Радионица на тему „Психолошка помоћ полицијским службеницима“, која је организована на иницијативу МУП Р Словеније у оквиру билатералне сарадње са нашим Министарством одржана је 18. и 19. септембра 2013. године у Београду у Наставном центру на Авали.

Психологе нашег министарства је највише интересовала главна тема:

  • Психолошка помоћ и подршка у полицији са описом структуре саме психолошке службе и формацијског позиционирања исте у оквиру МУП Р Словеније.

Делегацију предавача из Словеније су чинили вођа Радне групе за пружање психолошке помоћи, координатор психолога у оквиру Радне групе за пружање психолошке помоћи и представник повереника-колега за подршку.

У оквиру прве главне теме радионице, гости из Словеније говорили су о: организацији и планирању 24-часовне хитне психолошке помоћи за полицајце, о изазовима, проблемима и етичким дилемама, о врстама психолошке помоћи и подршке и практичним искуствима.

С обзиром да у МУП Р Словеније има око 7000 запослених овлашћених службених лица ( отприлике као у ПУ за град Београд, где је запослен једна психолог), запослено је 7 психолога, који се баве пословима психолошке превенције. У МУП Р Словеније, психолози пружају следеће услуге: селекцију, кризне интервенције, саветодавни рад и психотерапију, предавања, координирају и супервизирају рад повереника-колега за подршку. Осим тога, психолог из Словениије је нагласила да селекцију за пријем нових психолога врши искључиво психолошка служба и да не примају психологе без радног искуства. Психолози словеначке полиције имају активно учешће у свим важним телима полиције (дисциплинске комисије, комисије за измену закона о полицији и сл.), а као посебно важну ствар, колегиница  је истакла да налаз и мишљење психолога обавезно прати документацију приликом упућивања запослених на инвалидску комисију или процену радне способности. Словеначки психолог  је подвукао да се у словеначкој полицији стриктно поштује кодекс етике психолога у смислу да се сваки извештај психолога шаље ковертиран и да нико нема права да га отвара и чита, осим особе којој је извештај упућен.

Вођа Радне групе за пружање психолошке помоћи је говорио о стратешком развоју примене социјалних вештина у полицији. Под овим они подразумевају строгу селекцију руководећег кадра, њихову константну обуку о социјалним вештинама, као што су асертивна комуникација, решавање конфликата, технике управљања стресом, тимски рад и излагање у јавности. Поред тога, велика пажња се придаје критеријумима за напредовање (каријерно вођење) и инструментима за одржавање добре организацијске климе.

Оно што смо ново сазнали јесте да је у словеначки Закон о полицији имплементиран члан који дефинише стручну психолошку помоћ запосленима.

Цитат:

Zakon o organiziranosti in delu v policiji (ZODPol)

65. člen

(psihološka pomoč in psihološka podpora)

  (1) Policija zagotavlja strokovno psihološko pomoč in psihološko podporo uslužbencem policije v primeru hujših psihičnih obremenitev pri opravljanju nalog policije in drugih dogodkih, ki vplivajo na opravljanje nalog policije, ter udeležbo v programih, namenjenih obvladovanju psihičnih obremenitev.

 (2) Psihološko pomoč in podporo iz prejšnjega odstavka lahko policija zagotovi tudi ožjim družinskim članom uslužbenca policije.

 (3) Vrste in način izvajanja strokovne psihološke pomoči in podpore ter usposabljanja uslužbencev policije za obvladovanje psihičnih obremenitev predpiše minister na predlog generalnega direktorja policije.

Такође словенци имају „Правилник о психолошкој помоћи и психолошкој подршци службеницима полиције“, који ближе одређује врсте и начин психолошке делатности у њиховој полицији.

Сви психолози у њиховој полицији су овлашћена службена лица, осим психолога, који су запослени у њиховој амбуланти за медицину рада у седишту министарства (где раде два лекара, који су једини у министарству и два психолога). Овде су колеге из Словеније поменуле да у оквиру њиховог Закона о полицији не постоји именована „референтна кућа“ за пружање медицинских услуга и процену радне способности, већ они склапају уговоре са установама које изаберу.

Словеначки психолози говорили су о потешкоћама на које су наилазили током формирања своје службе и како је навела колегиница психолог највеће потешкоће им је задавао „медицински лоби, који није дозвољавао да се развије и одвоји психолошка служба“, а пре свега у смислу пружања услуге психотерапије и саветовања. Тај проблем су премостили тако што су формирали Радну групу у коју су били укључени сви психолози с тим што је за руководиоца групе постављен полицијски службеник из кабинета Генералног директората, који има улогу менаџера и који их заправо директно повезује са помоћником Генералног директора полиције (што је пандан нашег Кабинета министра). На тај начин, психолог има могућност директне и свакодневне комуникације са помоћником Генералног директора полиције, што у великој мери олакшава, убрзава и повећава ефикасност рада психолошке службе. Тренутно највећи проблем који имају је мали број запослених психолога. Сматрају да ће, док се не створи финансијски услови за пријем нових психолога, служба свакако боље функционисати након централизације.

С обзиром да подршка помоћника Генералног директора зависи од особе која је сада на тој позицији, будући да она има слуха за потребу и важност рада психолошке службе у полицији, следећи корак је био формирање службе централне психолошке подршке. Формирање ове службе је одобрено од стране Генералног директора полиције и са његовом сагласношћу упућено министру на потписивање. Вођа Радне групе за пружање психолошке помоћи је изразио задовољство што ће сви психолози бити на једном месту и што ће први пут психолозима руководилац бити психолог и сматра то „својом успешно завршеном мисијом“. На овом месту, колегиница психолог је пренела своја искуства након студијске посете финској полицији, где су психолози организационо централизовани, а деташирани по подручним јединицама и да се тамо показало да то не представља никакав проблем за функционисање система, чак се показало да је то врло ефикасно решење. По узору на тај модел је конципиран и словеначки модел, који је на потпису код министра унутрашњих послова Словеније.

Колеге из Словеније су врло отворено и детаљно причали о свим аспектима свог рада, те смо тако могли да сазнамо да је доста уложено у обуку, опрему и услове за рад. Сви психолози су завршили обуку за EMDR (eye movement desensitization and reprocessing) психотерапију, коју им је пружио др Соломон из САД, а који важи за једног од највећих стручњака у области рада са кризом и траумама.

Једна од специфичности словеначке полиције јесте да је психолог у полицијској управи директно упућен на директора те полицијске управе, што у пракси значи да је психолог потпуно самосталан и независан у стручном и професионалном смислу, да редовно присуствује свим колегијумима, као и да учествује у селекцији и класификацији кадрова за потребе те управе.

Психолозима словеначке полиције омогућено је да имају редовне месечне састанке (који су заправо обавезни), који трају осам радних сати, на којима се врши интервизија рада психолога, а највише методом приказа случаја.

Желим истаћи да сам са поносом слушала излагање колега из Словеније и схватила да њихова служба функциониш на исти начин који се налази у предлогу Стратегије психолошке службе који смо предали министру на усвајање, а који безуспешно покушавамо да имплементирамо читавих пет година.

Да ли и даље чекамо да дође неко из „белог света“ и да нам каже како треба да радимо, а ми још увек немамо пословну културу да поштујемо своје стручњаке  него их извозимо, управо због тога што их овде нико не жели да чује?

На кратко сам сметнула с ума, да је увек бољи неко други састране, и да су код нас у МУП-у сви психолози (сви они који су о томе некада читали, неки су имали тај испит на неком факултету, а неки „се разумеју у психологију природно, надарени су“ а неки су стручњаци опште праксе, по потреби…..)

На жалост, такви стручњаци опште надлежности нам и доносе одлуке, не слушајући струку, већ демонстрирајући моћ – можда то тако треба.

Волела би да ме неко научи, ако је тако, да будем и ја обавештена, а и други психолози у нашем Министарству који су инче сјајни стручњаци, можда ће и њима бити боље „ у белом свету“, можда њих неко негде једва чека са овим знањем, ако нама не требају!

Шеф Службе за психолошку превенцију ССП
психолог,  Мирјана Смиљанић

Comments

  1. Хвала колега, лепо је чути стручњака и професионалца који сме да каже шта мисли. На жалост Ви сте у праву, тако ће и сада бити, за дан, два квазиелита ће заборавити, али се надам да колеге неће.Још јдном хвала на подршци, требаће нам, само што ми се чини да ће нам од стручне подршке више требати политичка, коју нисмо у стању да обезбедимо, само зато што смо професионалци,а требало би да нас схвате политичари. Шта мислите, да ли је то могуће??? A одустати нећу, некако ми то није у крви, била сам, пре овога, инспектор, а увек и прво психолог. Још једном хвала, велико је уживање имати такве колеге, заједно можемо много, све оно што је за добробит полицијским службеницима, јер смо због њих овде.

  2. Mirjana ,bravo!!! Odavno je vreme da se unese profesionalizam u sve državne institucije a naročito tipa kao što je MUP.Shvatila sam,da ovoj “državi” nisam potrebna,bez obzira na moje kompetence.Možda neko “u belom svetu” zaista jedva čeka nas psihologe , koji se nadamo na evidenciji NSZ da će nam neko, bez političkih i rodbinskih veza pružiti priliku da pokažemo šta znamo. Pozdrav.

  3. Podrzavam vase stavove,mnogo vam treba energije da postavite prave stvari na svoje mesto ,i da ako neko ima cin treba da postuje savete strucnjaka a ne kao 90-ih da sprovodi princip ja sam najpametniji,trenutno je sitacija losa ,Durmittorska je kao mumija ,jednolicna ,siv 2,Grabez uzas ,zato bi od vas trebalo da se krene ,normalno i biro kabineta ima uvek razumevanje za vase predloge,nadam se da cetee pripasti kabinetu ministra da imate situaciju pod kontrolom ,Pozdrav i zelim vam uspeh

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.