Према провереним сазнањима до којих је дошао Синдикат српске полиције, полицијски службеник Горан П. (30) из Младеновца подлегао је ранама из пиштоља услед суицида. Тело несталог колеге, током потраге, пронађено је јуче у околини Малог Пожаревца код Младеновца.

Председник Синдиката српске полиције, Глишо Видовић упутио је телеграм саучешћа породици покојног Горана: „Не постоје речи које могу исказати тугу за нашим колегом Гораном, не постоје праве речи утехе које Вам можемо упутити. Сви смо шокирани и потресени оним што се десило. Примите искрено саучешће.“

Служба за психолошку превенцију Синдиката српске полиције, предала је почетком године у Кабинет министра на усвајање Предлог Стратегије развоја психолошке службе МУП коју води психолог Мирјана Смиљанић, како би се овакви и слични проблеми запослених свели на минимум. Ову иницијативу за усвајање  Стратегије подржали су својим потписима 28 од 29 психолога у МУП-у. Испрва ову стратегију подржао је и државни секретар Вања Вукић, који се касније повукао и пао под утицај помоћника министра Жељка Којића, начелника Сектора финансија, људских ресурса и заједничких послова који децидно одбацује могућност стварања Централне психолошке службе а самим тим и усвајање Стратегије.

Искрену подршку и жељу да се суицид у МУП сведе на минимум, односно успостави доброорганизована и професионална служба психолошке превенције, добили смо од државног секретара Владимира Божовића и на томе смо му веома захвални.

Самоубиства у полицији заузимају размере епидемије. Сваке године око десетак запослених у Министарству одузме себи живот, најчешће су то униформисани полицајци. У протеклој деценији више од стотридесет запослених извршило је суицид. Само прошле године забележено је тринаест суицида, један покушај и једна претња суицидом.

Посебно чуђење изазива чињеница да за овако висок број сицида, нико није одговоран! Нити шта чини да се ова бројка смањи, нико не преузима чак и моралну одговорност, што је сасвим несхватљиво! Међутим, када Синдикат покуша да реши проблем уз подршку  психолога у МУП, одговоран по линији рада г. Жељко Којић први је ту да „као економиста“  упути „стручне“ примедбе и неистине, односно да учини све да се Стратегија развоја психолошке службе минира и не усвоји.  – истиче Глишо Видивић, председник синдиката и поставља питање: „Да ли мирно спавате господине Којићу, зар у Вама нема ни мало савести и морала?

Полицајци у Србији суочени су лошим менаџментом, односно руководећим кадром који нема слуха за животне проблеме својих потчињених, као и у конкретном случају када шеф није приметио, или није знао како да поступи према покојном колеги Горану који је данима био потиштен и повучен у себе. Управо због тога што нема инструкција, протокола и стандарда, односно не постоји самостална и оперативна психолошка служба, долазимо до проблема који се зове „епидемија суицида“ међу полицајцима.

Полицајци се услед честог мобинга и великог стреса који се нагомилава током свакодневног рада плаше се да затраже психолошку помоћ јер тада крећу прогањања од стране већине предпостављених, који покушавају да утичу на рад малобројних психолеога, за сваку „Ф” шифру полицајцу одузимају оружје и службену легитимацију и возачку дозволу и на тај начин остављају незаштићеног на немилост криминалаца, док се неки од колега томе најчешће ругају те изостаје подршка која је у таквим ситуацијама изузетно важна.

Портпарол
Синдиката српске полиције
Драган  Жебељан

 Повезани чланак: Доста је било самоубистава: Предлог Стратегије психолошке превенције и психолошке службе МУП

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.