У циљу законитог поступања полицијских службеника у Министарству унутрашњих послова, Синдикат српске полиције покренуо је преиспитивања инструктивних акта – депеша која се односе на контролу боловања запослених.

Наиме, одређеним актом из времена Ресора јавне безбедности и депешом Управе полиције коју је потписао генерал Младен Курибак, старешине су одлазиле на кућну адресу болесних колега и вршиле контролну делатност, односно контролу боловања, тј. да ли се полицијски службеници за време боловања налазе у кући или стану.

Представници Синдиката српске полиције захтевали су од генерала Курибака да депешу коју је упутио на терен повуче јер је незаконита и сачини депешу – упутство које је у складу са позитивним законима Србије. Генерал Курибак, одбио је сторнирање депеше и образложио да је депеша законита!

На састанку са директором полиције Милорадом Вељовићем добили смо уверавање да ће се депеша ставити ван снаге и ускладити са законима. ССП је предао предлог новог текста депеше, међутим већ пар недеља резултата и даље нема. А старешине на терену и даље поступају у супротности са законом!

Став Синдиката српске полиције, потврдио је и Сектор финансија, људских ресурса и заједничких послова – Управа за људске ресурсе.

У наставку, прочитајте мишљење Управе за људске ресурсе:

 

Р е п у б л и к а   С р б и ј а
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
Сектор финансија, људских ресурса и заједничких послова
Управа за људске ресурсе
06/2 број: 1842-3/2013
06.03.2013. године
Б е о г р а д

 Синдикат српске полиције
ПРЕДСЕДНИК
господин Глишо Видовић

ул. Наде Матић бр.8,
31000
Ужице

  КОНТРОЛА КОРИШЋЕЊА БОЛОВАЊА

Према члану 103. Закона о раду (“Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09) запослени је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

Правилником о начину издавања и садржају потврде о наступању привремене спречености за рад запосленог у смислу прописа о здравственом осигурању (“Службени гласник РС”, бр. 1/02), утврђена је обавеза лекара да запосленом изда потврду о привременој спречености за рад на прописаном обрасцу ЗОР-Х. Између осталог потврда садржи датум почетка привремене спречености за рад и очекивано време трајања спречености за рад.

Према томе, потврдом запослени обавештава послодавца да је наступила привремена спреченост за рад као и очекивано време спречености за рад, према процени лекара. Ако се привремена спреченост за рад запосленог настави у континуитету и након очекиваног времена трајања спречености за рад, наведеног у потврди из члана 103. Закона, запослени није дужан да послодавцу достави нову потврду.

У вези са наведеним, напомињемо да извештај о привременој спречености за рад, односно дознака, коју издаје надлежни здравствени орган, садржи датум почетка и престанка привремене спречености за рад.

У ставу 5. истог члана је прописано да послодавац, који посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом.

Према Закону о здравственом осигурању (члан 163), послодавац може захтевати да се осигураник чију је привремену спреченост за рад оценио изабрани лекар, односно првостепена лекарска комисија, подвргне поновном прегледу од стране првостепене лекарске комисије, односно другостепене лекарске комисије, ради поновног оцењивања његове привремене спречености за рад. Поновни преглед се не може захтевати ако се осигураник налази на стационарном лечењу, осим у случају лечења у дневној болници. Поновни преглед може се захтевати у року од 30 дана од дана извршене оцене стручно медицинског органа у поступку. Осигураник је дужан да се јави првостепеној лекарској комисији, односно другостепеној лекарској комисији, ради прегледа у року који она одреди. Ако се осигураник без оправданог разлога не одазове позиву на преглед, обуставља му се исплаћивање накнаде зараде и не припада му накнада све док се не одазове позиву.

Према члану 179. тачка 6) Закона о раду, ако се утврди да је запослени неоправдано користио боловање или га злоупотребио, послодавац може да му откаже уговор о раду.

Боловање се може злоупотребити тако што се одобрава или користи без постојања оправданих медицинских разлога, или пак када се боловање користи супротно разлозима и циљу због којих је одобрено. Радник који за време док му је одређено боловање ради код другог послодавца чини злоупотребу боловања што представља основан разлог за отказ уговора о раду. Злоупотреба права на одсуство због привремене спречености за рад остварује се сваком радњом запосленог, којом се одсуство користи противно сврси ради које је установљено.

Одредбе Закона о заштити података о личности су сасвим јасне и морају се примењивати.

У сваком конкретном случају мора се водити рачуна о члановима 30, 36. и 37. Закона о здравственој заштити, који се односе на приватност, поверљивост информација и тајност података који се односе на пацијента.

Подржавамо предлог регулисања области боловања, његове контроле и даљег задужења са оружјем лица за која се установе здравствене сметње које могу имати утицаја на безбедност њега и његове околине.

 

 ПОМОЋНИК НАЧЕЛНИКА УПРАВЕ
главни полицијски саветник
Гордана Вуковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.