P1020022Пре извесног времена, замолили смо надлежне у МУП да нам одобре канцеларију за потребе Регионалног центра Београд и Регионалног центра седиште МУП с обзиром да у ПУ за град Београд нема слободног радног простора.

Као слободну просторију, пронашли смо једну у Дурмиторској која је већ годинама празна и која служи као продајни простор за разне фирме које своју робу продају у Министарству.

Наравно, нисмо је добили! Уместо да Синдикат обавесте о својој одлуци, по старом обичају помоћник министар Жељко Којић, у чијој је надлежности просторија, је ћутао. Насупрот њему, државни секретар Вања Вукић се правдао да ће бити све у реду али да га, ето, сада и други синдикати притискају по истом питању. Не рече нам добри њихов Вања Вукић, одакле су о томе сазнали „ти неки други синдикати“? Али да се не фолирамо, од када су то Вукић, Којић и остали водили рачуна о томе шта кажу синдикати?

Увидевши да од просторије нема ништа, одустали смо… Није овај Синдикат сачињен од деце која се могу лагати! Знамо како функционише систем, чак и превише добро…

Размишљали смо о овом проблему, у чему је проблем, свакако да није у томе да ће је други синдикати тражити јер су сви добили задовољавајуће просторије. Многи синдикати просторије имају и по полицијским станицама. Дакле немају разлога да ССП не реше канцеларијски простор сходно Закону о раду, јер просторија је заиста потребна а не хир.

Па о чему се ту заправо ради, о инату моћника из врха МУП-а према ССП или о нечијим економским интересима?

Пословица каже „Инат је лош занат“ – дакле наше колеге са завидним факултетима и образовањем у врху МУП-а врло добро знају за ову пословицу, сматрамо да није инат у питању, они то не раде! Ипак се ради о економским интересима, шта би друго могло бити у време ове финансијске кризе?

Е па да видимо, ко то има највише користи, а ко штете од уступања објеката Министарства у циљу трговине и остваривања профита.

P1020023Сећамо се времена од пре неколико година у згради „Палате Србије“, многи трговци су долазили нудили и продавали пешкире, прекриваче, постељине, ћебад или веш, али у својим комби возилима, на паркингу испред зграде. Нико од радника није имао ништа против таквог вида трговине, сем можда шефова који су дозвољавали радницима да за време рада напусте своја радна места. Радници, који су куповали преко административне забране су у главном били задовољни. Служба такође, канцеларије и ходници се нису претварали у пијацу. На неки начин, чувао се углед институције и зграде у којој смо радили, па ипак је то седиште Министарства а не бувља пијаца!

У згради старог седишта Министарства у Кнеза Милоша 101, слична је ситуација, институција чува свој углед. Нема продаје и бувљака у тој згради и њеним просторијама.

Плаката у свим зградама, огласне табле за то и постоје, информисати раднике где могу куповати по повољнијим условима и ценама. Тешко се живи треба помоћи али достојанствено и са стилом. А данас?

Шта се дешава по полицијским станицама? Бувљаци, пијаце, јакне, торбе, пешкири, веш, ципеле, патике, парфеми….

Ево рецимо чудне и смешне ситуације од пре пар недеља која се одиграла у  ПС Палилула. У ресторану ПС Палилула, фирма „Ђорђо“ у периоду од 21.10. до 01.11. продавала је кожне јакне и обућу.

IMG_9521

Да добро сте прочитали у ресторану у коме би требало да једу запослени. Мириси хране из кухиње помешани са мирисима коже јакни и обуће. Добро, нове јакне, нова храна, нове ципеле, кад се све то измеша, храна добија нови мирис а можда и укус. Нисмо пробали. Поред тог новог мириса, по некад се измеша и мирис старог и устајалог. Тако на пример, 22. октобра око 12:15 у ресторан улази нико други већ Горан Мијаиловић начелник ПС Палилула, у друштву председника СГ једног братског синдиката.

И шта је ту чудно, дошле колеге да ручају. Не! Како не? Колеге су дошле да виде и пробају обућу! Да купе, не, то се завршава на други начин. Како знамо? Лепо, слично је нуђено и нама. Нека хвала ми тако не послујемо.

IMG_9525Чекајте, али како то дошао начелник да проба обућу, па људи ручају у ресторану. Ресторан служи за обедовање, или му је намена промењена а да то нико није обавестио запослене?

Упс, начелник је тада био присутан, мерка ципеле! Па да, ако је начелник присутан онда је све дозвољено, па чак и испробавање најновијих модела обуће у ресторану. Како сад испробавање обуће у тренутку када запослени једу, а непријатни мириси?

Мириси као мириси, мало мириси хране, мало мириси нове коже, сва је срећа у несрећи, што начелнику не смрде ноге! Како не смрде? Неколико сати је у старим полицијским ципелама!

Начелнику ноге не смрде и тачка! Чак и да смрде, начелничке ноге не смрде, оне само специфично миришу! То смо ваљда до сада научили! Срећа је, што се тада није продаван веш, свашта би се могло осетити или видети код испробавања….

А људи на ручку, па ништа, само ко је морао тада је јео, осталаи су отишли у ресторан Ватрогасне бригаде у Мије Ковачевића. Тамо начелници не изувају ципеле док запослени једу, њихов ресторан се не користи као пијаца… Уф… А шта би са начелником, купи ли ципеле? Упс, извињавамо се, начелници не купују, криза је, сналазе се …

IMG_9527

Али, фирма „Ђорђо“ је продавала робу и у Дурмиторској у просторији која није дата Синдикату на коришћење а у надлежности је Управе за послове исхране и смештаја, затим иста фирма продаје робу у ресторану ПС Палилула. Чудна је та случајност да иста фирма користи ресурсе Управе за послове исхране и смештаја. Баш чудно!

Али не, ако се зна да је на челу УПИС-а начелница Наташа Нешковић, она иста која је по читавој Србији слала депешу да би обавестила све запослене да је вода из донације Кнеза Милоша неисправна, она која је незаконито наредила да се вода конфискује, она која је под плаштом бриге покушала да уруши углед ССП, а да ни у једном тренутку није сматрала за сходним да било кога у ССП позове и пита за појединости у вези донације. Она која никада није одговорила на наше дописе поводом вештачки створене афере…

Е та иста „начелница“ без решења, одбила је да уступи просторију за рад Синдикату. Просторију која је у надлежности те Управе, док очигледно нема ништа против да се предметна просторија уступа приватним фирмама у циљу продаје и остваривања добити. Дакле добит је у питању, од Синдиката српске полиције нема користи, док се од приватних фирми неко може „окористити“. Жалосно, али из нашег угла то тако изгледа. А ко се Вама помоћниче министра Којићу чини, с обзиром да је УПИС у Вашој надлежности?

P1020024

П.С. Навали народе београдски! Да не би спавали голи, а да би неко имао зараду и корист од уступања просторије, купите пижаме у просторијама Самачког хотела „Дурмиторска“ од 04. до 08.11.2013.године, у оној истој просторији бр. 4. која није дата Синдикату за држање архиве и организовање састанка. Свака случајност је намерна и очигледна!

Много занимљивији наставак ће тек да уследи…

Служба за информисање!

Comments

  1. nebi se ovo desavalo da nisu pojedini rukovodioci sindikata postali menadjeri ili ti trgovacki putnici pojedini firmi ,pa uzimaju lepu proviziju,a sve na stetu ionako napacenih kolega.Samo se malo raspitajte sa ljudima koji su dobri sa vlasnicima firmi koje orodaju robu po MUP-u i videcete da pojedinci iz sindikata od vlasnika firmi traze cak i unapred novac da bi ubacili razne ponudjace da prodaju razne usluge-sramno i bedno je bogatiti se na tudjoj muci ,ali docice djao po svoje kad-tad

  2. Da se ovakve stvari nastavljaju u praksi govori da je 22.11.2013 godine u zgradi vatrogasne jedinice Mup-a u Boru bio ponuđen izuzetno atraktivan i kvalitetan program posuđa i malih kućnih aparata, na rate bez kamate firme Lupo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.