U cilju zakonitog postupanja policijskih službenika u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Sindikat srpske policije pokrenuo je preispitivanja instruktivnih akta – depeša koja se odnose na kontrolu bolovanja zaposlenih.

Naime, određenim aktom iz vremena Resora javne bezbednosti i depešom Uprave policije koju je potpisao general Mladen Kuribak, starešine su odlazile na kućnu adresu bolesnih kolega i vršile kontrolnu delatnost, odnosno kontrolu bolovanja, tj. da li se policijski službenici za vreme bolovanja nalaze u kući ili stanu.

Predstavnici Sindikata srpske policije zahtevali su od generala Kuribaka da depešu koju je uputio na teren povuče jer je nezakonita i sačini depešu – uputstvo koje je u skladu sa pozitivnim zakonima Srbije. General Kuribak, odbio je storniranje depeše i obrazložio da je depeša zakonita!

Na sastanku sa direktorom policije Miloradom Veljovićem dobili smo uveravanje da će se depeša staviti van snage i uskladiti sa zakonima. SSP je predao predlog novog teksta depeše, međutim već par nedelja rezultata i dalje nema. A starešine na terenu i dalje postupaju u suprotnosti sa zakonom!

Stav Sindikata srpske policije, potvrdio je i Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova – Uprava za ljudske resurse.

U nastavku, pročitajte mišljenje Uprave za ljudske resurse:

R e p u b l i k a   S r b i j a
MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA
Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova
Uprava za ljudske resurse
06/2 broj: 1842-3/2013
06.03.2013. godine
B e o g r a d

 Sindikat srpske policije
PREDSEDNIK
gospodin Glišo Vidović

ul. Nade Matić br.8,
31000 Užice

  KONTROLA KORIŠĆENJA BOLOVANJA

Prema članu 103. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09) zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

Pravilnikom o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 1/02), utvrđena je obaveza lekara da zaposlenom izda potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad na propisanom obrascu ZOR-H. Između ostalog potvrda sadrži datum početka privremene sprečenosti za rad i očekivano vreme trajanja sprečenosti za rad.

Prema tome, potvrdom zaposleni obaveštava poslodavca da je nastupila privremena sprečenost za rad kao i očekivano vreme sprečenosti za rad, prema proceni lekara. Ako se privremena sprečenost za rad zaposlenog nastavi u kontinuitetu i nakon očekivanog vremena trajanja sprečenosti za rad, navedenog u potvrdi iz člana 103. Zakona, zaposleni nije dužan da poslodavcu dostavi novu potvrdu.

U vezi sa navedenim, napominjemo da izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad, odnosno doznaka, koju izdaje nadležni zdravstveni organ, sadrži datum početka i prestanka privremene sprečenosti za rad.

U stavu 5. istog člana je propisano da poslodavac, koji posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju (član 163), poslodavac može zahtevati da se osiguranik čiju je privremenu sprečenost za rad ocenio izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija, podvrgne ponovnom pregledu od strane prvostepene lekarske komisije, odnosno drugostepene lekarske komisije, radi ponovnog ocenjivanja njegove privremene sprečenosti za rad. Ponovni pregled se ne može zahtevati ako se osiguranik nalazi na stacionarnom lečenju, osim u slučaju lečenja u dnevnoj bolnici. Ponovni pregled može se zahtevati u roku od 30 dana od dana izvršene ocene stručno medicinskog organa u postupku. Osiguranik je dužan da se javi prvostepenoj lekarskoj komisiji, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji, radi pregleda u roku koji ona odredi. Ako se osiguranik bez opravdanog razloga ne odazove pozivu na pregled, obustavlja mu se isplaćivanje naknade zarade i ne pripada mu naknada sve dok se ne odazove pozivu.

Prema članu 179. tačka 6) Zakona o radu, ako se utvrdi da je zaposleni neopravdano koristio bolovanje ili ga zloupotrebio, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.

Bolovanje se može zloupotrebiti tako što se odobrava ili koristi bez postojanja opravdanih medicinskih razloga, ili pak kada se bolovanje koristi suprotno razlozima i cilju zbog kojih je odobreno. Radnik koji za vreme dok mu je određeno bolovanje radi kod drugog poslodavca čini zloupotrebu bolovanja što predstavlja osnovan razlog za otkaz ugovora o radu. Zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad ostvaruje se svakom radnjom zaposlenog, kojom se odsustvo koristi protivno svrsi radi koje je ustanovljeno.

Odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti su sasvim jasne i moraju se primenjivati.

U svakom konkretnom slučaju mora se voditi računa o članovima 30, 36. i 37. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji se odnose na privatnost, poverljivost informacija i tajnost podataka koji se odnose na pacijenta.

Podržavamo predlog regulisanja oblasti bolovanja, njegove kontrole i daljeg zaduženja sa oružjem lica za koja se ustanove zdravstvene smetnje koje mogu imati uticaja na bezbednost njega i njegove okoline.

 POMOĆNIK NAČELNIKA UPRAVE
glavni policijski savetnik
Gordana Vuković