Beograd, 24.05.2016. godine, – U Medija centru je održana panel diksusija u organizaciji Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku kojom prilikom je prezentovana studija „Test integriteta policajaca“. Kao novina, uvedena ovogodišnjim Zakonom o policiji, test integriteta izazvao je dosta polemike i doneo niz nedoumica. Osnovno pitanje nije razjašnjeno – šta je Ministarstvo unutrašnjih poslova uopšte želelo uvođenjem ovog instituta u srpsku policiju!?

Studiju su predstavili njeni autori – Sofija Mandić i Saša Đorđević, istraživači BCBP-a a mnogobrojnoj publici obratio se i zamenik Zaštitnika prava građana Miloš Janković. Najavljeni gost iz Sektora unutrašnje kontrole MUP, nije se pojavio mada je ranije potvrdio svoje učešće. Ostaje nejasno da li to MUP nešto skriva od javnosti?! Panel diskusiji je prisustvovala i šestočlana delegacija Sindikata srpske policije, dok je primetno bilo odsustvo predstavnika reprezentativnih sindikata u MUP koji su i  ovog puta pokazali nezainteresovanost za sudbinu svojih članova i svih svojih kolega.

Gospodin Miloš Janković je najpre izneo primedbu na novi Zakon o policiji koji je pre svega mnogo širi i uređuje celu oblast unutrašnjih poslova, ali je, po njegovim rečima „izvesni stranac tvrdio da je sve u redu i progurao ga takvog“. Nije teško zaključiti da je mislio na specijalnog savetnika ministra, gospodina Amadea Votkinsa, na čiji se preveliki uticaj prilikom donošenja pomenutog zakona, potpisniku ovog teksta žalilo nekoliko visokih zvaničnika MUP. Gospodin Janković se osvrnuo i na činjenicu da je uvođenjem testa integriteta uvedena i kategorija „analiza rizika od korupcije“ a da je poslodavac unapred tu kategoriju i ta radna mesta doveo do besmisla, kada je u samo mesec dana najpre doneo sistematizaciju radnih mesta sa oko 1500 takvih radnih mesta (01.12.2015. godine) da bi ih brže-bolje sva ukinuo već krajem tog meseca. Poznato je da su ta radna mesta trebala da posluže za izigravanje radnog prava i put za otkaz radnog odnosa velikom broju ljudi.

Dalje se gospodin Janković zapitao kako će to običan građanin da izvrši kontrolu rada Sektora unutrašnje kontrole MUP kako je to predviđeno u čl. 232 Zakona o policiji, gde stoji da je SUK podložan kontroli ministra ali i građana. Test integriteta je zakonom svrstan u preventivne aktivnosti ali samo postupak njegovog sprovođenja nije bliže određen zakonom već će biti uređen podzakonskim aktom – pravilnikom koji treba da donese ministar. To rešenje nije ni dobro niti zakonito. Protivpravnost nekih radnji prilikom postupanja pripadnika SUK nije zakonom isključena što nije dobro i dovoljno rešenje. Takođe, u našem pravnom sistemu do sada je postojao prikriveni islednik, kao posebna dokazna radnja u ZKP, a sada dobijamo nešto jako slično tome. Postavlja se pitanje da li je potreban zahtev tužioca i odluka suda za postupanje SUK? U Zakonu je predviđeno postupanje isključivo na inicijativu i po proceni SUK.

Nejasno je i to kako će se vršiti izbor testiranog policijskog službenika, na osnovu kojih kriterijuma. Slučajno ili po određenom predhodnom saznanju? Zakonskim rešenjem SUK praktično prerasta u svojevrsnu upravu kriminalističke policije za policijske službenike, dok  pritužbe građana protiv policajaca vraća toj istoj policiji na postupanje!?

Sofija Mandić je govorila o dosadašnjem jako malom broju podnetih prijava i procesuiranih prekršilaca od strane SUK MUP, ali da to jasno govori da je i do sada bilo prostora za rad, te da je i u postojećem pravnom okviru imao načina da utiče na sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela pa i dela korupcije. Uvođenjem testa integriteta dobijamo proces u kojem se kreiraju i sprovode različite aktivnosti radi procene usklađenosti ponašanja određenog policajca ili grupe sa zahtevima odgovornog rada policije i sa zakonom. Suštinski, testiranje podrazumeva stavljanje policajca u veštački izgrađeno okruženje u kome postoji verovatnoća pojave korupcije. Testovi će se sprovoditi radi prikupljanja dokaza za tužilaštvo ili pokretanje disciplinskog postupka ali i za utvrđivanje onih koji su pouzdani, nekoruptivni i zaslužuju napredovanje.

Postoja dva osnovna oblika testiranja integriteta. Ciljani test sprovodi se na osnovu već prikupljenih i analiziranih obaveštajnih podataka o pojedincima ili grupi policajaca za koje se sumnja da su korumpirani. Nasumični test integriteta se sprovodi radi praćenja i evaluacije rada policijskog službenika u određenoj situaciji koja zahteva intervenciju policije. Inicira se na osnovu analize rizika od korupcije u pojedinim delovima policije na određenom geografskom području.

Saša Đorđević je govorio o međunarodnim iskustvima na polju testiranja integriteta policajaca. Naveo je i to da je preduslov za testiranje zakonska regulativa, odnosno da je primenu testa integriteta potrebno regulisati zakonom. Prema Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i sloboda, sve što može ugroziti ljudska prava, mora biti uređeno zakonom a ne podzakonskim aktom ili nekim propisom manje pravne snage. U zakonu moraju biti jasno propisani zaštitni mehanizmi koji sprečavaju zloupotrebu testova u praksi zbog ličnih, političkih ili drugih interesa. Govorio je i o potrebi rešavanja nekoliko pitanja među kojima su najbitniji: odluka o nameni testiranja – prevencija ili suzbijanje korupcije; subjekat testiranja i koncept integriteta; obaveštavanje o testiranju – unapred ili nakon; specijalnost i obučenost pripadnika SUK; nezavisnost i finansijska obezbeđenost; zaštita podataka o ličnosti; odnos testa integriteta i krivičnog postupka.

Za reč se javio i svoje viđenje testa integriteta policajaca izneo je i Mauricio Salustro, predstavnik OEBS u Srbiji. On je izjavio da je misija OEBS izvršila analizu novog Zakona o policiji, da je davala sugestije još u fazi njegovog donošenja od kojih su samo neke usvojene. On smatra da ZOP samo definiše šta je test integriteta i slaže se da postupak mora biti regulisan zakonom, nikako podzakonskim aktima. Mora se napraviti jasna razlika između nasumičnog i ciljanog testiranja. A test integriteta, prema njegovom mišljenju, može biti samo oruđe za prevenciju korupcije a ne da zameni Zakon o krivičnom postupku i Krivični zakon Srbije. Treba postaviti jasnu granicu između toga kada je kraj testa i prelazak na predistražni postupak i da taj koji odlučuje o tome ne može biti SUK već isključivo Javni tužilac. Takođe, on smatra da se testirane mora sprovoditi na svim nivoima, do najvišeg, a ne samo na najnižem nivou jer bi sve bilo obesmišljeno. Smatra i da bi dobro rešenje bilo da se policajci unapred saglase sa time da mogu biti podvrgnuti testiranju, i da bi to znatno unapredilo preventivu.

Gospodin Zlatko Petrović, pomoćnik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, smatra da je na delu konfuzija oko toga da li je test integriteta preventivna ili represivna mera. Da li će služiti za vođenje krivičnog ili disciplinskog postupka, ili pak za preporuku napredovanja u službi. Naglašava da Pravilnik, kao podzakonski akt, ne sme da sadrži odredbe o prikupljanju podataka o ličnosti, jer bi bio i nezakonit i neustavan. Tako navodi, kao primer, snimanje policajaca kao nesumnjivu obradu podataka o ličnosti a u radnoj verziji pravilnika se to pominje kao jedna od metoda koju će SUK primenjivati.

Gospodin Petrović postavlja i neka hipotetička pitanja: ko će obrađivati prikupljene podatke o ličnosti, ko će ih i kako arhivirati, do kada čuvati i ko će imati pristup tim arhiviranim podacima? Da li će prikupljeni podaci biti zloupotrebljeni radi kompromitovanja ličnosti? Smatra da test integriteta nikako ne može da dovede do smanjenja korupcije i da se ceo postupak mora sprovoditi u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije.

Zbog ograničenog vremena trajanja panel diskusije, koja se poprilično odužila, predstavnici SSP nisu bili u prilici da postave pripremljena pitanja. Ono što je očigledno jeste to da zakoniti mehanizmi za otkrivanje korupcije već postoje pa je dalji razvoj testa integriteta potrebno posmatrati u preventivnom kontekstu koji nedostaje. SSP smatra da test integriteta to može biti samo ako bude predstavljao najavljenu proveru znanja. Pre svega, zaposlenima moraju biti podeljena znanja koja će biti proveravana, a oni moraju biti informisani da je Ministarstvu veoma važan integritet zaposlenih.

Takođe, bilo bi potrebno da zaposleni kroz obuke dobiju informacije o tome šta je integritet,kakvo je ponašanjekoje se od njih očekuje; sa kakvim situacijama se mogu susresti; kako je potrebno na njih da reaguju. Bez toga se ne mogu očekivati zadovoljavajući rezultati testiranja i tek pod tim uslovima možemo da kažemo da SUK radi na prevenciji korupcije a ne na pukoj represiji. Ukoliko ovakve preventivne mere ne daju zadovoljavajuće rezultate, ne ispune svoju svrhu, SUK-u, tužilaštvu i sudu uvek preostaju rešenja koja su već propisana ZKP-om.

SSP će u narednom periodu insistirati da se ceo postupak ozakoni i uskladi sa Ustavom i međunarodnimiskustvima, našimčlanovima ćemo približiti predstojeći proces putem davavanja informacija i objašnjenja, ali ćemo,uz pomoć naših pravnih zastupnika, i zaštiti naša ljudksa prava i integritet.

Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević