ti rukovodioci misle da mogu sve i da su Bogom dati da odlučuju o svemu. Pojedini načelnici i komandiri policijskih uprava i stanica su uvereni kako su svemogući, najpametniji i nezamenljivi. Oni, koji takvim razmišljanjem i odnosu prema radu krše prava zaposlenih na sve strane, pravdajući se malim budžetom, direktno su odgovorni za stvaranje enormnih troškova, koji se u budžetu ne mogu predvideti i tačno isplanirati. Ti vanredni izdaci su posledica troškova u sudskim i disciplinskim postupcima, kao i penala u vidu velikih kamata, gde po običaju MUP uvek gubi parnice, a sve to biva plaćeno krivicom gore pomenutih rukovodioca. Neosnovane disciplinske prijave, višak radnih sati i prekovremeni rad, putni troškovi, dnenivce, naknade, jubilarne nagrade, neiskorišćeni GO, sve su to slučajevi gde, najčešće krivicom načelnika i komandira, dolazi do nepoštovanja pozitivnih pravnih propisa i direktne štete po budžet MUP-a. Nažalost, za sve oni ne snose nikakve finansijske, pravne i kadrovske posledice, zbog toga opušteno nastavljaju i nadalje sa istim ponašanjem,  uglavnom sve do penzionisanja.

Sindikat srpske policije ovim tekstom nema nameru da omalovažava bilo čiji rad, želimo isključivo da ukažemo na greške iz prošlosti, kako se ne bi ponovile i u planiranju sledećeg budžeta za 2017. godinu. Poslodavac je sada na potezu, očekujemo da će u narednom periodu preduzeti odgovarajuće mere i radnje, kako bi se stalo na put ovakvom samovoljnom ponašanju i na taj način ostvarila ušteda novac u budžetu.

Služba za informisanje SSP

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.