ССП на јавној дискусији „Тест интегритета полицајаца“

Шта нам доноси најављени тест интегритета - превенцију или репресију? Да ли је у складу са Уставом и законима и каква су међународна искуства?

ССП на јавној дискусији „Тест интегритета полицајаца“
Share Button

Београд, 24.05.2016. године, – У Медија центру је одржана панел диксусија у организацији Београдског центра за безбедоносну политику којом приликом је презентована студија „Тест интегритета полицајаца“. Као новина, уведена овогодишњим Законом о полицији, тест интегритета изазвао је доста полемике и донео низ недоумица. Основно питање није разјашњено – шта је Министарство унутрашњих послова уопште желело увођењем овог института у српску полицију!?

Студију су представили њени аутори – Софија Мандић и Саша Ђорђевић, истраживачи БЦБП-а а многобројној публици обратио се и заменик Заштитника права грађана Милош Јанковић. Најављени гост из Сектора унутрашње контроле МУП, није се појавио мада је раније потврдио своје учешће. Остаје нејасно да ли то МУП нешто скрива од јавности?! Панел дискусији је присуствовала и шесточлана делегација Синдиката српске полиције, док је приметно било одсуство представника репрезентативних синдиката у МУП који су и  овог пута показали незаинтересованост за судбину својих чланова и свих својих колега.

Милош Јанковић и В. Божовић

Господин Милош Јанковић је најпре изнео примедбу на нови Закон о полицији који је пре свега много шири и уређује целу област унутрашњих послова, али је, по његовим речима „извесни странац тврдио да је све у реду и прогурао га таквог“. Није тешко закључити да је мислио на специјалног саветника министра, господина Амадеа Воткинса, на чији се превелики утицај приликом доношења поменутог закона, потписнику овог текста жалило неколико високих званичника МУП. Господин Јанковић се осврнуо и на чињеницу да је увођењем теста интегритета уведена и категорија „анализа ризика од корупције“ а да је послодавац унапред ту категорију и та радна места довео до бесмисла, када је у само месец дана најпре донео систематизацију радних места са око 1500 таквих радних места (01.12.2015. године) да би их брже-боље сва укинуо већ крајем тог месеца. Познато је да су та радна места требала да послуже за изигравање радног права и пут за отказ радног односа великом броју људи.

Даље се господин Јанковић запитао како ће то обичан грађанин да изврши контролу рада Сектора унутрашње контроле МУП како је то предвиђено у чл. 232 Закона о полицији, где стоји да је СУК подложан контроли министра али и грађана. Тест интегритета је законом сврстан у превентивне активности али само поступак његовог спровођења није ближе одређен законом већ ће бити уређен подзаконским актом – правилником који треба да донесе министар. То решење није ни добро нити законито. Противправност неких радњи приликом поступања припадника СУК није законом искључена што није добро и довољно решење. Такође, у нашем правном систему до сада је постојао прикривени иследник, као посебна доказна радња у ЗКП, а сада добијамо нешто јако слично томе. Поставља се питање да ли је потребан захтев тужиоца и одлука суда за поступање СУК? У Закону је предвиђено поступање искључиво на иницијативу и по процени СУК.

Нејасно је и то како ће се вршити избор тестираног полицијског службеника, на основу којих критеријума. Случајно или по одређеном предходном сазнању? Законским решењем СУК практично прераста у својеврсну управу криминалистичке полиције за полицијске службенике, док  притужбе грађана против полицајаца враћа тој истој полицији на поступање!?

Софија Мандић је говорила о досадашњем јако малом броју поднетих пријава и процесуираних прекршилаца од стране СУК МУП, али да то јасно говори да је и до сада било простора за рад, те да је и у постојећем правном оквиру имао начина да утиче на спречавање и откривање кривичних дела па и дела корупције. Увођењем теста интегритета добијамо процес у којем се креирају и спроводе различите активности ради процене усклађености понашања одређеног полицајца или групе са захтевима одговорног рада полиције и са законом. Суштински, тестирање подразумева стављање полицајца у вештачки изграђено окружење у коме постоји вероватноћа појаве корупције. Тестови ће се спроводити ради прикупљања доказа за тужилаштво или покретање дисциплинског поступка али и за утврђивање оних који су поуздани, некоруптивни и заслужују напредовање.

„
Саша Ђорђевић и Софија Мандић

Постоја два основна облика тестирања интегритета. Циљани тест спроводи се на основу већ прикупљених и анализираних обавештајних података о појединцима или групи полицајаца за које се сумња да су корумпирани. Насумични тест интегритета се спроводи ради праћења и евалуације рада полицијског службеника у одређеној ситуацији која захтева интервенцију полиције. Иницира се на основу анализе ризика од корупције у појединим деловима полиције на одређеном географском подручју.

Саша Ђорђевић је говорио о међународним искуствима на пољу тестирања интегритета полицајаца. Навео је и то да је предуслов за тестирање законска регулатива, односно да је примену теста интегритета потребно регулисати законом. Према Европској конвенцији о заштити људских права и слобода, све што може угрозити људска права, мора бити уређено законом а не подзаконским актом или неким прописом мање правне снаге. У закону морају бити јасно прописани заштитни механизми који спречавају злоупотребу тестова у пракси због личних, политичких или других интереса. Говорио је и о потреби решавања неколико питања међу којима су најбитнији: одлука о намени тестирања – превенција или сузбијање корупције; субјекат тестирања и концепт интегритета; обавештавање о тестирању – унапред или након; специјалност и обученост припадника СУК; независност и финансијска обезбеђеност; заштита података о личности; однос теста интегритета и кривичног поступка.

Маурицио Салустро

За реч се јавио и своје виђење теста интегритета полицајаца изнео је и Маурицио Салустро, представник ОЕБС у Србији. Он је изјавио да је мисија ОЕБС извршила анализу новог Закона о полицији, да је давала сугестије још у фази његовог доношења од којих су само неке усвојене. Он сматра да ЗОП само дефинише шта је тест интегритета и слаже се да поступак мора бити регулисан законом, никако подзаконским актима. Мора се направити јасна разлика између насумичног и циљаног тестирања. А тест интегритета, према његовом мишљењу, може бити само оруђе за превенцију корупције а не да замени Закон о кривичном поступку и Кривични закон Србије. Треба поставити јасну границу између тога када је крај теста и прелазак на предистражни поступак и да тај који одлучује о томе не може бити СУК већ искључиво Јавни тужилац. Такође, он сматра да се тестиране мора спроводити на свим нивоима, до највишег, а не само на најнижем нивоу јер би све било обесмишљено. Сматра и да би добро решење било да се полицајци унапред сагласе са тиме да могу бити подвргнути тестирању, и да би то знатно унапредило превентиву.

Златко Петровић
Златко Петровић

Господин Златко Петровић, помоћник Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, сматра да је на делу конфузија око тога да ли је тест интегритета превентивна или репресивна мера. Да ли ће служити за вођење кривичног или дисциплинског поступка, или пак за препоруку напредовања у служби. Наглашава да Правилник, као подзаконски акт, не сме да садржи одредбе о прикупљању података о личности, јер би био и незаконит и неуставан. Тако наводи, као пример, снимање полицајаца као несумњиву обраду података о личности а у радној верзији правилника се то помиње као једна од метода коју ће СУК примењивати.

Господин Петровић поставља и нека хипотетичка питања: ко ће обрађивати прикупљене податке о личности, ко ће их и како архивирати, до када чувати и ко ће имати приступ тим архивираним подацима? Да ли ће прикупљени подаци бити злоупотребљени ради компромитовања личности? Сматра да тест интегритета никако не може да доведе до смањења корупције и да се цео поступак мора спроводити у сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције.

Због ограниченог времена трајања панел дискусије, која се поприлично одужила, представници ССП нису били у прилици да поставе припремљена питања. Оно што је очигледно јесте то да законити механизми за откривање корупције већ постоје па је даљи развој теста интегритета потребно посматрати у превентивном контексту који недостаје. ССП сматра да тест интегритета то може бити само ако буде представљао најављену проверу знања. Пре свега, запосленима морају бити подељена знања која ће бити проверавана, а они морају бити информисани да је Министарству веома важан интегритет запослених.

Такође, било би потребно да запослени кроз обуке добију информације о томе шта је интегритет,какво је понашањекоје се од њих очекује; са каквим ситуацијама се могу сусрести; како је потребно на њих да реагују. Без тога се не могу очекивати задовољавајући резултати тестирања и тек под тим условима можемо да кажемо да СУК ради на превенцији корупције а не на пукој репресији. Уколико овакве превентивне мере не дају задовољавајуће резултате, не испуне своју сврху, СУК-у, тужилаштву и суду увек преостају решења која су већ прописана ЗКП-ом.

ССП ће у наредном периоду инсистирати да се цео поступак озакони и усклади са Уставом и међународнимискуствима, нашимчлановима ћемо приближити предстојећи процес путем дававања информација и објашњења, али ћемо,уз помоћ наших правних заступника, и заштити наша људкса права и интегритет.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!