Синдикат српске полиције упутио је дописе председнику Србије Томиславу Николићу и министру Ивици Дачићу  у коме предочава жељу великог броја полицајаца да се установи ратно обележје за све учеснике који су 1999.године бранили отаџбину током НАТО агресије.

Поштовани,
Синдикат српске полиције покреће  иницијативу којом би се исправила велика неправда према великом броју полицајаца (резервиста и редовних) учесника рата 1999.године.
По завршетку НАТО агресије и ратног стања 1999. године тадашње руководство Републике Србије је у циљу признања припадницима војске и полиције, који су узели активног учешћа у одбрани домовине, уручило одређен број одликовања и медаља. Нажалост, због нејасних услова које би неко требао да испуни да би био награђен, један део тих признања је отишао у погрешне руке, а велик број полицајаца и војника који су исте заслужили остали су без икаквих признања, неки та признања никада нису преузела већ се чувају у магацину МУП.
После октобарских промена и када су у јавност почеле да стижу вести о ратним злочинима почињеним од стране неких припадника полиције и војске почела је да се ствара слика да су сви полицајци и војници који су учествовали у рату на Косову и Метохији ратни злочинци. Такво мишљење је поткрепљавано бројним телевизијским емисијама и натписима у штампи, којима је указивано да су многи осумњичени носиоци високих признања добијених од претходне власти. Тиме су та признања у јавности потпуно девалвирана, иако су већина од награђених та признања залужили јер су професионално, одговорно и законито радили свој посао. Борба против албанских терориста је била изузетно тежак задатак за све који су у то били укључени, а посебно за припаднике МУП-а. Многи од њих су у тој борби дали животе, а да данас њихове породице не смеју да кажу где су и зашто њихови најдражи погинули. Такође велики број полицајаца су ратни инвалиди, који ће цео живот сносити последице тога што су били професионалци и патриоте.
Међу припадницима МУП-а раширено је мишљење да се држава стиди свих оних који су се борили на Косову и Метохији. Док су они који су одбили да тамо оду, после судских процеса, враћени на посао уз огромне новчане одштете. Питамо се да ли ратни ветерани треба да се стиде што су били професионалци и што су радили оно за шта су плаћени и што им је била част, обавеза и дужност – да бране своју земљу.
У исто време, сведоци смо да поједини припадници САЈ-а и жандармерије носе тзв. „Ратне крстове“, који нису прописани Законом о одликовањима Републике Србије, нити је познато на основу којих прописа и мерила су дељени, мада је тежиште борби против тероризма и НАТО интервенције поднео састав ПЈП-а и „редовне“ полиције, као и резервни припадници полиције.
Због свега наведеног сматрамо да би држава требала да установи неку врсту медаље која би се носила на униформи, а коју би добили сви припадници полиције који су директно учествовали у борбама, а нису осумњичени, оптужени или осуђени за ратне и остале злочине, као и породице погинулих у тим борбама. Такође мислим да би требало увести и тзв. Медаљу за рањавање коју би добили сви тешко рањени припадници полиције који су рањени на дужности. Овим гестом би се, постигло следеће:

  1. Показало би се „свету“ да Србија сматра антитерористичку борбу на Косову и Метохији легалном и легитимном, као и да осуђује све злочине почињене у њено име;
  2. Направила би се разлика између криминалаца, убица и лопова који су осрамотили Србију на Косову и Метохији, и професионалаца и патриота са којима свака држава треба да се поноси;
  3. Припадницима војске и полиције би се показало да се избегавање вршења службе када је најтеже, не представља понашање које ће бити толерисано и чак награђивано, а одало би се признање свима онима који су били оно што се од њих и очекује – прави професионалци и патриоте;
  4. Породицама погинулих у тим борбама држава би показала да цени и поштује њихову жртву, као и да могу бити поносни на оне које су изгубили;
  5. Рањеним полицајцима држава би показала да цени и поштује њихову жртву;

Свесни само да установљавање нове медаље значи и промену важећег Закона о одликовањима, али је у крајњем случају наведене категорије могуће наградити постојећим Медаљама за ревносну службу ( чл. 9 ст.4  Закона о одликовањима Републике Србије), а на основу Закона о полицији ( чл.144 ) министар може установити награде својим актом, или искористити постојећи „Ратни крст“, ако је уопште неким актом и прописан.
Сматрамо да је неопходно да се ова иницијатива Синдикат српске полиције озбиљно узме у разматрање и усвоји.
Господине министре, то од Вас очекују сви они који су часно и уздигнуте главе ишли да бране своју отаџбину и који ће, уколико затреба, опет стати на браник отаџбине. У Вас полажемо велике наде да ће неправда према полицајцима бити ускоро исправљена.
Са поштовањем,
Председник ССП
Глишо Видовић
 

Comments

  1. Добра идеја! Лично, нисам учествовао у ратним операцијама али сам згрожен количином антипатриотизма који влада у држави. Уместо да учесници ослободилачких ратова имају предност у свим сферама јавног живота, они су стављени под одређену анатему јавности и држава их се стиди! Ни један једини пут нисам уочио да учесник ослободилачких ратова има уважавање или поштовање већ напротив, одричу га се и народ и држава а он се стиди свог учешћа у ослободилачким ратовима и ( да ли због Хаага или нечега другог )труди се да прикрије свој патриотизам и храброст. Као што сам једном рекао…Ми Срби смо заробљени негде између замене теза и стварности и сада не знамо који је наш пут напред….

  2. E ali bi taj spisak nekim kanalima došo u pogrešne ruke …i ovako nam dole spremili spiskove i traže nas…… a taj spisak bi im pomogao da upotpune listu traženih…..

  3. Medalja za nekoga ko je ranjen u i ratu i u miru.
    Medalja za ranjavanje u ratnim dejstvima i onaj koji nije bio u ratu medalju za ranjavanje u mirnodobskom stanju.
    Medalja za ratnog zarobljenika.
    Pod termin ranjavanje se uzimaju
    1. ozlede i povrede
    2. bolesti (PTSP, trovanje bojnim otrovima..)
    Medalju za sve kadete 28, 29te i 30te klase SŠUPa tj. COPO koji su imali učešće u odbrani zemlje, posebno onih kadeta iz 29te klase koji su ostali kao straža na obezbeđenju objekta škole tokom NATO dejstava. Njihova imena treba da stoje u hole školske zgrade kao potsetnik za buduće generacije kadeta!
    Isto bi trebalo da važi i za pitomce VŠUPa i Akademije.
    Država bi svim učesnicima tj. aktivnim i penzijonisanim borcima (veteranima)MUPa Srbije trebala da plati borački dodatak u visini jedne prosečne plate bez obzira imali oni inavaliditet ili ne.
    Toliko za sad, Glišo, SVAKA TI ČAST!!

  4. Ja sam 1999 godine dobio orden za zasluge beybednosti zemlje treceg stepena i veoma sam ponosan na to, ali sta to sve vredi kada staresine i sam MUP to neceni………. prava je stvar sto se poteglo pitanje za sve ovo…

  5. Само да Вас подсетим да је борба против тероризма на Косову почела 1981.године, да су многе наше колеге оставиле своје животе на Косову!
    Да Вас подсетим да су најкрвавије борбе против тероризма биле од марта 1998.године па на дање! Велики број припадника САЈ и ПЈМ је оставило своје животе или било рањено на Косову!
    Треба да се изборимо да се ни један припадник МУПа не заборави, јер ове старешине су се јуче испилиле и нема их пуно који ће да штите интерес нас Полицајаца који часно и поштено носимо ову униформу. У ствари нема ни један!
    Само гледају своје личне интересе, имају по 2-3 аутомобила на задужењу, да поделе месечну километражу да не упадају у очи које трошкове праве…
    Њима су генералске звездице заслепиле очи, за њих правилници не постоје?
    Онај генерал Симић кроји себи униформу како му одговара, на интервентну униформу накачио генералске еполете, на ревере кошуље окачио ловорике, носи тегет шапку као да је командант Пентагона, а испод кошуље црну мајицу! Да се неко од нас тако прекроји завршио би на дисциплинској!
    То је валда та демократија ???
    Не дајте се другови!
    “А мене за 13.мај ако се сете, сете. Ово је била моја дужност”

  6. Свака част,ово је за сваку похвалу ,браво Глишо, браво за прави раднички синдикат (ССП). Разлози зашто се држава понаша овако према својим борцима-браниоцима отаџбине , могу се наћи у књизи Др Арчибалда Рајса(Чујте срби чувајте се себе).Нажалост та књига, не сме да се нађе и суштински уврсти у нашој историји и сакривена је од очију јавности.Није чудо што нам се све ово дешава и што се наша борба у одбрани отаџбине омаловажава кад су у први план одмах после стравичног антитерористичког рата и агресије на ову напаћену Србију , изашли и загосподарили, они који никада нису покушали да стану на бранику отаџбине, већ су се скривали под јорган планину док борба не прође. Свак зна како је право него неће. Браво ПРЕДСЕДНИЧЕ ССП.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.