Ознака: Београд

Меморијални турнир „Хероји Жандармерије“

Napisao/la Милан na 22/05/2022. Objavljeno u Меморијални турнири.

Београд, 19.05.2022. године, Спортски центар „Раковица“

У организацији Синдиката српске полиције – Синдикалне групе ОЖ Београд, у Спортском центру „Раковица“ са почетком у 09:00 часова одржан је меморијални турнир у малом фудбалу, под називом „Хероји Жандармерије“, у знак сећања на све колеге које су нас превремено напустили.

На церемонији отварања турнира испред синдиката присуствовали су: председника ССП Лазар Ранитовић, чланови ГО ССП Бојан Гогић, Небојша Поповић и Сандри Вучић, председник РЦ Београд Слободан Ћосовић, 16 екипа из различитих градова Србије као и представник Одреда Жандармерије Београд, потпуковиник Максим Зечевић.

Након слушања химне Србије, уследило је ораћање председника СГ ОЖ Београд Владимира Микића, који је поздравио присутне и захвалио се на доласку. Иако турнир носи име „ХЕРОЈИ ЖАНДАРМЕРИЈЕ“ не смемо и нећемо заборавити све наше драге колеге који су положили своје животе на олтар отаџбине. Посао полицијских службеника захтева пуно храбрости, одрицања и пожртвовања, и може се рећи да није професија већ начин живљења. И управо су таквим животом живели и осморица припадника Жандармерије који су изгубили живот на дужности и то: Милан Вујовић, Ђокица Серафимовић, Љубиша Вељковић, Зоран Ранковић, Јовица Симић, Стеван Синђелић, Зоран Шуковић и Негослав Радојчић. Нека им је вечна слава и хвала.

Након минута ћутања свим погинулим херојима, испред ССП-а кратко се обратио председник Лазар Ранитовић истакавши да ССП никада неће заборавити своје колеге које су оно највредније дали а то је живот за нашу Србију и позвао играче на фер и коректну игру те је и званично отворио турнир.

Фотографије са отварања

На турниру је учествовало 10 екипа и то: СГ ОЖ Београд, СГ ОЖ Краљево, РЦ Нови Сад, РЦ Чачак, РЦ Лесковац, СГ ИЈ92 Београд, СГ Вождовац, СГ Барајево, СГ ЈЗО Београд и СГ Шид.

Фотографије екипа

Детаљи са такмичења

Пехар за Ферплеј освојила је екипа СГ Вождовац, треће место на турниру је заузела екипа РЦ Лесковац, друго место екипа РЦ Нови Сад, прво место је освојила екипа СГ ОЖ Краљево. Најбољи стрелац Јован Кршанин, најбољи голман Александар Гемовић и најбољи играч турнира је Бојан Врачаревић. Титулиа најбољег судије припала је Владимиру Јаковиљевићу.

Додела награда и признања

Захваљујемо се свим учесницима турнира јер су својим присуством показали да не заборављају колеге који су своје животе дали обављајући службене задатке.

КО ЈЕ КРИВ?

Napisao/la Зоран Стојчић na 03/03/2019. Objavljeno u Обавештења.

Завршио се вечити дерби, још један страшан дан за Србију. Дан када су сви на ногама и када све активности стају због само једне фудбалске игре. На улицама хиљаде полицајаца, као да је ванредно стање у држави, а све са циљем одржавања јавног реда и мира и спречавања криминала. Међутим, да ли је тај број полицајаца довољан да испуни циљ?

Без обзира колико се полицајаца налази на улицама, неписано је правило да сваки вечити дерби односи победу навијача над државом. Нон-стоп потенцирамо и апелујемо на правосудне органе да пооштре казнену политику према хулиганима, међутим, кријући се иза независности, своје пресуде, односно дугогодишње судске поступке, углавном завршавају у корист лица из кримогених средина. Доносе се ослобађајуће пресуде или се поступак прекине услед застарелости.

Да ли су кривци само правосудни органи? Или, пак, кривце можемо наћи и у свом дворишту заваљене у фотељама?

Приликом обезбеђења почетка вечитог дербија, на Аутокоманди у Београду, дана 02.03.2019. године, око 17,30 часова, група од преко 1000 хулигана, физички је напала кордон полицијске бригаде и притом повредили 17 полицајаца. Овај напад није изненадио колеге који се свакодневно сусрећу са хулиганима, били су спремни, на линији. Међутим, изненађење је представљало ћутање фотељаша из Штаба „Авала“, који су након добијених информација и апела са терена, без одлагања и одмах, морали да дају одобрење за употребу средстава принуде према овој великој групи лица. Нажалост, то нису учинили. Ћутали су, а полицајци се у исчекивању одобрења, повлачили и путем радио везе нон-стоп тражили одобрење и помоћ.

Схвативши да је ситауција озбиљна и да фотељаши из Штаба „Авала“ неће издати наређење, полицајци су, ради заштите њихових живота, одлучили да се сами бране. Одбранили су се и након тога привели преко 300 хулигана. Нажалост, у том силном исчекивању, било је повређено 17 полицајаца, којима желимо брз опоравак.

Након ових немилих сцена, где је полиција у једном тренутку показала немоћ према хулиганама, Синдикат српске полиције од директора полиције господина Ребића захтева:

– Испитивање одговорности фотељаша из Штаба „Авала“;
– Укинути одлучивање из Штабова и Команди и одлучивање о употреби средстава принуде дати искључиво и само командирима чета или водова, који се налазе на терену;
– Овлашћења Штабова и Команде била би искључиво организација, усмеравање, извештавање и статистика;
– Прекинути преговоре и договоре за хулиганима пре утакмице и према њима поступати са нултом толеранцијом;
– Средства принуде према хулиганима употребљавати са нултом толеранцијом;

Од надлежних из МУП-а тражимо следеће информације:

– Да ли је и колико од 300 приведених хулигана процесуирано и по ком основу?
– Да ли ће неком од њих бити одређено полицијско задржавање или ће приведени хулигани присуствовати и кошаркашком дербију 03.03.2019. године, а можда и поново напасти полицију?

Захтеви Синдиката српске полиције су недвосмислено јасни. Усе и у своје кљусе, јер само тако можемо заштити полицајце од напада хулигана. Да нас не схвате погрешно, ми се не плашимо хулигана и не боле нас батине које смо добили од њих. Боли нас ћутање надлежних из МУП-а који нам не дају да поступамо по закону.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Полиција у рату с криминалом док држава посредује?!

Napisao/la babayaro na 30/09/2017. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Полиција у рату с криминалом док држава посредује?!

Синдикат српске полиције је годинама уназад указивао на недопустиво благу казнену политику према нападачима на полицијске службенике, организовали смо протесте, апеловали на државу, правосуђе, јавност… Упозоравали смо на реалну опасност да у блиској будућности имамо свакодневну употребу ватреног оружја на улицмама. Чини нам се да је та будућност дошла, да је већ живимо.

Мада је, можда и због наших апела али можда и због, у последње време, одлучнијих и храбријих изјава министра Стефановића, статистика забележила извесно смањење укупног броја напада на полицијске службенике, јасно је да су ти напади попримили нове облике. Само у овом месецу на измаку имали смо неколико жестоких напада и сукоба. Подсетимо се рањавања позорника у Новом Пазару, намерног гажења саобраћајца у Лазаревцу, рањавања власника кафића у Београду, бомбаша у Темерину и држања таоца у Краљеву уз отворене претње целој Полицијској управи. А онда данас још два напада, у Београду и у Тутину, од којих се један завршио смрћу нападача.

Са једне стране имамо бахате, благом казненом политиком практично заштићене и све бруталније криминалце, који не презају од употребе ватреног оружја према случајним сведоцима и полицајцима, а са друге стране имамо полицијске службенике прилично добро обучене и спремне, али збуњене и обесхрабрене шумом прописа који им везују руке.

Док судије и судска већа, уз помоћ тужилаца и вештака, годинама мере и вагају кривицу и законитост поступања, па на крају обично донесу мањкаву пресуду, дотле полицајац у пар секунди мора донети праву одлуку. У само пар секунди полицајац је и психолог, и тужилац и судија, па тек онда полицајац. У само пар секунди он доноси одлуку о употреби оружја, о томе да ли некога лишити живота. Одлуку која трајно и бесповратно мења живот и самог полицајца. А онда га званичници похвале, евентуално награде и фотографишу се са њим и после тога брзо забораве. А њему предстоји дугогодишње прегањање по судовима, натезање са тужиоцима и адвокатима.

Заиста треба одати посебно признање свим колегама учесницима ових немилих догађаја. Само присебношћу, храброшћу и њиховим правовременим реакцијама избегнуте су трагедије и спасени недужни људи! Наравно, неко ће рећи да то и јесте посао и обавеза полицајца, да штити безбедност и то нико не спори. Избором позива изабрали смо и опасност, то је наш живот. Не тражимо попуст, тражимо подршку и помоћ државе Србије и свих сегмената друштва, тражимо правду за полицију! Правду у медијима који нас често због неодговорних појединаца све трпају у исти кош и тако стварају негативну климу у друштву према комплетној полицији. Правду на судовима који треба да се сете своје друштвене улоге и одговорности.

Од нашег министарства очекујемо интезивнију обуку, додатно подизање степена обучености и спремности полицијских службеника, не само припадника специјалних и посебних јединица, већ и редовног састава. Полицајац позорник је тај који је први на удару, његова адекватна реакција је од пресудне важности. Такође, координација међу организационим јединицама мора бити савршена, баш како је то био случај у Краљеву, где је начелник Полицијске управе исправно поступио правовременим позивом у помоћ, упућеним Спацијалној антитерористичкој јединици.

На крају ћемо јавно поставити питање да ли су полицајци, након интервенција са употребом ватреног оружја и смртним последицама, имали разговоре и подршку психолога? Да ли су добили неколико дана за одмор и опоравак? Да ли је тако нешто обавезно или је и то препуштено доброј вољи и савести начелника?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић