Поштовани господине Дачићу,
У име запослених у нашем Министарству, захваљујем Вам се на брзом реаговању и расписаној депеши која је уследила после нашег дописа у вези рада запослених при екстремно високим температурама.
Међутим, депеша 01-8110/12/846/1 од 06.08.2012.године изазива чуђење јер је степенована ознаком „Строго поверљиво“ и упућена је начелницима полицијских управа у Србији, на тај начин запослени неће бити у могућности да се са њеним садржајем упознају.
Истичемо да је идентичан текст депеше сваке године био упућиван од стране директора полиције али без ознака поверљивости и као такав је био транспарентан и није изазвао никакве сметње у раду полиције или представљао опасност по безбедност земље или јавну безбедност. Из тога произилази питање због чега се ова година разликује од прошлих те је било неопходно степеновање ознаком поверљивости?
Истичем да са садржајем депеше нису упознати синдикати унутар МУП и ако се она односи на важну област из надлежности рада синдиката а то је – безбедност и здравље на раду. На тај начин, на жалост, наставља се са праксом декларативне сарадње те се намеће питање „Зар је толико тешко да се за примаоце депеше назначе и сви синдикати унутар МУП?“
Када смо Вам се обратили са апелом да уредите и донесете инструктивни акт, сматрали смо да ће то правне службе урадити темељно, ваљано и разумљиво а у циљу заштите живота и здравља запослених. Уместо тога, добили смо депешу која се преписује сваке године, која нема обавезујући карактер, која се може тумачити и на разне начине злоупотребљавати од старешина или запослених.
Сматрамо да наше Министарство мора поседовати врсне правнике а самим тим бити водеће у  друштву у поштовању и примени закона.  То значи да морамо показати велику бригу за своје запослене с обзиром да раде специфичан, стресан, тежак и одговоран посао. Поред свакодневног редовног стреса проузрокованог на раду, лоше економске ситуације, неадекватне униформе и опреме за рад, нејасним и штурим депешама не треба остављати простора самовољи старешина, лошем тумачењу и још већем стресу запослених који то проживљавају као небригу или неинтересовање за њихове реалне проблеме.
Господине Дачићу, у овом времену када сте премијер Србије морате водити рачуна да ваши запослени у Министарству унутрашњих послова којима сте надређени, морају имати сву законску заштиту и људско разумевање за проблеме са којима се сусрећу.  Неопходно је да покажете стварну бригу за запослене и слух да се проблеми реше, а посебно они који не изискују никаква додатна средства већ само организациона. Ако се то не може обезбедити и о радницима не бринете на задовољавајући начин, намеће се питање како ће те се као премијер Србије бринути за све остале раднике изван овог Министарства?
Време за политичке приче, обећања, нејасне, двосмислене и декларативне депеше као што је и ова, не дају стварне резултате, запослени желе конкретне и јасне потезе и решење проблема, посебно оних који нас не коштају материјалних средстава, већ изискују бољу организацију. Управо из изнетог, Синдикат српске полиције жели да се укључи у решавање ове проблематике, јер сматрамо да то морамо правно уредити и не остављати места самовољи и злоупотреби које се могу очекивати од старешина или несавесних радника.
Посебно истичемо нејасноћу која је у другом ставу депеше, цитирамо: „С тим у вези, потребно је да сходно чл. 50-63 Закона о раду („Службени гласник РС“ бр.25/05, 61/05 и 54/09) руководиоци насловљених организационих јединица прерасподелу радног времена, а по потреби и ослобађање од радних обавеза појединих категорија запослених као што су: болесни, труднице, мајке са малом децом и др.“
Што се тиче прерасподеле радног времена сматрамо да је кроз депешу било важно и неопходно истаћи да се не планирају акције на отвореном које нису неопходне, и не угрожавају јавну безбедност у временском периоду од 11 до 17 часова.
Апелујемо да се дозволи да припадници полиције могу да не носе шапке или шешире, да припадници полиције који обављају послове по саобраћају преко дана не носе зелене флуоресцентне прслуке. Сматрамо да ако се до сада, уз вашу сагласност кршио Правилник о униформама и ознакама из 2002. године, да није набављана на време или није набављана униформа у складу са Правилником, сада може изаћи у сусрет полицијским службеницима да ненонеше капе или шешир не буде повод за кажњавање, као необавезног обележја које многима на топлоти смета, доприноси нервози, стресу, опадању косе и превеликом знојењу. Истичемо да многе полиције у свету немају обавезу ношења капе или шешира, већ да је дато на вољи запосленима да је носе или не носе.
Што се тиче ослобађања од радне обавезе појединих категорија запослених као што су болесни, труднице, мајке са малом децом, то тек оставља простора за спекулацију, самовољу и злоупотребе. Такође оставља отворено питање на који начин ће се вршити ослобађање од радне обавезе, ко може вршити ослобађање од исте и који су критеријуми за ослобађање од радне обавезе? Како ће се такви радници који се буду ослободили радне обавезе водити у редној листи?
У вези свега изнетог Синдикат српске полиције предлаже да Секретаријат МУП у сарадњи са нашим и другим заинтересованим синдикатима сачини Упутство или Правилник о поступању према запосленима у ситуацијама екстремно ниских и високих температура. Сматрамо да је ова област врло комплексна и да се пажљиво мора уредити, да на њој морају радити правници специјалисти за радно правне послове, лекари медецине рада, психијатри, инспекција рада и Управа за безбедност и здравље на раду.
У упутству се јасно мора дефинисати следеће:

  1. Како и на који начин водити запосленог у редној листи који је на поштеди и упућен је кући;
  2. Ко има право одлучивања да запосленог упути кући приликом екстремних температура;
  3. Која категорија болесника остварује право на поштеду и да буде упућена кући;
  4. На који начин болесник доказује да је болестан и да је неопходно да буде поштеђен рада при екстремним температурама;
  5. Дефинисати право на поступак болесног и оштећеног у случају да одговорни старешина не жели да  му призна право на поштеду и одлазак кући;
  6. Дефинисати термин мајке са малом децом (доб и годиште детета);
  7. Убацити категорију самохраних родитеља са децом;
  8. При ванредним ситуацијама и ванредним стањем, запосленим лицима који раде у истом Министарству а имају малу децу, омогућити да родитељи раде у различитим сменама или да један од родитеља буде ослобођен радне обавезе док траје ванредна ситуација или ванредно стање.

Молим Вас да ову комплексну проблематику схватите крајње озбиљно и да подржите ову иницијативу како се запослени у будућности не би сретали са овим и сличним проблемима,  што би уједно резултирало њиховим задовољством.
За даљи рад и сарадњу, стојимо Вам на располагању.
С поштовањем,

Председник синдиката
Глишо Видовић

Број: 1127-01/12
Београд, 08.08.2012.године                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      

Comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.