Prenosimo vam tekst objavljen na portalu „B92“, radi ilustracije savremenih kretanja u radnim zakonodavstvima u svetu. S obzirom na to da kod nas, barem u većini organizacionih jedinica u MUP, zaposleni tokom popodneva saznaju raspored rada za sutrašnji dan, jasno je koliko smo daleko od tog istog sveta, i na kom stupnju se nalazimo.

I dok opravdanja za male plate i lošu tehničku opremljenost, može i da nađe (mada su obično neiskreni), država Srbija nikako ne može da smisleno obrazloži zbog čega ovako nešto nije moguće i kod nas!

Da li je zaista toliko teško napraviti raspored rada za nekoliko dana unapred??? Da li je u Srbiji ratno stanje ili ne što drugo, tek većina komandira raspored pravi tek par sati unapred. Da tu ipak nije po sredi njihova nestručnost ili nedostatak dobre volje? Bilo jedno, bilo drugo, oni tu ne treba da budu, da obavljaju dužnost za koju nisu sposobni ili dobronamerni!

Naravno, ti isti komandiri su takođe izvrgnuti svojevrsnom maltretiranju od strane nadređenih, pozivima u ponoć, hitnim vanrednim dolascima u jedinice… Ali ćute! Ćute jer su jeftini karijeristi, nesposobni da se izbore za sebe i svoja prava. A poverena su im prava mnogih!

Original teksta sa portala B92:

Zaposleni od sada imaju pravo da ne odgovaraju na takve pozive van radnog vremena, prema zakonu nazvanom „pravo na isključenje“.

Kompanije sa više od 50 zaposlenih obavezne su da izrade kodeks dobrog ponašanja u kojem će biti navedeni sati tokom kojih zaposleni ne trebaju da odgovaraju ili šalju poruke elektronske pošte. 

Francuska, članica Evropske unije već ima 35-časovnu nedelju koja je na snazi od 2.000. godine, podseća BBC. 

Predlagači zakona isticali su da zaposleni koji odgovaraju ili proveravaju elektronsku poštu van radnog vremena nisu pošteno plaćeni za taj prekovremeni rad i da takva praksa stalnog “priključenja” na mrežu nosi rizik od stresa, sagorevanja na poslu (burnout), tegoba sa spavanjem, a remeti i privatni život. 

Zakon o pravu na isključenje deo je reforme zakona o radu i jedini je koji nije izazvao proteste i štrajkove, što nije bio slučaj sa izmenama zakona koje omogućavaju poslodavcima lakše zapošljavanje i otpuštanje zaposlenih. Njegov je cilj da nametne poštovanje vremena za odmor i godišnji odmor te uspostavi bolju ravnotežu između profesionalnog i privatnog života. 

Prema studiji instituta Great Place to Work, 12 odsto aktivne populacije pogođeno je bolešću 21. veka, sagorevanjem na poslu, ali „burnout“ u mnogim državama nije priznat kao profesionalna bolest. 

U Belgiji se zakonom od 1. septembra 2014. burnout smatra „psihosocijalnim rizikom“ i preduzeća su obavezna da svoje pravilnike tome prilagode, ali u praksi, na taj se zakon retko kad poziva. 

Neke privatne kompanije već su pokušavale da ograniče svojim zaposlenim korišćenje elektronske pošte van radnih sati. 

Tako je na primer nemački proizvođač vozila Dajmler 2014. uveo opciju za radnike koji odlaze na godišnji odmor da umesto poruke out-of-office (van kancelarije), zaposleni mogu da odaberu funkciju da im se elektronske poruke automatski brišu.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević