ОПШТИ АКТ:  Члан 13. Правилника о оцењивању рада и стицању и губитку чина припадника Министарства унутрашњих послова, објављен у „Службеном гласнику РС“, бр. 15/96

ИНИЦИЈАТОР:  СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ, 31000 Ужице, Наде Матић 8

Подносимо иницијативу за за покретање поступка за оцену уставности и законитости члана 13. Правилника о оцењивању рада и стицању и губитку чина припадника Министарства унутрашњих послова, који је донео министар унутрашњих послова 28. 03. 1996. године, 09 број 011-2/96-1, који је објављен у „Службеном гласнику  РС“, бр. 15/96.

Мишљења смо да су одредбе чл. 13. Правилника, којима је прописано да по потреби службе, радник може бити распоређен на радно место на којем је највиши систематизовани чин нижи од чина који радник има, супротне одредби члана 91. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр.79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 и  104/09), према којој је одговарајуће радно место оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се државни службеник премешта и за које државни службеник испуњава услове, као и да су супротне одредби члана 148. ст. 2. Закона о полицији („Службени гласник РС“, број 101/05, 63/09 и 92/11), који прописује да полицијски службеник може бити привремено или трајно премештен на друго радно место у складу са његовом стручном спремом, чином, односно звањем и радним способностима у истој или другој организационој јединици.

Одредбом члана 197. Закона о полицији прописано је да   прописи донети на основу Закона о унутрашњим пословима (“Службени гласник РС”, бр. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/2001 и 106/2003) и Закона о чиновима припадника Министарства унутрашњих послова („Службени гласник РС“, бр. 53/95 и 66/2003) остају на снази до дана ступања на снагу прописа које ће Влада и министар донети на основу овог закона, уколико нису у супротности са одредбама овог закона. Наведени правилник је донет на основу Закона о чиновима али су његове оспорене одредба у супротности са cцитираним одредбама чл.148. Закона о полицији као и одредбама прописа које је донела Влада као што су одредбе члана 15. Уредбе о начелима за унутрашње уређење Министарства унутрашњих послова („Службени гласник РС“, број 8/2006) за које је Уставни суд донео одлуку да нису у сагласности са Уставом и законом и престале су да важе.

Имајући у виду да је Уставни суд донео Одлуку („Службени гласник РС“ број 14/2009) којом се утврђује се да одредбе члана 15. Уредбе о начелима за унутрашње уређење Министарства унутрашњих послова („Службени гласник РС“, број 8/2006) нису у сагласности са Уставом и законом, мишљења смо да то важи и за одредбе члана 13. Правилника о оцењивању рада и стицању и губитку чина припадника Министарства унутрашњих послова, с обзиром да се њима уређује иста област, јер се за свако радно место у Министарству унутрашњих послова актом о систематизацији утврђују звања одговарајућег назива, односно чинови. Одредбом члана 12. дефинисано је да Уредба  у даљем тексту третира чинове као звања, па се све што је речено у одредбама чл. 15. Уредбе  о распоређивању запослених на радна места са звањима, односи се и на распоређивање запослених на радна места са чиновима, те у том контексту сматрамо да се донета Одлука Уставног суда односи и на чинове.

 Одредбе члана 13. Правилника, које оспоравамо, по садржини су идентичне одредбама члана 15. Уредбе које су престале да важе након одлуке Уставног суда, гласе:

По потреби службе, радник може бити распоређен на радно место на којем је највиши систематизовани чин нижи од чина који радник има.

Актом о распоређивању на радно место из става 1. овог члана истовремено се врши и постављење радника у највиши систематизовани чин на том радном месту.

Изузетно, актом из става 2. овог члана може се одлучити да радник задржи чин који има или се може поставити у један од чинова у распону између чина који има и највишег систематизованог чина на радном месту на које се распоређује.

Разлози за оспоравања и други подаци од значаја за оцењивање уставности или законитости одредби чл. 13. оспореног Правилника су што његове одредбе омогућавају распоређивање радника на радно место са нижим чином у односу на чин који радник има у тренутку распоређивања, што директно доводи до губитка постојећег чина, јер се у овом случају постављање у чин врши према чину којим је систематизовно радно место на које се запослени распоређује, а не према чину који запослени има. У овом случају чин који запослени има у моменту распоређивања нема никакав значај. Ова одредба даје могућност да запослени губи стечени чин на начин који није прописан за губитак чина. Треба имати у виду да је јако тешко напредовати у виши чин због  испуњења низа прописаних услова од којих је један временски, а да се на овај начин стечени чин може изгубити у тренутку, једноставно распоређивањем на радно место на којем је највиши систематизовани чин нижи од чина који запослени има. Из свега изложеног сматрамо да је наша иницијатива основана.

Придружујемо се поднетој иницијативи IУo-479/2012 од 13.07.2012. године.

На основу изложеног предлажемо да Уставни суд донесе следећу:

О Д Л У К У

 Утврђује се да одредбе члана 13. Правилника о оцењивању рада и стицању и губитку чина припадника Министарства унутрашњих послова, („Службеном гласник РС“, бр. 15/96) нису у сагласности са Уставом и законом. Применом члана 45. стaв 1. тач. 6. Закона о Уставном суду a у складу са одредбама члана 62. истог Закона одређује се да се последице, које су настале услед примене одредби члана 13. Правилника, отклоне надокнадом штете.

С поштовањем,

Број: 2426-01/14
У Ужицу, 07.02.2014. године

 Председник
Глишо Видовић

 

 

 

 

 

Comments

  1. Članom 198. Zakona o policiji stavljen je van snage Zakon o činovima. Članom 116. stav 3. Zakona o policiji propisano je: “Ministar može aktom iz člana 4. stav 4. ovog zakona za pojedine kategorije uniformisanih policijskih službenika da utvrdi činove, odnosno zvanja drukčijeg naziva od naziva iz stava 1. ovog člana, ako to više odgovara prirodi poslova koje obavljaju”.

    S obzirom da ministar nikada nije postupio shodno navedenom članu, činovi u policiji i ne postoje iako ih samovoljno daju u Žandarmeriji, PTJ, SAJ i pojedinim generalima.

  2. Uredba o načelima za unutrašnje uređenje Ministarstva unutrašnjih poslova propisuje uslove i način sticanja ZVANJA koja su jedino propisana Zakonom o policiji. Dakle ČINOVI ne postoje u pravnoj regulativi MUP-a, pa je bespredmetno pokretati inicijativu jer nema mesta primeni Pravilnika u tom domenu, niti se isti primenjuje u ministarstvu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.