Једна од највећих ноћних мора радника од сада забрањена

Запослени којима се дизала коса на глави кад би им шеф у суботу или у недељу послао мејл са "хитно", од 1. јануара могу да одахну, бар у Француској. Тако ради нормалан свет, а код нас и даље у пет поподне сазнајемо кад сутрадан радимо!!! О позивима за хитан долазак у јединицу је излишно и говорити.

Једна од највећих ноћних мора радника од сада забрањена
Share Button

Преносимо вам текст објављен на порталу „Б92“, ради илустрације савремених кретања у радним законодавствима у свету. С обзиром на то да код нас, барем у већини организационих јединица у МУП, запослени током поподнева сазнају распоред рада за сутрашњи дан, јасно је колико смо далеко од тог истог света, и на ком ступњу се налазимо.

И док оправдања за мале плате и лошу техничку опремљеност, може и да нађе (мада су обично неискрени), држава Србија никако не може да смислено образложи због чега овако нешто није могуће и код нас!

Да ли је заиста толико тешко направити распоред рада за неколико дана унапред??? Да ли је у Србији ратно стање или не што друго, тек већина командира распоред прави тек пар сати унапред. Да ту ипак није по среди њихова нестручност или недостатак добре воље? Било једно, било друго, они ту не треба да буду, да обављају дужност за коју нису способни или добронамерни!

Наравно, ти исти командири су такође извргнути својеврсном малтретирању од стране надређених, позивима у поноћ, хитним ванредним доласцима у јединице… Али ћуте! Ћуте јер су јефтини каријеристи, неспособни да се изборе за себе и своја права. А поверена су им права многих!

Оригинал текста са портала Б92:

Запослени од сада имају право да не одговарају на такве позиве ван радног времена, према закону названом „право на искључење“.

Компаније са више од 50 запослених обавезне су да израде кодекс доброг понашања у којем ц́е бити наведени сати током којих запослени не требају да одговарају или шаљу поруке електронске поште. 

Француска, чланица Европске уније вец́ има 35-часовну недељу која је на снази од 2.000. године, подсец́а ББЦ. 

Предлагачи закона истицали су да запослени који одговарају или проверавају електронску пошту ван радног времена нису поштено плац́ени за тај прековремени рад и да таква пракса сталног “прикључења” на мрежу носи ризик од стреса, сагоревања на послу (бурноут), тегоба са спавањем, а ремети и приватни живот. 

Закон о праву на искључење део је реформе закона о раду и једини је који није изазвао протесте и штрајкове, што није био случај са изменама закона које омогуц́авају послодавцима лакше запошљавање и отпуштање запослених. Његов је циљ да наметне поштовање времена за одмор и годишњи одмор те успостави бољу равнотежу између професионалног и приватног живота. 

Према студији института Great Place to Work, 12 одсто активне популације погођено је болешц́у 21. века, сагоревањем на послу, али „бурноут“ у многим државама није признат као професионална болест. 

У Белгији се законом од 1. септембра 2014. бурноут сматра „психосоцијалним ризиком“ и предузец́а су обавезна да своје правилнике томе прилагоде, али у пракси, на тај се закон ретко кад позива. 

Неке приватне компаније вец́ су покушавале да ограниче својим запосленим коришц́ење електронске поште ван радних сати. 

Тако је на пример немачки произвођач возила Дајмлер 2014. увео опцију за раднике који одлазе на годишњи одмор да уместо поруке оут-оф-оффице (ван канцеларије), запослени могу да одаберу функцију да им се електронске поруке аутоматски бришу.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!