У данашњем штампаном издању дневног листа Политика изашао је текст под називом „Правосуђе благо према нападачима на полицајце“, у потпису новинара Александра Бојовића. У тексту се наводи низ статистичких података о броју кривичних дела и прекршаја извршених на штету полицијских службеника и сасвим исправно се, од стране новинара, указује на основни проблем – благу казнену политику правосуђа према изгредницима.
Лепо је што угледна новина, каква Политика без сумње јесте, пише о теми која боли све полицијске службенике, ал није лепо и што се у тексту прећуткују или искривљују неке битне ствари, можда нехатно али морамо да реагујемо, истине ради.
Најпре морамо да укажемо како протест полицијских службеника испред суда у Новом Саду, 6. фебруара 2017. године нису организовали “полицијски синдикати” – већ СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ, а неколико других синдиката је подржало скуп. Нажалост, та је подршка била само декларативна. Можда је ово новинару промакло као небитно, али је нама, а верујем и свим запосленима у МУП, јако битно да се зна ко од синдиката води истинску борбу и залаже се за права колега.
Боли нас и чињеница да су у тексту цитиране изјаве некадашњих начелника и адвоката, који су свакако квалификовани да говоре на задату тему, али је недопустиво да нема ни једне изјаве тренутних актера, осим неименованих извора из Министарства правде и Министарства унутрашњих послова. Уколико је новинар наишао на зид ћутања у министарствима, а верујемо да јесте, онда је то требало јавно и написати. То би само поткрепило нашу тврдњу да најодговорније у овом друштву проблем учесталих и све бруталнијих, некажњених напада на полицајце, једноставно не занима.
Новинари су увек у могућности да добију адекватне саговорнике у Синдикату српске полиције, што је и овог пута био случај, те нас заиста чуди да у тексту не преносе нашу изјаву, дату телефонским путем, поводом дешавања након протеста, а која је гласила овако некако:
“Министар унутрашњих послова и директор полиције ништа нису урадили након нашег протеста, нису нам чак ни одговорили на допис и захтев за састанак. Једини гест министра је био тај да се састао са председавајућим свог омиљеног “синдиката”, фотографисао се за медије и изјавио оно чувено да су напади на полицајца напади на државу и да неће бити толерисани!”
Свима је јасно да од такве изјаве нема користи, осим можда личне промоције, и не случајно, на протесту незаштићених полицајаца у Новом Саду централна парола била је управо: „Ако је напад на полицајца напад на државу, колико пута су до сада убили Србију?“
У тексту се даље наводе изјаве некадашњих начелника Новаковића и Бањца, који се залажу за пооштравање законских одредби, као и неименовани извори из министарстава који говоре да се нешто ради на том плану. То није оно што смо ми у ССП тражили. На нашем трагу је адвокат и некадашњи коминистар Прелевић који каже да су предвиђене казне сасвим довољне, да су на нивоу европских, али да је проблем у њиховој примени у пракси. Управо то је оно што ССП тражи – доследну примену закона, према свима. Још једна парола са поменутог протеста гласила је: „Нека буде закон. Нека буде суров. И нека буде за све!“
Са одржаног скупа смо јавно позвали тужиоце и судије да и они проговоре о притисцима које трпе! Не желимо да мислимо да су корумпирани сви они који нападаче олако пуштају на слободу, склонији смо да поверујемо да се плаше и да су под притиском! Најчешће политичким!
ССП захтева строжу казнену политику, строжу примену закона а не строже законе, који су сами по себи поприлично добри. А за такво нешто је потребан друштвени консензус, до ког се долази разговорима, усаглашавањем ставова, организовањем округлих столова уз учешће струке али и јавности. То ми очекујемо од нашег министра, конкретне кораке и акције, а не декларативне изјаве!
На том путу новинаре не видимо као непријатеље већ као сараднике, очекујемо помоћ свих медија, јавности и друштва у целини, јер кад нас полицајце једном дефинитивно згазе, неће преостати нико да штити ни новинаре ни било ког другог!
Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић
