Да ли то нас неко сматра за лудаке ???

ПРЕДМЕТ:  Исплата дневница полазницима стручног оспособљавања и усавршавања

ВЕЗА: Ваш акт број 1668/13 од 19. фебруара 2013. године

Поводом мишљења Одељења за опште правне послове Секретаријата 02/3 број 941/12 од 11. септембра 2012. године, које је достављено Сектору финансија, људских ресурса и заједничких послова, Управи за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку, доставили сте Секретаријату допис под горе наведеним бројем.

С тим у вези обавештавамо Вас о следећем:

Мишљење Одељења за опште правне послове Секретаријата 02/3 број 941/12 од 11. септембра 2012. године, дато је у вези са дописом Управе за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку 06/5 број 403-147/12 од 05. септембра 2012. године, а односи се на питање да ли се стручно оспособљавање и усавршавање полицијског службеника као полазника обуке, може подвести под појам службеног посла.

У предметном мишљењу Секретаријата, Одељења за опште правне послове је између осталог наведено да се стручно усавршавање полицијских службеника као полазника обуке, не може сматрати извршавањем службеног посла ван места рада, те се исто не може третирати као „службени посао“. Правно утемељење наведеног мишљења су важеће одредбе Закона о полицији („Службени гласник РС“ бр. 101/2005, 63/2009-УС и 92/2011), Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Службени гласник РС“ бр. 98/2007) и Правилника о правима, обавезама и одговорности полазника стручног оспособљавања и усавршавања.

Указујемо, да према члану 118.тачка 2. Закона о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/09), запослени има право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи ( које може да траје 15 дана, а најдуже 30 дана непрекидно) у складу са општим актом и уговором о раду. Познато је да се
под трошковима службеног путовања у земљи сматра: дневница, путни трошкови и трошкови преноћишта, сходно одредбама Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника.

Наведеном одредбом Закона није прописана висина ових трошкова већ да се исти признају у складу са општим актом послодавца или уговором о раду. То практично значи да послодавац треба својим општим актом или уговором о раду да утврди висину трошкова службеног путовања и друге критеријуме који опредељују ово право. У пракси се трошкови превоза на службеном путу и ноћења признају у висини приложеног рачуна (колико је прописан и неопорезиви износ), а дневница се исплаћује у износу који је прописан актом послодавца или уговором о раду и у пракси се износ дневнице обезбеђује за покриће трошкова исхране на службеном путу и трошкова градског превоза у месту путовања.

Напомињемо да смо у свом акту навели да би било целисходно, Планом реализације сваке обуке предвидети интензитет и начин обављања обуке, као и да је потребно допис доставити на мишљење Комисији за праћење примене Посебног колективног уговора за полицијске службенике, ради давања мишљења у вези са његовом применом на полазнике стручног оспособљавања и усавршавања.

Посебно указујемо да је сходно члану 5. Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова, у опису делокруга рада Одељења за опште правне послове, између осталог и да пружа стручну правну помоћ унутрашњим организационим јединицама Министарства, у примени закона и других прописа из области полицијских и других унутрашњих послова и обавља друге правне послове које одреди министар.

С тим у вези, ово одељење је тражено мишљење, које је достављено другој организационој јединици Министарства, дало у вези са конкретном правном ситуацијом која се не односи на појединачно право било ког полицијског службеника, и то у циљу остварења сврхе законских одредби, а не у циљу стицања без основа.

Дакле, реч је о интерном акту између две организационе јединице Министарства, који не налаже одређено поступање јер није правно обавезујући акт и као такав није могао представљати основ за расписивање било какве депеше.

Из свега наведеног јасно је да је мишљење Секретаријата упућено надлежној организационој јединици Сектора финансија, људских ресурса и заједничких послова, и то Управи за стручно образовање, усавршавање и науку.

Предметно мишљење је упућено у правцу покретања иницијативе за прибављање и других мишљења, а ради усклађивања аката који прописују ову материју, а све у циљу нормативно правног уређења и законитог поступања, с обзиром на специфичност стручног усавршавања које се спроводи кроз разне врсте обука (дужина трајања обуке, програм обуке, обавезе послодавца, да ли се стручно оспособљавање и усавршавање врши за потребе полиције, и друго).

На основу свега изложеног, указујемо да ово мишљење надлежне организационе једнинице Секретаријата, које је упућено Управи за стручно образовање, усавршавање и науку, није могло у Сектору за ванредне ситуације да проузрoкује расписивање депеше.

СЕКРЕТАР МИНИСТАРСТВА
Милорад Тодоровић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.