Beograd, 30.04.2016. godine, – Uoči dva velika praznika, verskog i radničkog, koji se ove godine poklopiše, sa velikim ponosom obaveštavamo članove i sve zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali pre svega kolege koji su bili raspoređeni na radna mesta u vezi sa analizom rizika, da je njihovoj muci najzad došao kraj. Poslodavac je konačno i javno priznao poraz i počeo da uručuje rešenja o raspoređivanju, kojim se kolege vraćaju na svoja stara/nova radna mesta.

Baš onako kako smo po prvi put najavili početkom marta u našem tekstu „Krah analize rizika„, a kasnije potvrđivali takvu informaciju u izveštajima sa redovnih sastanak u Kabinetu ministra, taj čudnovati i nakaradni pokušaj racionalizacije doživeo je svoj potpuni krah, ljudi se vraćaju na svoja radna mesta a broj zaposlenih u MUP-u je smanjen prirodnim odlivom, odnosno dobrovoljnim raskidima radnog odnosa i odlascima u penziju.

Podsećanja radi, a sa neskrivenim velikim ponosom, ponovićemo deo reči iz tog teksta i ovog puta:

„Sva ova dešavanja oko „analize rizika“ predstavljaju veliki poraz poslodavca i najodgovornijih za realizaciju racionalizacije. Ali je ovo i velika pobeda Sindikata srpske policije koji se od početka suprostavio ovakvom načinu „racionalizacije“, ukazivao na greške i nezakonitosti. Obratili smo se i Povereniku Šabiću, Zaštitniku Jankoviću i Ustavnom sudu. Pobeda je i svih drugih sindikata koji su jasno digli glas i rekli svoj sud o tome da je ovo bilo suludo. Nažalost, osim onih koji su se hrabro i veoma delotvorno suprotstavili ovom bezumlju, bilo je i onih koji su se uglavnom usredsredili na objašnjavanje situacije i na veoma mlake, alibija radi, pokušaje da situaciju izmene i poprave samo za svoje članove, a pojedini se gotovo nijednom rečju nisu usprotivili i stali u zaštitu zaposlenih, pa čak i otvoreno stali na stranu bezakonja. Na čitacioma je da procene koji su to sindikati. Dovoljno je „pročešljati“ sajtove svih sindikata u Ministarstvu i videće se koliko je ko i šta uradio.

Ovo je velika pobeda sindikalizma u Ministarstvu uopšte, jer su svi relevantni sindikati, iako razjedinjeni, bez ikakve koordinacije i zajedničkog delovanja, uspeli da stvore sinergiju koja se pokazala dovoljnom da, barem u ovom trenutku, spreči negativne posledice jedne, u suštini, diletantske zamisli neodgovornih kreatora „racionalizacije i dekriminalizacije“. Ovo je pobeda i razuma i zakona! Ovo je šamar neukima i bahatima!

Ovo je istovremeno i poruka svima onima sumnjičavima koji su bespoštedno kritikovali rad sindikata u Ministarstvu, koji su nekritički dovodili u pitanje potrebu postojanja sindikata uopšte, koji su govorili da je svejedno da li imamo sindikate ili ne, da su svi sindikati isti: NIJE SVEJEDNO!!! NISMO SVI ISTI!!! Dođite, pridružite nam se, zajedno smo jači!!! Dovoljno je malo hrabrosti i malo volje.“

Posle ovog teksta, objavljenog prvog marta, kao po nečijoj komandi, krenuli su napadi, vređanje i omaložavanje Sindikata srpske policije. Optuživali su nas da obmanjujemo i lažemo članove i druge zaposlene, da koristimo njihovu nesreću za našu promociju. Upoređivali su nas sa huliganima i kriminalcima. Govorili su da smo sindikat ovog ili onog rukovodioca.  Da li je to govorila ljubomora onih koji su se sebično borili i izborili samo za svoje aktiviste, ili pak sujeta i zloba onih koji su borbu predali bez ispaljenog metka, složivši se sa predlogom načina racionalizacije, ostalo je nejasno a radi se verovatno o svemu tome zajedno.

Nažalost, ono što mi nismo uspeli da otklonimo, i niko nikada neće, jeste to da su kolegama, koji su bili u problemu, trajno ostale ružne uspomene na taj period, nervoza, strah, duševni bol, patnja njihovih porodica… Samo oni sami znaju kroz šta su prolazili i kako im je bilo, a nama koji smo sa njima razgovarali i davali im podršku ostaje ljudska nada da do toga neće ponovo doći. Ali nam ostaje i sindikalni zadatak da to ubuduće unapred sprečimo i ne dozvolimo ponovnu golgotu zaposlenih.

Za tako nešto potrebna je još veća snaga Sindikatu srpske policije, a ona dolazi iz motivisanosti i stručnosti aktivista (što nam ne manjka) ali i iz brojnosti članstva! Svojim radom, zalaganjem i krajnjim rezultatom, na kraju krajeva, opravdali smo svrhu postojanja sindikata, zaštitili smo stotine zaposlenih! Ovog puta pozitivan rezultat, srećom, nije izostao, ali sve i da jeste, krajnje vreme je da zaposleni shvate da bez sindikata ne mogu. Da su poslodavcu i državi samo brojke, već sada, a da će u budućnosti to bivati sve izraženije. Sindikat je ta velika porodica koja štiti svoje članove od samovolje poslodavca.

Konačno, pored svesti o potrebi članstva u sindikatu, zaposleni treba da jasno razluče kom sindikatu će pripadati. Zaposleni moraju da shvate da posao sindikata nije onaj kojim se neki bave – da im kupuje klime, računarsku opremu ili delove uniforme. Posao sindikata nije ni da se bavi trgovinom garderobom i posuđem, da te gulikože, trgovce, dovodi u službene prostorije i, na taj način, kolegama izbija poslednji dinar iz džepa. Posao sindikata nije ni da zaposlene obmanjuje čudesnim kreditnim karticama i uvodi ih u dužničko ropstvo. Sindikati koji rade pobrojano su u stvari priznali svoju nemoć i svoj poraz!

Svrha postojanja sindikata jeste da poslodavca natera na sve to, da nam poslodavac obezbedi zaradu dostojnu čoveka, da nam nabavi i računarsku i drugu opremu, nove uniforme i vozila. Naterati poslodavca da nam obezbedi bezbedne uslove rada, da nas zakonom zaštiti a našoj deci kupi novogodišnje paketiće, kako je to slučaj u svakoj normalnoj firmi. To mora biti cilj svakom sindikatu.

Sindikatu srpske policije svakako to jeste cilj ali do njegovog ostvarenja se ne može preko noći. Sindikat nije neko strano, otuđeno telo – sindikat čine svi njegovi članovi. Potrebna nam je svaka moguća podrška zaposlenih. Vreme je da zaposleni prepoznaju i počnu da razlikuju rad svakog pojedinačnog sindikata, da se ne kriju iza parole „svi su isti“, već da isčlanjenjem kazni one koji ne opravdavaju poverenje a da svojim članstvom podrže onaj sindikat za koji procene da vredi.

Jer nama reprezentativnost nije cilj već sredstvo za još snažniji otpor volji poslodavca. A ovo je bila samo prva faza i prava borba tek predstoji. Ne zaboravite, ili pročitajte ako već niste, član 172. novog Zakona o policiji i biće vam jasno o čemu pričamo.

Šef službe za infomisanje SSP
Mile Lazarević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.