Godinama unazad objekti Ministarstva unutrašnjih poslova periodično se pretvaraju u prostor za trgovinu. Slika slična kao u tržnim centarima, prodavnicama ili pajacama. Kuda sve ovo vodi? Zašto i čemu sve to?

Zar od Policijskih odeljenja, stanica, Uprava i zgrada koje koristi policija i Ministarstvo treba da pravimo  pijacu? Kome je to u interesu? Zašto kvarimo već dovoljno ružnu sliku o policiji i Ministarstvu?

Briga za radnike, socijalni status i budžet treba da postoji, na kraju to je i posao svih sindikata, da pomažu svojim članovima i zaposlenima. Ali ljudi, ovo već prelazi u krajnjost, preterali smo! Pa zar da izigravamo trgovce, nudimo robu, vučemo za rukav članove da nešto kupe? Da se okoristimo o neki procenat ili šta? Da trgovcima nudimo i dajemo prostorije u kojima radimo, da dolaze i prodaju robu pod velom brige za radnike, a ustvari njih interesuje samo profit i ništa drugo osim profita, što više kupaca, profit je veći….

Prolazim hodnicima, na nas vrebaju šareni plakati na kojima razni proizvodi prosto čekaju da ih kupimo, svašta se nudi, sve povoljno, veliki popusti, može na rate, na čekove, ma može sve samo hajde da trgujemo.

I nije sporno, trgovati se mora! Neko prodaje neko kupuje, ali zar treba omogućiti trgovcima prodaju i trgovinu u radnim prostorijama, hodnicima i kancelarijama? Zar je to posao sindikalaca, policajaca i onih koji tako lako odlučuju da radne prostorije ustupaju raznim firmama i trgovcima?

Ljudi, pa mi smo načisto skrenuli s puta! Nezamislive stvari u policiji su postale realnost.  Trgnimo se, probudimo se!

Posao sindikata je da pronađu firme koje daju pogodnosti, koje su jeftinije, otvorena ponuda, dobri uslovi i niske cene su ono što će svakog od nas opredeliti gde će i šta će kupovati. Ali kupovati u prodavnici, poslovnom prostoru prodavca,  ne u radnom prostoru policije i Ministarstva! To ne priliči ozbiljnoj instituciji u kojoj radimo!

Kažu nam u vrhu MUP-a, nema mesta za radne prostorije prebukirani smo, nema dovoljno prostorija za kancelarije. Nema prostorija za Sindikat! Šta nam je činiti? Regionalni centar Beograd sa rukovodstvom nema gde da se sastaje, nema gde da drži arhivu. Nemamo adresu na kojoj može da stiže pošta. Kako se baviti sindikalnim radom kada nemaš gde?

Primetili mo jednu prostoriju u Durmitorskoj ulici u Samačkom hotelu, prostorija broj 4 u prizemlju. Odgovara, prostrana je i odlična za sastanke. Ono što je najvažnije nije privedena nameni, godinama je prazna i ne koristi se. Osim u slučajevima kada se daje trgovcima kao prostor za prodaju. Pitali smo za nju, zamolili. Ništa.

Prostorija je planirana za nešto drugo, treba joj promeniti namenu, kažu u vrhu MUP-a ….

Dok se čeka promena namene za nas sindikalce, trgovačke firme i pojedinci bez problema koriste famoznu prostoriju br. 4. svake nedelje neko nešto nudi i prodaje u njoj. Pa da, oni imaju više prava…. Ili možda nekome više treba, da se okoristi, teška su vremena, neko je možda dobio kožnu jaknu, žensku torbu ili parfem….

Vidimo kuda ide sve ovo, rekosmo hvala! Od Vas nam kancelarija za Sindikat nije potrebna! Mi svoj obraz, radi jedne kancelarije ne prodajemo! Ako treba sastajaćemo se i na ulici!

Prostoriju broj 4 možete dati trgovcima, prodavcima, firmama… Ipak oni imaju veću prednost. Od ovog Sindikata, sugurno je da niko ništa neće da dobije, a od trgovca možda će dobiti šta zatraži…

P.S. Prošle nedelje od 07. do 11.10.2013.godine  firma „Đorđo“ je prodavala kožne jakne, ženske torbe i parfeme. Šta li je ove ili iduće nedelje na programu prodaje, ostaje nam da vidimo. Bićete obavešteni na vreme.

Služba za informisanje
Dragan Žebeljan

[polldaddy poll=7471414]