U današnjem štampanom izdanju dnevnog lista Politika izašao je tekst pod nazivom „Pravosuđe blago prema napadačima na policajce“, u potpisu novinara Aleksandra Bojovića. U tekstu se navodi niz statističkih podataka o broju krivičnih dela i prekršaja izvršenih na štetu policijskih službenika i sasvim ispravno se, od strane novinara, ukazuje na osnovni problem – blagu kaznenu politiku pravosuđa prema izgrednicima.

Lepo je što ugledna novina, kakva Politika bez sumnje jeste, piše o temi koja boli sve policijske službenike, al nije lepo i što se u tekstu prećutkuju ili iskrivljuju neke bitne stvari, možda nehatno ali moramo da reagujemo, istine radi.

Najpre moramo da ukažemo kako protest policijskih službenika ispred suda u Novom Sadu, 6. februara 2017. godine nisu organizovali „policijski sindikati“ – već SINDIKAT SRPSKE POLICIJE, a nekoliko drugih sindikata je podržalo skup. Nažalost, ta je podrška bila samo deklarativna. Možda je ovo novinaru promaklo kao nebitno, ali je nama, a verujem i svim zaposlenima u MUP, jako bitno da se zna ko od sindikata vodi istinsku borbu i zalaže se za prava kolega.

Boli nas i činjenica da su u tekstu citirane izjave nekadašnjih načelnika i advokata, koji su svakako kvalifikovani da govore na zadatu temu, ali je nedopustivo da nema ni jedne izjave trenutnih aktera, osim neimenovanih izvora iz Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova. Ukoliko je novinar naišao na zid ćutanja u ministarstvima, a verujemo da jeste, onda je to trebalo javno i napisati. To bi samo potkrepilo našu tvrdnju da najodgovornije u ovom društvu problem učestalih i sve brutalnijih, nekažnjenih napada na policajce, jednostavno ne zanima.

Novinari su uvek u mogućnosti da dobiju adekvatne sagovornike u Sindikatu srpske policije, što je i ovog puta bio slučaj, te nas zaista čudi da u tekstu ne prenose našu izjavu, datu telefonskim putem, povodom dešavanja nakon protesta, a koja je glasila ovako nekako:
„Ministar unutrašnjih poslova i direktor policije ništa nisu uradili nakon našeg protesta, nisu nam čak ni odgovorili na dopis i zahtev za sastanak. Jedini gest ministra je bio taj da se sastao sa predsedavajućim svog omiljenog „sindikata“, fotografisao se za medije i izjavio ono čuveno da su napadi na policajca napadi na državu i da neće biti tolerisani!“

Svima je jasno da od takve izjave nema koristi, osim možda lične promocije, i ne slučajno, na  protestu nezaštićenih policajaca u Novom Sadu centralna parola bila je upravo: „Ako je napad na policajca napad na državu, koliko puta su do sada ubili Srbiju?“

U tekstu se dalje navode izjave nekadašnjih načelnika Novakovića i Banjca, koji se zalažu za pooštravanje zakonskih odredbi, kao i neimenovani izvori iz ministarstava koji govore da se nešto radi na tom planu. To nije ono što smo mi u SSP tražili. Na našem tragu je advokat i nekadašnji koministar Prelević koji kaže da su predviđene kazne sasvim dovoljne, da su na nivou evropskih, ali da je problem u njihovoj primeni u praksi. Upravo to je ono što SSP traži – doslednu primenu zakona, prema svima. Još jedna parola sa pomenutog protesta glasila je: „Neka bude zakon. Neka bude surov. I neka bude za sve!“

Sa održanog skupa smo javno pozvali tužioce i sudije da i oni progovore o pritiscima koje trpe! Ne želimo da mislimo da su korumpirani svi oni koji napadače olako puštaju na slobodu, skloniji smo da poverujemo da se plaše i da su pod pritiskom! Najčešće političkim!

SSP zahteva strožu kaznenu politiku, strožu primenu zakona a ne strože zakone, koji su sami po sebi poprilično dobri. A za takvo nešto je potreban društveni konsenzus, do kog se dolazi razgovorima, usaglašavanjem stavova, organizovanjem okruglih stolova uz učešće struke ali i javnosti. To mi očekujemo od našeg ministra, konkretne korake i akcije, a ne deklarativne izjave!

Na tom putu novinare ne vidimo kao neprijatelje već kao saradnike, očekujemo pomoć svih medija, javnosti i društva u celini, jer kad nas policajce jednom definitivno zgaze, neće preostati niko da štiti ni novinare ni bilo kog drugog!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević