Током дана, у Сомбору је у породичној кући, полицајац  Зоран Брођен 1968.године, из не утврђеног разлога, из службеног пиштоља, извршио суицид.
Колега Зоран је радио у Управи граничне полиције у Станици граничнe полиције Бачки Брег.
Председник Синдиката српске полиције, Глишо Видовић упутио је телеграм саучешћа породици и супруги покојног Зорана: „Не постоје речи које могу исказати тугу за нашим колегом Зораном, не постоје праве речи утехе које Вам можемо упутити. Сви смо шокирани и потресени оним што се десило. Примите искрено саучешће.“
Синдиката српске полиције, по ко зна који пут, апелује на министра Ивицу Дачића и његове сараднике да што пре усвоје Предлог стратегије развоја психолошке службе МУП коју води шеф Одсека психолошке превенције, психолог, саветник Мирјана Смиљковић, како би се овакви и слични проблеми запослених свели на минимум.
Самоубиства у полицији заузимају размере епидемије. Сваке године десетак запослених у Министарству унутрашњих послова одузме себи живот, најчешће су то полицајци. У протеклој деценији више од 130 запослених извршило је суицид.
Посебно чуђење изазива чињеница да за овај феномен самоубистава у полицији, нико није одговоран! Нити ико у врху МУП, преузима чак и моралну командну одговорност, што је сасвим несхватљиво за једно одговорно друштво! Старешине не увиђају психолошке промене код својих подређених нити их упућују на циљане лекарске прегледе – истиче Глишо Видивић, председник синдиката.
Полицајци у Србији суочени су лошим менаџментом, а полицајци услед врло честог мобинга и великог стреса који се нагомилава током свакодневног рада  плаше се да затраже психолошку помоћ јер тада креће прогањање од стране већине претпостављених, за сваку „Ф” шифру полицајцу одмах одузимају оружје и возачку дозволу и остављају га незаштићеног на немилост криминалаца, док се преостале колеге томе најчешће ругају и изостаје подршка која је у таквим ситуацијама изузетно важна.
Протеклих дана, видели смо понашање полицијског инспектора Стиковића коме није пружена никаква психолошка подршка. Полицајци под стресом и без лекарске помоћи су агресивни према другима или према себи. Лоша економска ситуација и свакодневни стресови на послу, без адекватног начина за  ослобађање од стреса, врло често ствара жртве а оне су породица, грађани или сами полицајци који све чешће свој проблем решавају суицидом.

 Број: 140и/012
Београд, 18.11.2012. године

Портпарол
Синдиката српске полиције
Драган  Жебељан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.