ssf nisДанас је у сали Позоришта лутака у Нишу завршена Конвенција Српскога синдикалног фронта на којој се окупило више стотина представника, оснивача ове новоосноване организације која окупља чланство из Конфедерације слободних синдиката, Индустријског  синдиката Србије, Удружених синдиката Србије “Слога” и Синдиката српске полиције. Они су исказали своје негодовање у вези предлога измена Закона о раду и штрајку.

Испред Удружених синдиката Србије Слога, поред Жељка Веселиновића председника синдиката,  присутнима су се обратили и Драган Младеновић из Слоге Житопек и Миљко Дуњић из Слога – Комнална полиција Ниш.

Драган Матић, председник Индустријског синдиката Србије је казао да ће се изменама закона погоршати и овако  лоша позиција запослених у Србији.

– У овом тренутку ССФ представља једину реално организовану снагу, синдикалну и радничку која може својим активностима да доведе владу у ситауацију да повуче законе или да евентуално представнике фронта укључи у разматрање, рекао је он.

Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката је казао да је усвојени акциони план ССФ да се овакав предлог закона одмах повуче из процедуре и да се  великом активношћу наметне израда новог, једног радничког, а не антирадничког и антидемократског који  не постоји нигде у Европи, рекао је Цветановић.  Он је и упозорио да се увођењем Агенције за запошљавање уводи  паралелоно тржиште рада.

Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије Слога види Српски синдикални фронт као једину могућу алтернативу тренутној синдикалној сцени у Србији.

– Овакав закон доводи раднике Србије у полу робовски, или робовски положај и ми смо одлучни да се уједињено изборимо против његовог доношења, рекао је он.

Глишо Видовић, председник Синдката српске полиције је позвао све своје колеге из Министарства полиције да подрже ССФ у својим активностима.

– Морамо да заједнички спречимо његово доношење, казао је Видовић.

Српски синдикални Фронт окупља око 300 хиљада чланова на нивоу Србије.

 Преузето са: http://sloga.org.rs/slozno-i-u-nisu

Да ли знате шта губе радници евентуалним усвајањем Измена Закона о раду који се већ налази у скупштинској процедури?

  1. Драстично се смањује ниво заштите радника коју пружају синдикати!!!
  2. Укида се обавеза прибављања мишљења синдиката приликом давања отказа раднику.
  3. Неће се плаћати увећање зараде по основу сменског рада.
  4. Ноћни рад се рестриктивно дефинише, тако да се не признаје ако се ноћу ради мање од три часа и брише се обавеза тражења мишљења синдиката пре увођења ноћног рада.
  5. Уговор о раду губи на значају тако да послодавац правилником о раду који сам доноси, без синдиката све одређује. Од зараде до других питања.
  6. Рад на одређено време може увек, а не као до сада, само у посебним случајевима. То значи да сви запослени могу радити по уговору на одређено време а самим тим и лакше остајати без посла.
  7. Послодавац ће моћи да са појединачним радником уговори минималну зараду уговори минималну зараду. До сада је свођење зарада на минималну зараду било условљено економским проблемима послодавца, а овим би била отворена врста за сасвим другу природу минималне зараде. Она тако може постати правило.
  8. Послодавац може практично за ове послове, уз незнатне изузетке, да ангажује раднике преко агенције за запошљавање. То води мањим зарадама и ствара могућност тренутног отпуштања. Никад не знаш на крају радног дана код кога ћеш и да ли ћеш и сутра радити.
  9. Губи се право на учешће у добити коју послодавац оствари у конкретној пословној години.
  10. Радно време је рестриктивно дефинисано, тако да отпало време које се сад у појединим ситуацијама рачуна у радно време. То наравно умањује наднице.
  11. Прековремени рад може да траје и дуже од 12 часова дневно ради несразмерне штете послодавцу. То значи да може увек да траје дуже од 12 часова дневно.
  12. У случају прерасподеле радног времена може и 60 часова недељно ако се радник писмено сагласи. Из страха, мало који радник ће смети да се не сагласи.
  13. Први део годишњег одмора се скраћује са три на две недеље, иако је познато да је период од три недеље минимални неопходан период за обнављање психофизичких способности радника.
  14. Ако за инвалида рада или за радника коме прети инвалидност нема по мишљењу послодавца посла код њега, може га прогласити вишком и отпустити.
  15. Новом дефиницијом једнаке зараде за рад једнаке вредности створени су услови да се на тим пословима остварује различита зарада. Ово може посебно погодити жене али неке друге групе радника.
  16. У зараду не би спадали „топли оброк“ и отпремнина код вишка до неопорезованог износа што би умањило основицу за пензију.
  17. Накнаде зарада (годишњи одмор итд.) се умањују због промене начина обрачуна.
  18. Отпремнина приликом одласка у пензију се своди на једну зараду (сада су минимум три зараде) или се потпуно укидају.
  19. У случају отпуштања по основу вишка отпремнина се рачуна само за период рада код последњег послодавца (нпр. ако се ради о три године отпремнина је једна зарада).

Управо због свега изнетог, сматрамо да је неопходно да мобилишемо снаге и учинимо све да се предложени предлог закона о Раду и Закон о штрајку повуче из скупштинске процедуре.