Danas je u sali Pozorišta lutaka u Nišu završena Konvencija Srpskoga sindikalnog fronta na kojoj se okupilo više stotina predstavnika, osnivača ove novoosnovane organizacije koja okuplja članstvo iz Konfederacije slobodnih sindikata, Industrijskog  sindikata Srbije, Udruženih sindikata Srbije “Sloga” i Sindikata srpske policije. Oni su iskazali svoje negodovanje u vezi predloga izmena Zakona o radu i štrajku.

Ispred Udruženih sindikata Srbije Sloga, pored Željka Veselinovića predsednika sindikata,  prisutnima su se obratili i Dragan Mladenović iz Sloge Žitopek i Miljko Dunjić iz Sloga – Komnalna policija Niš.

Dragan Matić, predsednik Industrijskog sindikata Srbije je kazao da će se izmenama zakona pogoršati i ovako  loša pozicija zaposlenih u Srbiji.

– U ovom trenutku SSF predstavlja jedinu realno organizovanu snagu, sindikalnu i radničku koja može svojim aktivnostima da dovede vladu u sitauaciju da povuče zakone ili da eventualno predstavnike fronta uključi u razmatranje, rekao je on.

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata je kazao da je usvojeni akcioni plan SSF da se ovakav predlog zakona odmah povuče iz procedure i da se  velikom aktivnošću nametne izrada novog, jednog radničkog, a ne antiradničkog i antidemokratskog koji  ne postoji nigde u Evropi, rekao je Cvetanović.  On je i upozorio da se uvođenjem Agencije za zapošljavanje uvodi  paralelono tržište rada.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga vidi Srpski sindikalni front kao jedinu moguću alternativu trenutnoj sindikalnoj sceni u Srbiji.

– Ovakav zakon dovodi radnike Srbije u polu robovski, ili robovski položaj i mi smo odlučni da se ujedinjeno izborimo protiv njegovog donošenja, rekao je on.

Glišo Vidović, predsednik Sindkata srpske policije je pozvao sve svoje kolege iz Ministarstva policije da podrže SSF u svojim aktivnostima.

– Moramo da zajednički sprečimo njegovo donošenje, kazao je Vidović.

Srpski sindikalni Front okuplja oko 300 hiljada članova na nivou Srbije.

 Preuzeto sa: http://sloga.org.rs/slozno-i-u-nisu

Da li znate šta gube radnici eventualnim usvajanjem Izmena Zakona o radu koji se već nalazi u skupštinskoj proceduri?

1. Drastično se smanjuje nivo zaštite radnika koju pružaju sindikati!!!
2. Ukida se obaveza pribavljanja mišljenja sindikata prilikom davanja otkaza radniku.
3. Neće se plaćati uvećanje zarade po osnovu smenskog rada.
4. Noćni rad se restriktivno definiše, tako da se ne priznaje ako se noću radi manje od tri časa i briše se obaveza traženja mišljenja sindikata pre uvođenja noćnog rada.
5. Ugovor o radu gubi na značaju tako da poslodavac pravilnikom o radu koji sam donosi, bez sindikata sve određuje. Od zarade do drugih pitanja.
6. Rad na određeno vreme može uvek, a ne kao do sada, samo u posebnim slučajevima. To znači da svi zaposleni mogu raditi po ugovoru na određeno vreme a samim tim i lakše ostajati bez posla.
7. Poslodavac će moći da sa pojedinačnim radnikom ugovori minimalnu zaradu ugovori minimalnu zaradu. Do sada je svođenje zarada na minimalnu zaradu bilo uslovljeno ekonomskim problemima poslodavca, a ovim bi bila otvorena vrsta za sasvim drugu prirodu minimalne zarade. Ona tako može postati pravilo.
8. Poslodavac može praktično za ove poslove, uz neznatne izuzetke, da angažuje radnike preko agencije za zapošljavanje. To vodi manjim zaradama i stvara mogućnost trenutnog otpuštanja. Nikad ne znaš na kraju radnog dana kod koga ćeš i da li ćeš i sutra raditi.
9. Gubi se pravo na učešće u dobiti koju poslodavac ostvari u konkretnoj poslovnoj godini.
10. Radno vreme je restriktivno definisano, tako da otpalo vreme koje se sad u pojedinim situacijama računa u radno vreme. To naravno umanjuje nadnice.
11. Prekovremeni rad može da traje i duže od 12 časova dnevno radi nesrazmerne štete poslodavcu. To znači da može uvek da traje duže od 12 časova dnevno.
12. U slučaju preraspodele radnog vremena može i 60 časova nedeljno ako se radnik pismeno saglasi. Iz straha, malo koji radnik će smeti da se ne saglasi.
13. Prvi deo godišnjeg odmora se skraćuje sa tri na dve nedelje, iako je poznato da je period od tri nedelje minimalni neophodan period za obnavljanje psihofizičkih sposobnosti radnika.
14. Ako za invalida rada ili za radnika kome preti invalidnost nema po mišljenju poslodavca posla kod njega, može ga proglasiti viškom i otpustiti.
15. Novom definicijom jednake zarade za rad jednake vrednosti stvoreni su uslovi da se na tim poslovima ostvaruje različita zarada. Ovo može posebno pogoditi žene ali neke druge grupe radnika.
16. U zaradu ne bi spadali „topli obrok“ i otpremnina kod viška do neoporezovanog iznosa što bi umanjilo osnovicu za penziju.
17. Naknade zarada (godišnji odmor itd.) se umanjuju zbog promene načina obračuna.
18. Otpremnina prilikom odlaska u penziju se svodi na jednu zaradu (sada su minimum tri zarade) ili se potpuno ukidaju.
19. U slučaju otpuštanja po osnovu viška otpremnina se računa samo za period rada kod poslednjeg poslodavca (npr. ako se radi o tri godine otpremnina je jedna zarada).

Upravo zbog svega iznetog, smatramo da je neophodno da mobilišemo snage i učinimo sve da se predloženi predlog zakona o Radu i Zakon o štrajku povuče iz skupštinske procedure.