Pre izvesnog vremena, zamolili smo nadležne u MUP da nam odobre kancelariju za potrebe Regionalnog centra Beograd i Regionalnog centra sedište MUP s obzirom da u PU za grad Beograd nema slobodnog radnog prostora.

Kao slobodnu prostoriju, pronašli smo jednu u Durmitorskoj koja je već godinama prazna i koja služi kao prodajni prostor za razne firme koje svoju robu prodaju u Ministarstvu.

Naravno, nismo je dobili! Umesto da Sindikat obaveste o svojoj odluci, po starom običaju pomoćnik ministar Željko Kojić, u čijoj je nadležnosti prostorija, je ćutao. Nasuprot njemu, državni sekretar Vanja Vukić se pravdao da će biti sve u redu ali da ga, eto, sada i drugi sindikati pritiskaju po istom pitanju. Ne reče nam dobri njihov Vanja Vukić, odakle su o tome saznali „ti neki drugi sindikati“? Ali da se ne foliramo, od kada su to Vukić, Kojić i ostali vodili računa o tome šta kažu sindikati?

Uvidevši da od prostorije nema ništa, odustali smo… Nije ovaj Sindikat sačinjen od dece koja se mogu lagati! Znamo kako funkcioniše sistem, čak i previše dobro…

Razmišljali smo o ovom problemu, u čemu je problem, svakako da nije u tome da će je drugi sindikati tražiti jer su svi dobili zadovoljavajuće prostorije. Mnogi sindikati prostorije imaju i po policijskim stanicama. Dakle nemaju razloga da SSP ne reše kancelarijski prostor shodno Zakonu o radu, jer prostorija je zaista potrebna a ne hir.

Pa o čemu se tu zapravo radi, o inatu moćnika iz vrha MUP-a prema SSP ili o nečijim ekonomskim interesima?

Poslovica kaže „Inat je loš zanat“ – dakle naše kolege sa zavidnim fakultetima i obrazovanjem u vrhu MUP-a vrlo dobro znaju za ovu poslovicu, smatramo da nije inat u pitanju, oni to ne rade! Ipak se radi o ekonomskim interesima, šta bi drugo moglo biti u vreme ove finansijske krize?

E pa da vidimo, ko to ima najviše koristi, a ko štete od ustupanja objekata Ministarstva u cilju trgovine i ostvarivanja profita.

Sećamo se vremena od pre nekoliko godina u zgradi „Palate Srbije“, mnogi trgovci su dolazili nudili i prodavali peškire, prekrivače, posteljine, ćebad ili veš, ali u svojim kombi vozilima, na parkingu ispred zgrade. Niko od radnika nije imao ništa protiv takvog vida trgovine, sem možda šefova koji su dozvoljavali radnicima da za vreme rada napuste svoja radna mesta. Radnici, koji su kupovali preko administrativne zabrane su u glavnom bili zadovoljni. Služba takođe, kancelarije i hodnici se nisu pretvarali u pijacu. Na neki način, čuvao se ugled institucije i zgrade u kojoj smo radili, pa ipak je to sedište Ministarstva a ne buvlja pijaca!

U zgradi starog sedišta Ministarstva u Kneza Miloša 101, slična je situacija, institucija čuva svoj ugled. Nema prodaje i buvljaka u toj zgradi i njenim prostorijama.

Plakata u svim zgradama, oglasne table za to i postoje, informisati radnike gde mogu kupovati po povoljnijim uslovima i cenama. Teško se živi treba pomoći ali dostojanstveno i sa stilom. A danas?

Šta se dešava po policijskim stanicama? Buvljaci, pijace, jakne, torbe, peškiri, veš, cipele, patike, parfemi….

Evo recimo čudne i smešne situacije od pre par nedelja koja se odigrala u  PS Palilula. U restoranu PS Palilula, firma „Đorđo“ u periodu od 21.10. do 01.11. prodavala je kožne jakne i obuću.

Da dobro ste pročitali u restoranu u kome bi trebalo da jedu zaposleni. Mirisi hrane iz kuhinje pomešani sa mirisima kože jakni i obuće. Dobro, nove jakne, nova hrana, nove cipele, kad se sve to izmeša, hrana dobija novi miris a možda i ukus. Nismo probali. Pored tog novog mirisa, po nekad se izmeša i miris starog i ustajalog. Tako na primer, 22. oktobra oko 12:15 u restoran ulazi niko drugi već Goran Mijailović načelnik PS Palilula, u društvu predsednika SG jednog bratskog sindikata.

I šta je tu čudno, došle kolege da ručaju. Ne! Kako ne? Kolege su došle da vide i probaju obuću! Da kupe, ne, to se završava na drugi način. Kako znamo? Lepo, slično je nuđeno i nama. Neka hvala mi tako ne poslujemo.

Čekajte, ali kako to došao načelnik da proba obuću, pa ljudi ručaju u restoranu. Restoran služi za obedovanje, ili mu je namena promenjena a da to niko nije obavestio zaposlene?

Ups, načelnik je tada bio prisutan, merka cipele! Pa da, ako je načelnik prisutan onda je sve dozvoljeno, pa čak i isprobavanje najnovijih modela obuće u restoranu. Kako sad isprobavanje obuće u trenutku kada zaposleni jedu, a neprijatni mirisi?

Mirisi kao mirisi, malo mirisi hrane, malo mirisi nove kože, sva je sreća u nesreći, što načelniku ne smrde noge! Kako ne smrde? Nekoliko sati je u starim policijskim cipelama!

Načelniku noge ne smrde i tačka! Čak i da smrde, načelničke noge ne smrde, one samo specifično mirišu! To smo valjda do sada naučili! Sreća je, što se tada nije prodavan veš, svašta bi se moglo osetiti ili videti kod isprobavanja….

A ljudi na ručku, pa ništa, samo ko je morao tada je jeo, ostalai su otišli u restoran Vatrogasne brigade u Mije Kovačevića. Tamo načelnici ne izuvaju cipele dok zaposleni jedu, njihov restoran se ne koristi kao pijaca… Uf… A šta bi sa načelnikom, kupi li cipele? Ups, izvinjavamo se, načelnici ne kupuju, kriza je, snalaze se …

Ali, firma „Đorđo“ je prodavala robu i u Durmitorskoj u prostoriji koja nije data Sindikatu na korišćenje a u nadležnosti je Uprave za poslove ishrane i smeštaja, zatim ista firma prodaje robu u restoranu PS Palilula. Čudna je ta slučajnost da ista firma koristi resurse Uprave za poslove ishrane i smeštaja. Baš čudno!

Ali ne, ako se zna da je na čelu UPIS-a načelnica Nataša Nešković, ona ista koja je po čitavoj Srbiji slala depešu da bi obavestila sve zaposlene da je voda iz donacije Kneza Miloša neispravna, ona koja je nezakonito naredila da se voda konfiskuje, ona koja je pod plaštom brige pokušala da uruši ugled SSP, a da ni u jednom trenutku nije smatrala za shodnim da bilo koga u SSP pozove i pita za pojedinosti u vezi donacije. Ona koja nikada nije odgovorila na naše dopise povodom veštački stvorene afere…

E ta ista „načelnica“ bez rešenja, odbila je da ustupi prostoriju za rad Sindikatu. Prostoriju koja je u nadležnosti te Uprave, dok očigledno nema ništa protiv da se predmetna prostorija ustupa privatnim firmama u cilju prodaje i ostvarivanja dobiti. Dakle dobit je u pitanju, od Sindikata srpske policije nema koristi, dok se od privatnih firmi neko može „okoristiti“. Žalosno, ali iz našeg ugla to tako izgleda. A ko se Vama pomoćniče ministra Kojiću čini, s obzirom da je UPIS u Vašoj nadležnosti?

P.S. Navali narode beogradski! Da ne bi spavali goli, a da bi neko imao zaradu i korist od ustupanja prostorije, kupite pižame u prostorijama Samačkog hotela „Durmitorska“ od 04. do 08.11.2013.godine, u onoj istoj prostoriji br. 4. koja nije data Sindikatu za držanje arhive i organizovanje sastanka. Svaka slučajnost je namerna i očigledna!

Mnogo zanimljiviji nastavak će tek da usledi…

Služba za informisanje!