Годинама уназад објекти Министарства унутрашњих послова периодично1 се претварају у простор за трговину. Слика слична као у тржним центарима, продавницама или пајацама. Куда све ово води? Зашто и чему све то?

Зар од Полицијских одељења, станица, Управа и зграда које користи полиција и Министарство треба да правимо  пијацу? Коме је то у интересу? Зашто кваримо већ довољно ружну слику о полицији и Министарству?

Брига за раднике, социјални статус и буџет треба да постоји, на крају то је и посао свих синдиката, да помажу својим члановима и запосленима. Али људи, ово већ прелази у крајњост, претерали смо! Па зар да изигравамо трговце, нудимо робу, вучемо за рукав чланове да нешто купе? Да се окористимо о неки проценат или шта? Да трговцима нудимо и дајемо просторије у којима радимо, да долазе и продају робу под велом бриге за раднике, а уствари њих интересује само профит и ништа друго осим профита, што више купаца, профит је већи….

Пролазим ходницима, на нас вребају шарени плакати на којима разни производи просто чекају да их купимо, свашта се нуди, све повољно, велики попусти, може на рате, на чекове, ма може све само хајде да тргујемо.

И није спорно, трговати се мора! Неко продаје неко купује, али зар треба омогућити трговцима продају и трговину у радним просторијама, ходницима и канцеларијама? Зар је то посао синдикалаца, полицајаца и оних који тако лако одлучују да радне просторије уступају разним фирмама и трговцима?

Људи, па ми смо начисто скренули с пута! Незамисливе ствари у полицији су постале реалност.  Тргнимо се, пробудимо се!

Посао синдиката је да пронађу фирме које дају погодности, које су јефтиније, отворена понуда, добри услови и ниске цене су оно што ће сваког од нас определити где ће и шта ће куповати. Али куповати у продавници, пословном простору продавца,  не у радном простору полиције и Министарства! То не приличи озбиљној институцији у којој радимо!

Кажу нам у врху МУП-а, нема места за радне просторије пребукирани смо, нема довољно просторија за канцеларије. Нема просторија за Синдикат! Шта нам је чинити? Регионални центар Београд са руководством нема где да се састаје, нема где да држи архиву. Немамо адресу на којој може да стиже пошта. Како се бавити синдикалним радом када немаш где?

Приметили мо једну просторију у Дурмиторској улици у Самачком хотелу, просторија број 4 у приземљу. Одговара, пространа је и одлична за састанке. Оно што је најважније није приведена намени, годинама је празна и не користи се. Осим у случајевима када се даје трговцима као простор за продају. Питали смо за њу, замолили. Ништа.

Просторија је планирана за нешто друго, треба јој променити намену, кажу у врху МУП-а ….

Док се чека промена намене за нас синдикалце, трговачке фирме и појединци без проблема користе фамозну просторију бр. 4. сваке недеље неко нешто нуди и продаје у њој. Па да, они имају више права…. Или можда некоме више треба, да се окористи, тешка су времена, неко је можда добио кожну јакну, женску торбу или парфем….

Видимо куда иде све ово, рекосмо хвала! Од Вас нам канцеларија за Синдикат није потребна! Ми свој образ, ради једне канцеларије не продајемо! Ако треба састајаћемо се и на улици!

Просторију број 4 можете дати трговцима, продавцима, фирмама… Ипак они имају већу предност. Од овог Синдиката, сугурно је да нико ништа неће да добије, а од трговца можда ће добити шта затражи…

П.С. Прошле недеље од 07. до 11.10.2013.године  фирма “Ђорђо” је продавала кожне јакне, женске торбе и парфеме. Шта ли је ове или идуће недеље на програму продаје, остаје нам да видимо. Бићете обавештени на време.

Служба за информисање
Драган Жебељан

[polldaddy poll=7471414]

PTDC0480

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.