Radionica na temu „Psihološka pomoć policijskim službenicima“, koja je organizovana na inicijativu MUP R Slovenije u okviru bilateralne saradnje sa našim Ministarstvom održana je 18. i 19. septembra 2013. godine u Beogradu u Nastavnom centru na Avali.

Psihologe našeg ministarstva je najviše interesovala glavna tema:

• Psihološka pomoć i podrška u policiji sa opisom strukture same psihološke službe i formacijskog pozicioniranja iste u okviru MUP R Slovenije.

Delegaciju predavača iz Slovenije su činili vođa Radne grupe za pružanje psihološke pomoći, koordinator psihologa u okviru Radne grupe za pružanje psihološke pomoći i predstavnik poverenika-kolega za podršku.

U okviru prve glavne teme radionice, gosti iz Slovenije govorili su o: organizaciji i planiranju 24-časovne hitne psihološke pomoći za policajce, o izazovima, problemima i etičkim dilemama, o vrstama psihološke pomoći i podrške i praktičnim iskustvima.

S obzirom da u MUP R Slovenije ima oko 7000 zaposlenih ovlašćenih službenih lica ( otprilike kao u PU za grad Beograd, gde je zaposlen jedna psiholog), zaposleno je 7 psihologa, koji se bave poslovima psihološke prevencije. U MUP R Slovenije, psiholozi pružaju sledeće usluge: selekciju, krizne intervencije, savetodavni rad i psihoterapiju, predavanja, koordiniraju i superviziraju rad poverenika-kolega za podršku. Osim toga, psiholog iz Sloveniije je naglasila da selekciju za prijem novih psihologa vrši isključivo psihološka služba i da ne primaju psihologe bez radnog iskustva. Psiholozi slovenačke policije imaju aktivno učešće u svim važnim telima policije (disciplinske komisije, komisije za izmenu zakona o policiji i sl.), a kao posebno važnu stvar, koleginica  je istakla da nalaz i mišljenje psihologa obavezno prati dokumentaciju prilikom upućivanja zaposlenih na invalidsku komisiju ili procenu radne sposobnosti. Slovenački psiholog  je podvukao da se u slovenačkoj policiji striktno poštuje kodeks etike psihologa u smislu da se svaki izveštaj psihologa šalje kovertiran i da niko nema prava da ga otvara i čita, osim osobe kojoj je izveštaj upućen.

Vođa Radne grupe za pružanje psihološke pomoći je govorio o strateškom razvoju primene socijalnih veština u policiji. Pod ovim oni podrazumevaju strogu selekciju rukovodećeg kadra, njihovu konstantnu obuku o socijalnim veštinama, kao što su asertivna komunikacija, rešavanje konflikata, tehnike upravljanja stresom, timski rad i izlaganje u javnosti. Pored toga, velika pažnja se pridaje kriterijumima za napredovanje (karijerno vođenje) i instrumentima za održavanje dobre organizacijske klime.

Ono što smo novo saznali jeste da je u slovenački Zakon o policiji implementiran član koji definiše stručnu psihološku pomoć zaposlenima.

Citat:

Zakon o organiziranosti in delu v policiji (ZODPol)

65. člen

(psihološka pomoč in psihološka podpora)

  (1) Policija zagotavlja strokovno psihološko pomoč in psihološko podporo uslužbencem policije v primeru hujših psihičnih obremenitev pri opravljanju nalog policije in drugih dogodkih, ki vplivajo na opravljanje nalog policije, ter udeležbo v programih, namenjenih obvladovanju psihičnih obremenitev.

 (2) Psihološko pomoč in podporo iz prejšnjega odstavka lahko policija zagotovi tudi ožjim družinskim članom uslužbenca policije.

 (3) Vrste in način izvajanja strokovne psihološke pomoči in podpore ter usposabljanja uslužbencev policije za obvladovanje psihičnih obremenitev predpiše minister na predlog generalnega direktorja policije.

Takođe slovenci imaju „Pravilnik o psihološkoj pomoći i psihološkoj podršci službenicima policije“, koji bliže određuje vrste i način psihološke delatnosti u njihovoj policiji.

Svi psiholozi u njihovoj policiji su ovlašćena službena lica, osim psihologa, koji su zaposleni u njihovoj ambulanti za medicinu rada u sedištu ministarstva (gde rade dva lekara, koji su jedini u ministarstvu i dva psihologa). Ovde su kolege iz Slovenije pomenule da u okviru njihovog Zakona o policiji ne postoji imenovana „referentna kuća“ za pružanje medicinskih usluga i procenu radne sposobnosti, već oni sklapaju ugovore sa ustanovama koje izaberu.

Slovenački psiholozi govorili su o poteškoćama na koje su nailazili tokom formiranja svoje službe i kako je navela koleginica psiholog najveće poteškoće im je zadavao „medicinski lobi, koji nije dozvoljavao da se razvije i odvoji psihološka služba“, a pre svega u smislu pružanja usluge psihoterapije i savetovanja. Taj problem su premostili tako što su formirali Radnu grupu u koju su bili uključeni svi psiholozi s tim što je za rukovodioca grupe postavljen policijski službenik iz kabineta Generalnog direktorata, koji ima ulogu menadžera i koji ih zapravo direktno povezuje sa pomoćnikom Generalnog direktora policije (što je pandan našeg Kabineta ministra). Na taj način, psiholog ima mogućnost direktne i svakodnevne komunikacije sa pomoćnikom Generalnog direktora policije, što u velikoj meri olakšava, ubrzava i povećava efikasnost rada psihološke službe. Trenutno najveći problem koji imaju je mali broj zaposlenih psihologa. Smatraju da će, dok se ne stvori finansijski uslovi za prijem novih psihologa, služba svakako bolje funkcionisati nakon centralizacije.

S obzirom da podrška pomoćnika Generalnog direktora zavisi od osobe koja je sada na toj poziciji, budući da ona ima sluha za potrebu i važnost rada psihološke službe u policiji, sledeći korak je bio formiranje službe centralne psihološke podrške. Formiranje ove službe je odobreno od strane Generalnog direktora policije i sa njegovom saglasnošću upućeno ministru na potpisivanje. Vođa Radne grupe za pružanje psihološke pomoći je izrazio zadovoljstvo što će svi psiholozi biti na jednom mestu i što će prvi put psiholozima rukovodilac biti psiholog i smatra to „svojom uspešno završenom misijom“. Na ovom mestu, koleginica psiholog je prenela svoja iskustva nakon studijske posete finskoj policiji, gde su psiholozi organizaciono centralizovani, a detaširani po područnim jedinicama i da se tamo pokazalo da to ne predstavlja nikakav problem za funkcionisanje sistema, čak se pokazalo da je to vrlo efikasno rešenje. Po uzoru na taj model je koncipiran i slovenački model, koji je na potpisu kod ministra unutrašnjih poslova Slovenije.

Kolege iz Slovenije su vrlo otvoreno i detaljno pričali o svim aspektima svog rada, te smo tako mogli da saznamo da je dosta uloženo u obuku, opremu i uslove za rad. Svi psiholozi su završili obuku za EMDR (eye movement desensitization and reprocessing) psihoterapiju, koju im je pružio dr Solomon iz SAD, a koji važi za jednog od najvećih stručnjaka u oblasti rada sa krizom i traumama.

Jedna od specifičnosti slovenačke policije jeste da je psiholog u policijskoj upravi direktno upućen na direktora te policijske uprave, što u praksi znači da je psiholog potpuno samostalan i nezavisan u stručnom i profesionalnom smislu, da redovno prisustvuje svim kolegijumima, kao i da učestvuje u selekciji i klasifikaciji kadrova za potrebe te uprave.

Psiholozima slovenačke policije omogućeno je da imaju redovne mesečne sastanke (koji su zapravo obavezni), koji traju osam radnih sati, na kojima se vrši intervizija rada psihologa, a najviše metodom prikaza slučaja.

Želim istaći da sam sa ponosom slušala izlaganje kolega iz Slovenije i shvatila da njihova služba funkcioniš na isti način koji se nalazi u predlogu Strategije psihološke službe koji smo predali ministru na usvajanje, a koji bezuspešno pokušavamo da implementiramo čitavih pet godina.

Da li i dalje čekamo da dođe neko iz „belog sveta“ i da nam kaže kako treba da radimo, a mi još uvek nemamo poslovnu kulturu da poštujemo svoje stručnjake  nego ih izvozimo, upravo zbog toga što ih ovde niko ne želi da čuje?

Na kratko sam smetnula s uma, da je uvek bolji neko drugi sastrane, i da su kod nas u MUP-u svi psiholozi (svi oni koji su o tome nekada čitali, neki su imali taj ispit na nekom fakultetu, a neki „se razumeju u psihologiju prirodno, nadareni su“ a neki su stručnjaci opšte prakse, po potrebi…..)

Na žalost, takvi stručnjaci opšte nadležnosti nam i donose odluke, ne slušajući struku, već demonstrirajući moć – možda to tako treba.

Volela bi da me neko nauči, ako je tako, da budem i ja obaveštena, a i drugi psiholozi u našem Ministarstvu koji su inče sjajni stručnjaci, možda će i njima biti bolje „ u belom svetu“, možda njih neko negde jedva čeka sa ovim znanjem, ako nama ne trebaju!

Šef Službe za psihološku prevenciju SSP
psiholog,  Mirjana Smiljanić