Poput nekog znaka sa neba, baš u vreme kada najavljujemo proteste protiv politike sudova, njihove blage kaznene politike prema napadačima na policajce, stiže tekst na blogu sudije Miše Majića. U svom tekstu, koji vam prenosimo u celosti, on iznosi podatke istraživanja Društva sudija Srbije, o velikom procentu sudija koji su se izjasnili da su u karijeri trpeli pritiske sa jedne ili druge strane.

Ovaj tekst direktno potvrđuje našu polaznu pretpostavku o tome da sudije i tužioci nisu samostalni i nezavisni u svom radu kako propisi i pravda nalažu. Uostalom, pročitajte i uverite se sami.

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Sigurna sudijska kuća

Najnovije istraživanje Društva sudija Srbije pokazuje da čak 44 odsto sudija u Srbiji oseća pritiske, od kojih su najčešći oni koji dolaze od strane političara posredstvom predstavnika sudske vlasti i pojedinih predsednika sudova. Ovako su se sudije izjasnile, tajno zaokružujući ponuđene odgovore, verujući da im niko nikada neće zatražiti da o ovom problemu progovore. Jer, kada bi im bilo ko nekim slučajem ovo zatražio, rezultati bi bili posve drugačiji! Najednom, nestali bi i pritisci i sudije!

Nebrojeno puta sam se osećao kao prevarant kada sam u prisustvu navodno iznenađenih kolega govorio o pritiscima koje sudije trpe. Bio sam suočavan sa negiranjem, coktanjem i tvrdnjama da ih „za trideset godina karijere, niko nikada nije pitao za predmet“. Da su to “možda iskustva mladog kolege?” … Da se možda “mladi kolega plaši pritisaka zbog nedovoljno iskustva?”… Da “možda priviđa” …

Odakle onda tih 44 odsto? Ko su ti ljudi? Odakle su se sada pojavili? Šta oni misle o iskustvima “mladog bezrazložno uplašenog kolege”?

Istraživanje Društva sudija, ako ga pravilno razumemo, otkriva mnogo više od toga da sudije trpe pritiske. To ionako znaju svi osim onih kojima je jedna od dužnosti da se prave blesavi! Daleko značajnije „otkriće“ ovakvog istraživanja je u tome što nam zapravo oslikava stanje među samim sudijama. Jednako kao i žrtve porodičnog nasilja koje i u mraku nose naočari za sunce kako bi sakrile podlive oko očiju, sudije se u javnosti prave da im nije ništa. Šegače se sa onima koji tvrde da povremeno dobijaju batine! Sprdaju se sa batinama, plašeći se novih premlaćivanja! I tek kada na trenutak poveruju da ih niko ne vidi, neki od njih spremni su da pošalju tajni signal u vidu zaokruženog odgovora koji govori o onome šta se zaista dešava „iza zatvorenih vrata“.

Da li su nam onda, poput situacije kod porodičnog nasilja, potrebne i sudijske sigurne kuće i SOS telefoni? Socijalni radnici i psihoterapeuti specijalizovani za mobing među granama vlasti?

Avaj, gospodo sudije … Problem sa našom branšom je u tome što nema ni sigurnih kuća niti SOS telefona za one koji su za životni poziv odabrali da budu i sigurna kuća i SOS telefon.

Umesto čekanja na pomoć koja stići neće, moraćemo da se sami izborimo sa nasilnicima i moberima!

Zato, manite se anonimnih sudijskih anketa! Njihove rezultate ionako odavno možemo da pretpostavimo. Umesto toga, pozovimo sudije da skinu naočare i puder i progovore o onome što se svakodnevno “u krugu porodice” događa. Bio bi to početak kraja nakaradnog sistema koji već decenijama na ovim prostorima baštinimo. Sistema koji se, značajnim delom, i održava na brižljivo negovanoj sudijskoj anonimnosti.

Služba za informisanje SSP

Originalni tekst možete pogledati na BLOG SUDIJE MAJIĆA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.