Још се није слегла прашина коју је пре два дана подигао инцидент у Зајечару, у коме је полицијском службенику, од стране високе функционерке једне владајуће политичке партије, прећено речима “Ускоро те чека гроб“, само зато што је радио свој посао, а већ имамо јасну поруку државе, односно правосуђа, коју можемо свести на то да би нека „државна старлета“ одговарала, она мора неког и да убије! Мада је и то дискутабилно, ако је судити на основу пресуде изречене Душици Јевђеновић, саветници у Министарству иностраних послова, саветници непознатих квалификација и непознатих задужења, али познатој као љубитељки сузаваца у спреју. Госпођица Јевђеновић је данас, због напада на овлашћено службено лице осуђена, а практично ослобођена изреченом условном казном.

Кривично дело напад на овлашћено службено лице за време вршења дужности изгледа служи само као украс у законику?  Чему служи усвајање закона који се не спроводе или ако се и спроводе, спроводе се селективно? Где је нестала (ако је икада и постојала) владавина права у земљи Србији?

Питамо да ли је њој као лицу осуђеном за кривично дело (мада је санкција изузетно блага чиме се губи и њена сврха) место у Министарству иностраних послова?! Или је то можда чак и пожељно? Госпођици очигледно никада и није било место у МИП-у, али негативна селекција је нешто што ће обележити овај период наше земље која симулира државу!

Сетимо се времена „анализе ризика“ којом приликом је министар рекао да криминалцима није место у полицији, са овом његовом изјавом се наравно слажемо, али се опет намеће питање да ли им је онда место у Министарству иностраних послова? Стичемо утисак да је правда селективна а да борба против криминала није искрена већ селективна.

Не можемо остати неми у ситуацију да условно буде осуђен неко ко изврши напад на овлашћено службено лице, неко ко је том приликом претио гасним пиштољем доводећи полицајце у заблуду како поседује ватрено оружје а самим тим су се стекли услови за употребу ватреног оружја од стране полицајаца! На сву срећу, присебношћу и професионалношћу колега, ватрено оружје није употребљено и на тај начин су избегнуте теже последице.

Оваквом пресудом шаље се јасна порука криминалцима „напад на полицију а самим тим и криминал се исплати“. Више пута помињана реченица „напад на полицију је напад на државу“ такође добија други смисао. Због оваквих ствари поглавља за приступање Србије Европској Уници која се тичу правосуђа представљају болну  тачку и камен спотицања. Изгледа да је полицајцима у овим стварима, као и код тужби, последња нада ЕУ са својим институцијама јер нас држава дефинитивно неће заштитити!

Јасно је да систем не функционише, држава не поштује своје сопствене законе па тако ни криминалци не зазиру од казне. Напад на полицајца – напад на државу, условна казна??? Срамота! Једина реална казна је била безусловна казна затвора. У свакој другој држави они би на лицу места били усмрћени због таквог напада на полицијске службенике!

Да ли је потребно цитирати члан закона којим су прописане санкције за ово кривично дело и подсетити јавност да условна казна није предвиђена:

Напад на службено лице у вршењу службене дужности

Члан 323

(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.
(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.