Skip to main content

Ознака: анализа ризика

Крах „анализе ризика“!

Београд, 01.03.2016. године, – У Министарству унутрашњих послова је са данашњим датумом поново на снази стара систематизација радних места, донета 27.08.2015.године. Тиме је поништена она накарадна, од првог децембра прошле године, којом је укинуто више од хиљаду постојећих радних места и измишљен некакав „сектор за анализу ризика“.

Враћању старе систематизације предходило је усвајање свих жалби поднетих Жалбеној комисији Владе РС, те се морао наћи начин да све те људе МУП врати на стара радна места.

Овим је затворен један круг „рационализације или декриминализације“ (свакако су то звали) који је од самог старта био осуђен на пропаст, јер је започет и спровођен нестручно, без критеријума, уз кршење неколико закона, и што је и најважније – спробођен је селективно и нетранспарентно.

Оно што нас брине и не даје предаха у борби за права радника, јесте чињеница да су у пуном јеку безбедносне провере у духу новог Закона о полицији, који је све осим правичан и у складу са Уставом Србије. На тај закон Синдикат српске полиције већ је поднео иницијативу Уставном суду за оцену уставности и законитости у појединим члановима.

Послодавац је започео „нови круг“ безбедносних провера у складу са законом, и већ се праве неке нове листе, без да је сачекано мишљење Уставног суда и постоји велика шанса да многи невини људи остану без посла, као што смо имали случај пре неколико година са тадашњим, чувеним, чланома 168. ЗОП. Сада имамо члан 172. ЗОП који прети да помрачи ту славу.

Упозоравамо колеге да ни на који начин не учествују у овом „другом кругу“, односно да старешинама не достављају никакве акте о осуђиваности или податке да су ослобођени, на било чији захтев. Како сте нам веровали у први мах, верујте нам и надаље.

Сва ова дешавања око „анализе ризика“ представљају велики пораз послодавца и најодговорнијих за реализацију рационализације. Али је ово и велика победа Синдиката српске полиције који се од почетка супроставио оваквом начину „рационализације“, указивао на грешке и незаконитости. Обратили смо се и Поверенику Шабићу, Заштитнику Јанковићу и Уставном суду. Победа је и свих других синдиката који су јасно дигли глас и рекли свој суд о томе да је ово било сулудо. Нажалост, осим оних који су се храбро и веома делотворно супротставили овом безумљу, било је и оних који су се углавном усредсредили на објашњавање ситуације и на веома млаке, алибија ради, покушаје да ситуацију измене и поправе само за своје чланове, а поједини се готово ниједном речју нису успротивили и стали у заштиту запослених, па чак и отворено стали на страну безакоња. На читациома је да процене који су то синдикати. Довољно је „прочешљати“ сајтове свих синдиката у Министарству и видеће се колико је ко и шта урадио.

Ово је велика победа синдикализма у Министарству уопште, јер су сви релевантни синдикати, иако разједињени, без икакве координације и заједничког деловања, успели да створе синергију која се показала довољном да, барем у овом тренутку, спречи негативне последице једне, у суштини, дилетантске замисли неодговорних креатора „рационализације и декриминализације“. Ово је победа и разума и закона! Ово је шамар неукима и бахатима!

Ово је истовремено и порука свима онима сумњичавима који су беспоштедно критиковали рад синдиката у Министарству, који су некритички доводили у питање потребу постојања синдиката уопште, који су говорили да је свеједно да ли имамо синдикате или не, да су сви синдикати исти: НИЈЕ СВЕЈЕДНО!!! НИСМО СВИ ИСТИ!!! Дођите, придружите нам се, заједно смо јачи!!! Довољно је мало храбрости и мало воље.

Министру унутрашњих послова, др Небојши Стефановићу, можемо поручити да се не упушта у нову авантуру без консултација и сарадње са синдикатима у полицији, укључујући и Синдикат српске полиције! Да најпре погледа око себе и међу својим сарадницима пронађе одговорне за ову циркуску представу, да смени злонамерне или плашљиве, који му, са намером или из страха, нису скренули пажњу на неодрживост незаконитог поступка. Министру мора бити јасно да је синдикатима стало до тога да се подигне углед Министарства, да полицајац поново ужива част у друштву, и да ће на путу ка томе имати искрену подршку и помоћ свих синдиката, али и јак отпор селективном поступању уз нејасне и неправедне критеријуме.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Анализа ризика: докле се стигло?!

Београд, 11.02.2016. године, – Поводом све чешћих поговарања, разних тумачења, добронамерних али и злонамерних прича и причица, па и „пријатељских“ савета појединаца али и неких од синдиката, правни тим Синдиката српске полиције, након извршене анализе, дао је следећу препоруку колегама са решењима „послови анализе ризика“:

ОБАВЕШТЕЊЕ ЧЛАНОВИМА ССП
у вези са поступком по жалбама на решења о премештају
на радна места „послови анализе ризика“

  • Жалбена комисија Владе, која је једина надлежна да одлучује по жалбама на решења о премештају на радна места „послови анализе ризика“ још увек није донела НИЈЕДНО РЕШЕЊЕ по основу тих жалби, тако да је жалбени поступак још увек у току. Сходно члану 237. Закона о општем управном поступку, рок за доношење решења по жалби и достављање решења странци је два месеца од дана предаје жалбе. Како су жалбе предаване до 25.12.2015. године, то значи да овај рок за одлучивање по жалби истиче најкасније 25.2.2016. године.
  • Како другостепени орган (Комисија Владе) још увек није донео (коначна) решења по жалбама запослених то се још увек нису стекли услови за подношење тужби и покретање управних спорова пред Управним судом. Наравно, уколико Комисија Владе не одлучи по жалбама у законском року од 60 дана, сви они који су поднели жалбе стичу право на подношење тужбе Управном суду због тзв. „ћутања управе“ (члан 19. Закона о управним споровима). Дакле, још увек нема законских услова за подношење тужби Управном суду!
  • Комисија коју је формирао министар унутрашњих послова и која је са списка оних који су добили решења за радна места „послови анализе ризика“ „скинула“ 402 запослена је параправна категорија, јер начин на који је она формирана, на који је она радила и одлучивала нема утемељење у законским прописима. Донета решења о премештајима је могао (усвајањем жалбе) поништити само доносилац тих решења – а то су били директор полиције, начелник Сектора за ванредне ситуације и начелник Сектора за људске ресурсе, никако министар, нека министрова комисија или било ко трећи (осим, наравно, Владине комисије као редовног другостепеног органа). Из овог разлога одлуке комисије коју је формирао министар и која је са списка „скинула“ 402 запослена немају никакву правну тежину! Овоме у прилог говори и чињеница да нико од запослених који је одлуком те министрове комисије „скинут“ са списка премештених није добио ново решење којим се распоређује на пређашње радно место, нити на неко друго радно место. Формалноправно – сви запослени који су премештени на радно место „послови анализе ризика“ се и даље налазе на том радном месту.
  • Како је изменама Правилника о систематизацији од 31.12.2015. године око 1.050 радних места „послова анализе ризика“ укинуто, то значи да је око 1.050 запослених распоређених на ова радна места (од укупно 1.475) постало „нераспоређено“, мада званичници МУП-а тврде да нико још увек није формалнио нераспоређен. Ко су ти који су постали, и да ли су уопште постали нераспоређени и даље је непознаница, јер још увек нико није добио решење о нераспоређености, иако би то, формалноправно гледано, требало да буде случај још 1.1.2016. године. Треба напоменути да запослени стиче право на жалбу на решење о нераспоређености тек након што му то решење буде уручено. Када (и ако) таква решења буду уручивана, Синдикат српске полиције ће својим члановима обезбедити бесплатну правну заштиту у виду жалбе на та решења.
  • Због свега наведеног нико од запослених који су поднели жалбе на решења о премештају не треба да даје писану изјаву о повлачењу поднете жалбе јер се тим дефинитивно и бесповратно одриче права жалбе и правног пута за заштиту својих права и остаје на милост и немилост МУП-а који га може прогласити прекобројним, тј. технолошким вишком. Дакле, све до дношења нових решења којима бисте били враћени на пређашње радно место или до доношења одлуке Жалбене комисије Владе РС по жалбама – НЕ ПОВЛАЧИТИ ПОДНЕТЕ ЖАЛБЕ, без обзира на обећања и притиске да то урадите.

Правни заступник
Владимир Радовановић

Председник СК ССП
Виктор Ратковић

  • 1
  • 2