Радна акција на Нештину

Уморни, али задовољни и насмејани. Нови контејнери су ту, струја доведена, још само опрема и пијаћа вода. Још само толико...

Радна акција на Нештину
Share Button

Нештин, 04.09.2016. године, – Када неко види полицијске службенике како преносе некакве ормаре, столове и друге ствари, најпре помисли на неку несрећу или природну катастрофу. Када види и жене полицајце да, у униформи, на том истом месту, перу прозоре и зидове на неком контејнеру онда је већ збуњен.

Али не ради се ту ни о каквој природној непогоди ради се о томе да су се колегинице и колеге на Граничном прелазу Нештин самоорганизвоали и кренули у радну акцију чишћења и сређивања објеката ради достизања минимума основних услова рада на својим радним местима.

За то што њихов радни простор изгледа баш као поприште неке ратне битке или природне катастрофе одговорност сноси послодавац. Такво стање запуштености директна је последица дугогодишњег одсуства било каквих улагања у те „мање“ граничне прелазе. Истине ради, доласком генерала Миленка Божовића на место начелника Управе граничне полиције ствари полако почињу да се мењају. Нама у синдикату су познати његови напори и колико енергије троши у настојању да обезбеди основне услове својим потчињенима. Али медаља увек има две стране. За другу, тамну страну заслужни су људи у Сектору за материјално-финансијско пословање и планирање буџета. Ти свемоћни благајници МУП господина Божовића не удостоје чак ни одговора. Хеј, једног генерала не поштују! Па како ће онда обичне полицјаце!

Наиме, иако је још пре пар месеци у МУП стигла донација од неколико контејнера за прелазе Нештин, Сот, Шид, Котроман… они и даље стоје нефункционални. А одговор је крајње прозаичан и очекиван: нема новца за опремање. Дакле, министарство добије донацију и не зна или не може да је искористи! Господа из Сектора за материјално-финансијске послове све што знају јесу речи – нема новца! А ми у ССП сматрамо да новца за те ствари мора да има, и да га има, али се користи на разне беспотребне ствари, на силне пројекте и путовања у иностранство. Поједини начелници у појединим службама више личе на туристичке раднике него ли на запослене у полицији! Колико само пенала плаћамо судовима и адвокатима по тужбама за ускраћивање права запослених!? А кажу да новца нема чак ни да уколне старе зарђале контејнере! Па нека зову било коју фирму за откуп секундарних сировина, па ће још и зарадити, јер ти објекти заиста нису ни зашта друго сем за старо гвожђе.

Поразна је чињеница да су контејнери само у Нештину колико толико оспособљени за боравак и рад, јер је једино на том граничном прелазу доведена електрична струја. Тако да је акција запослених, који су сами преносили и препакивали ствари, прали и сређивали радни простор, имала неког смисла, док на другим прелазима колеге такође могу да перу и чисте али у мраку. Но оно што је и ту рак-рана и баца прашину на све добро јесте чињеница да на том граничном прелазу Нештин нема основних хигијенских услова. Ту је текућа вода (па макар и само техничка), у 21. веку још увек мисаона именица  а запослени сањају лавабо и тоалет! А водовод је на само 2 километра далеко, али су та два километра непремостива препрека за МУП.

Када и да ли МУП уопште планира привођење намени и остале контејнере нико не зна. Да ли ћемо уопште испунити услове прецизиране уговором о донацији или ћемо доћи у опасност да донатор једноставно дође и покупи своје контејнере?! Синдикат српске полиције је увек био оштар критичар лоших потеза послодавца, али и конструктиван партнер спреман да помогне и финансијски када је то неопходно. Но ми сигурно нећемо преузети задатке и обавезе Министарства када је у питању обезбеђивање законом предвиђеног минимума услова рада. О заштити здравља запослених да и не говоримо!

Не можемо да пропустимо прилику и да се не осврнемо на  поново актулеизован проблем са службеном обућом. Сви смо сведоци катастрофално лошег кавлитета те обуће, сви су као нешто предузели, писане неке  кривичне пријаве против неких небитних ликова… Ал полицајцима су и даље мокре ноге. Колеге су на ГП Нештин и даље без воде, а на неким другим прелазима су и даље у распаднутим контејнерима. А све под изговором како „нема пара“! А да ли људско здравље сме да има цену? Која је то адекватна награда за колеге жандаре који су својевремено добили мишју грозницу због лоших услова рада? Нема је, господо из свемоћног сектора! Нема тог новца који ће деци заменити здраве мајке и очеве!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!