Београд, 07.10.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције упутио је отворено писмо начелнику Управе граничне полиције, генералу Миленку Божовић, са захтевом да потврди или демантује писање једног репрезентативног синдиката у МУП, који тврди да је од начелника добио обећање о додели возила њиховим синдикалним групама. Писмо преносимо у целости:
Република Србија
Министарство унутрашњих послова
Дирекција полиције
Управа граничне полиције
Начелник Миленк Божовић
Поштовани,
На сајту једног од два репрезентативна синдиката данас је објављена вест о формирању нових синдикалних група, а у том тексту, између осталог, стоји и следеће:
„Поводом ове вести огласио се и председавајући председништва Лукић који нам је рекао да му је у разговору са генералом Миленком Божовићем обећано једно путничко возило за потребе ове групе и да постоји могућност додељивања једног теренца.“
Синдикат српске полиције је затечен овом тврдњом којом нам саопштавају да сте Ви, генерале Божовићу, обећали возила „за потребе ове две групе“. Дакле, овде се не говори о две станице граничне полиције већ о две синдикалне групе тог синдиката.
Можда бисмо и поверовали да се писац објаве мало заиграо и збунио, да није тако мислио, да Лукић није тако рекао, само да смо заборавили на, не тако давно, дељење комбинезона Жандармерије припадницима интервентне јединице у Нишу, панталона у Сремској Митровици… А нисмо заборавили ни то да је, један од пет МУП-ових контејнера, постављених у београдском одреду Жандармерије, лично командант Драговић предао синдикалној групи тог синдиката на коришћење. Оставивши при томе запослене да се и даље пресвлаче у неусловним просторијама, које смо имали прилике сви да видимо на нашем сајту, пре неколико дана. (О томе је писано и на сајту тог синдиката: http://nsp-policija.org.rs/kc-mup-beograd-sg-ozb-otvorene-prostorije-nsp-u-rakovici/ ) Све то несумњиво доводи до закључка да постоји велика подршка и фаворизовање једног синдиката од стране послодавца.
Стога смо дужни, генерале, да Вам јавно поставимо следеће питање: Да ли изјава господина Лукића верно одсликава ток вашег разговора као и Ваше обећање? Прецизније, да ли сте обећали возила њиховим синдикалним групама или не?
На основу сазнања које имамо од раније, ми закључујемо да Ваша изјава вероватно није била таква, да нисте дали такво обећање, већ сте само пренели планове да једно од возила, добијених у међународној донацији, буде распоређено у Станицу граничне полиције Мехов Крш, али такву потврду желимо од Вас. Јасну и недвосмислену потврду да тај синдикат свесно обмањује своје колеге. Уосталом те информације о возилима знали смо и ми у ССП али их нисмо злоупотребили и приказали као неки наш рад, нисмо давали таква обећања.
Уколико је пак изјава тачна, а Ви такво обећање дали, подсетићемо Вас да за почетак испуните обећања која сте дали на састанцима у Кабинету и Управи граничне полиције, а тичу се ГП Гостун. За почетак обезбедите то да људи након скоро годину дана поново добију осветљење у просторијама за преглед. Јер, подсетићемо Вас, набављене су нове неонке, али не и стартери, тако да ништа од светла у другој деценији 21. века. Да ли смо толико ниско пали да МУП нема новца за основне ствари? Такође, ни у излазној кабини нема светла, лампе нису набављене упркос обећањима. Не треба напомињати колико су заиста неопходне за несметан рад.
Да ли је неопходно да се и колеге на ГП Гостун учлане у неки одређени синдикат да би добили светло?
Врло могуће да ће неко ово наше обраћање схватити као својеврстан „напад“, или на Вас, или на синдикат који је објавио ту вест, али намера нам није таква – желимо само истину, па ма колико горка била! Дакле, генерале, или наведено јавно демантујте или ћемо га сматрати истинитим!
Београд, 27.9.216. године, – У хотелу „Метропол“ у Београду, у организацији Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији, организована је радионица о изазовима постојећег система контроле рада полиције у Србији.
Најважније теме биле су:
Претпоставке за ефикасну контролу рада полиције;
Презентовање модела надзора полиције Ирске и других земаља;
СУК – организација, надлежности, овлашћења, начин рада, проблеми у раду;
Недостаци Закона о полицији;
Правосудна контрола рада полиције;
Утицај изазова пред које се полицијски службеници стављају на ефикасност и квалитет рада полиције и надзор над полицијом.
На радионици су, између осталих, учествовали:
Дениз Мацолани, шефица Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији;
Маурицио Салустро, виши правни саветник Мисије ОЕБС-а у Србији;
Џим Костело, међународни стручњак из области рада и контроле рада полиције;
Милош Опарница, помоћник министра и начелник СУК;
Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана;
Никола Китаровић, судија Управног суда и члан Управног одбора Друштва судија Србије;
Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије;
Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику,
Никола Ковачевић, представник Београдског центра за људска права,
Вељко Михајловић, председник Полицијског синдиката Србије.
Синдикат српске полиције представљали су: председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Виктор Ратковић, портпарол Бобан Ђорђић и шеф Службе за међународну сарадњу Саша Симић.
У својој презентацији ирског модела рада и контроле рада полиције, као и презентације основних начела и претпоставки успешног рада полиције Џим Костело је изнео став да је универзални принцип ефикасне и правичне полиције – да служи грађанима, да спроводи закон према свима, да поступа по принципу „пуне правичности“, односно да сва лица третира онако како би свако од нас желео да се према нама и нашим најближим понаша полиција.
С друге стране, истакао је да је кључна и неодвојива претпоставка ефикасног надзора полиције – независност, при чему је независност дефинисао као „слободу од контроле, од приватних, личних интереса физичких и правних лица“, издваjајући три сегмента независности: 1) „законска“ независност – формирање правног оквира у којем ће контролни механизам поставити као потпуно независна институција, одвојена од министарства и владе; 2) буџетска независност – постојање буџета такве институције, којим би се онемогућило ускраћивање финансијских средстава за рад од стране, пре свега, управно-извршне власти; и 3) „оперативна“ независност – организационе и кадровске претпоставке. Након чега је изнео став да у Србији не постоји ниједан од ових сегмената независности – „ни у траговима“.
Представио је ирски модел надзора полиције, где надзор над радом полиције врши омбудсман као национална независна агенција, за разлику од Србије, где постоји више субјеката контроле рада полиције, али да ниједан од њих нису установљени као независни, што је уједно и његова основна замерка.
Начелник СУК Милош Опарница представио је организацију, надлежности, овлашћења и начин рада СУК, посебно се осврнувши на услове и начин спровођења „тест интегритета“ и провере имовног стања запослених у МУП-у и израда имовинских карти. Указао је и на проблеме са којима се суочава СУК, при чему је као основне апострофирао недостатак људства, постојање нејасног механизма пријема у СУК, недостатак засебне зграде где би СУК био физички одвојен од других организационих јединица МУП-а, недостатак опреме и техничких средстава, као и застарелост и превазиђеност дела постојеће опреме, непостојање централне обавештајне базе података, постојање енермног броја (2 -3.000) подзаконских аката о поступању полиције,…
У свом излагању заменик Заштитника грађана Милош Јанковић изнео је бројне примедбе на новодонети Закон о полицији, где су одбачене бројне препоруке и мишљења Заштитника грађана, ОЕБС-а и других релевантних институција и стручњака. Примедбе се односе, почев од самог назива закона (којим је уређена много шира област од оног што се подразумева под полицијом), па до непримерено великих и широко постављених овлашћења министра и устројене потпуне зависности СУК-а од министра, који је увек високи функционер владајуће политичке странке, а што оставља простор за корупцију.
Господин Јанковић се посебно осврнуо на тзв. „анализу ризика“, рекавши да су те активности у МУП-у, иако декларативно реформске, биле веома противречне, процедура арбитрерна и недоречена, критеријуми непознати, те да ни до данас није разјашњено да ли је то био покушај незаконитог отпуштања скоро 1.500 полицијских службеника био вид „декриминализације“ полиције или је за то био разлог вишак запослених. Сматра да је на делу била злоупотреба организационих прописа (систематизације), која је напослетку ипак спречена ангажовањем синдиката, Заштитника грађана и других независних институција. Навео је и парадоксалну чињеницу да у Кабинету министра ради запослени који не зна на које је радно место рапспоређен, нити шта му је прописани опис послова, те да то не знају негови непосредни руководиоци, а да тај запослени редовно контактира са новинарима и прикупља информације које нису у надлежности МУП-а, нити било ког другог држаног органа.
У свом обраћању господин Маурицио Сaлустро је критиковао постојећи механизам контроле рада полиције у Србији, изневши најпре замерку да неоправдано и нерационално постоји велики број субјеката контроле, при чему се њихове надлежности преплићу, што додатно усложњава цео механизам и чини га неекономичним и неефикасним: СУК, Одељење за законитост, дисциплински поступак, комисије за притужбе и представке,… Сматра да је би било довољно постојање само једног субјекта, али не унутрашње контроле, већ независне институције, што је уједно била и његова друга кључна замерка – организациона, техничка, кадровска и финансијска зависност свих механизама контроле рада полиције.
О проблемима у вези са ангажовањем бранилаца по службеној дужности говорио је председник Адвокатске коморе Србије (АКС) Драгољуб Ђорђевић, истакавши да АКС има сазнања, која је у више наврата пренела полицији, о постојању корупције у овом сегменту преткривичног поступка, тј. да се, за одређену надокнаду, као браниоцу по службеној дужности увек ангажује исти круг адвоката, наводећи пример једне адвокатице која је од МУП-а по овом основу за једну годину наплатила 22 милиона динара, што је и стоструко више од огромне већине других адвоката, при чему исплата по овом основу већини адвоката касни по неколико месеци, али је „привилегованим“ исплаћена у најкраћем року. Навео је да је то област у којој и СУК и надлежна тужилаштва могу и морају да учине много више, јер заправо до сада ништа није ни учињено.
У свом излагању председник ССП Лазар Ранитовић је указао на све изазове пред које су стављени полицијски службеници у протеклом, а и садашњем времену, те негативном утицају тих изазова на ефикасност и квалитет рада полиције и надзора над полицијом.
У том смислу, истакао је најпре на материјално-финансијске изазове пред које су стављени запослени у МУП-у умањењем зарада за 10%, практичним укидањем дневница, перманентним недостатком људства, униформи, возила, опреме и средстава за рад, нељудских услова смештаја, исхране и рада оних који раде на терену, константим произвољним тумачењима прописа од стране старешина на штету запослених, те најновијим покушајем да се укину путни трошкови за запослене који имају пребивалиште на подручју друге општине у односу на општину рада. Након чега је поставио питање: Да ли полицијаца који је на овај начин чак и егзистенцијално угрожен може своје послове обављати професионално, безбедно и квалитетно?!
Говорећи о изазовима председник ССП се такође осврнуо на негативан психолошки утицај покушаја спровођења „анализе ризика“ по запослене у МУП-у, а да истовремено не постоји прописан механизам психолошке превенције и заштите полицијских службеника.
Председник Ранитовић је истакао погубност дискриминаторског члана 172. Закона о полицији, којим је предвиђено да запосленом у МУП-у престаје радни однос (без могућности повратка на посао) даном покретања кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности, осудом за прекршај са елементом насиља, те утрђивањем безбедносних сметњи, наводећи да се на овај начин крши више одредби Устава Републике Србије, закона и међународних конвенција које је Србија ратификовала, да се на овај начин укида „претпоставка невиности“, да се полицијски службеници недвосмислено и нескривено дискриминишу у односу на све друге грађане и да се непрописивањем строге и јасне процедуре вршења безбедносних провера оставља могућност за бројне злоупотребе и кажњавање непослушних и неподнобних.
Поручио је да ће ССП наставити борбу за измену и брисање ових и других неправичних и дискриминатоских одредби Закона о полицији, те позвао присутне представнике органа, институција и организација, али и све друге органе, институције и удружења, да помогну и дају свој допринос заштити запослених у МУП-у. Посебно је апеловао на Уставни суд, којем је ССП поднео иницијативу за оцену уставности и законитости неколико одредби Закона о полицији (између осталих и одреба из члана 189. става 1, која се односи на начин уређивања накнаде путних трошкова), да у што краћем року донесе своју одлуку о уставности и законитости спорних одредби, те на тај начин спречи наступање несагледивих последица које би могле наступити, најпре по запослене, али потом и по буџет Републике Србије у каснијим судским поступцима.
Суочени са далекосежним последицама евентуалног усвајања и примене спорне Уредбе, као и са недоследношћу репрезентативних синдиката, још једном смо апеловали на министра да покаже државничку мудрост и спречи даљне осиромашење више хиљада запослених у Министарству унутрашњих послова. Председник синдиката Лазар Ранитовић упутио је дописа министру др Небојши Стефановићу, који вам преносимо у целости:
Поштовани господине министре,
У име Синдиката српске полиције и у име више хиљада запослених у Министарству, позивам Вас да још једном размислите о неодрживости предложене Уредбе Владе Републике Србије о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова.
Потпуно смо свесни обавезе МУП да обезбеди спровођење Закона о полицији који у члану 189. даје смернице у том смислу, ограничавајући територију за коју следи накнада на територију општине рада, као и максимални износ накнаде. Али морате имати у виду недоследност и контрадикторност самог закона који у члану 155. ставу 5. превиђа управо супротно: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“
Подсећамо Вас да и важећи колективни уговор за државне органе гарантујем свим запосленим право на правичну накнаду путних трошкова и да ће применом овакве Уредбе практично доћи до практичног раскида Анекса посебног колективног уговора за полицијске службенике који сте потписали са репрезентативним синдикатима. Наравно, сам системски закон опште важности, Закон о раду, гарантује иста права свим запосленим у Републици Србији и применом одредби ЗОП доћи ћемо у ситуацијуда наше колеге буду дискриминисане у односу на остале грађане.
Господине министре, још једном Вам указујемо да најмање 1/3 свих запослених у МУП спада у категорију путника који свакодневно путују из града у град, прелазећи често и више стотина километара. То наравно није логично, није ни економски исплативо, и стога разумемо послодавца који се води начелном економичности. Али то начело нико не сме да стави испред основних људских права и ефикасности самог система безбедности. Сигурни смо да Вам је позната хронична непопуњеност систематизованих радних места у великим градовима, првенствено у Београду. Познато вам је да неколико хиљада државних и полицијских службеника раде у Београду а живе у унутрашњости.
Да ли је ико од посланика у Скупштини Србије, који, узгред будиречено, наплаћују пуну цену доласка из својих пребивалишта у Београд где обављају своје радне задатке, да ли је ико од њих доносећи овакав Закон о полицији, мислио да је реално могуће пронаћи преко хиљаду полицијских службеника за Полицијску бригаду само на општини Чукарица, или пак неколико стотина припадника Жандармерије само на београдској општини Раковица, нишкој Палилули или Краљеву?
Да ли је неко мислио о томе да ће такав режим исплате накнада довести до даљњег сиромашења већ исувише осиромашених људи? Синдикат српске полиције страхује да ће људи бити приморани да бирају између прехрањивања породице и финансирања доласка на посао. Немамо дилему шта ће сваки савестан родитељ да изабере, и плашимо се да ће долазити до великих проблема у функционисању службе.
Овако предложена Уредба сигурно неће погодити већину високих руководилаца у МУП-у који свакодневно прелазе по више стотина километара службеним аутомобилима који су им дати на стално коришћење, већ најниже рангиране полицијске службенике и друге запослене, због чега је она дубоко неправедна, неразумна и неодржива.
Неодржива је јер не нуди никакву алтернативу. Потрено је да, пре доношења Уредбе, свима заинтересованима за премештај у место становања то и омогућите у неком разумном року. Након тога, уколико и даље остане известан број путника, а мораће да их буде због потреба службе, урадити обрачун накнаде трошкова према томе. За оне којима не дозволите премештаје, или организујте превоз или платите реалну накнаду трошкова. То је једини пут у трајно и одрживо решавање проблема изазваних високим износима накнада за трошкове доласка на посао и одласка са посла.
Неразумна је јер очигледно нико није мислио на негативне последице које би могле наступити у функционисању Министарства унутрашњих послова и безбедности грађана. Да ли постоји процена о могућем одливу кадрова са потребним знањем и искуством и како би се њихово одсуство надоместило, посебно ако се узме у обзир велики број непопуњених радних места у складу са систематизацијом и реалним потребама?!
С обзиром на на потенцијалне, очекиване проблеме у функционисању службе које ће усвајање и примена Уредбе неминовно изазвати, као и због чињенице да је неколико синдиката, међу којима и ССП, поднело иницијативу Уставном суду за оцену законитости Чл. 189 ЗОП, предлажемо да сачекате са усвајањем и применом наведене Уредбе до одлуке Уставног суда, и да, у међувремену, омогућите премештаје свим заинтересованим радницима!
Девета по реду спортска манифестација Синдиката српске полиције – Полицијада „Златибор 2016“ одржана је 29. августа на спортским теренима широм Златибора. Свечано отварање одржано је на теренима одмаралишта „Максима – Сунчани брег“. Око 750 учесника такмичило се у чак 12 спортских дисциплина.
Промотер овогодишње Полицијаде била је наша златна девојка, освајачица сребрне медаље на управо одржаним Олимпијским играма у Бразилу – Тијана Малешевић. Тијана је поздравила окупљене и уз овације учесника једним, како она рече, „олимпијским сервисом“, бацила потписану лопту међу учеснике што је истовремено значило да су игре отворене.
На отварању смо имали и двојицу репрезентативаца Србије у футсалу – Предрага Рајића и Видана Бојовића, који су извели почетне ударце на два терена за мали фудбал.
У добром расположењу и пре свега дружењу колега, спортски резултати су свакако остали у другом плану, али су ипак виђене занимљиве борбе и на моменте и јако квалитетан програм на појединим борилиштима.
Дајемо вам преглед пласмана освајача медаља по свим дисциплинама добијен од шефа Службе за спорт ССП Славка Пузовића:
Баскет :
мушкарци:
СГ Пријепоље 1
СГ Полицијаска бригада
СГ ДС ИЈ 92
Финале: СГ Пријепоље 1 – СГ Полицијаска бригада 16:6
Најбољи играч: Ђорђе Ирић (СГ Пријепоље 1)
жене:
СГ Аранђеловац
СГ Нови Сад
СГ Ужице
Финале: СГ Аранђеловац – СГ Нови Сад 11:8
Најбољи играч: Катарина Живуловић (СГ Аранђеловац)
Велики прелазни пехар који припада резултатски најуспешнијем Регионалном центру ССП, који је последњих годину дана красио витрине РЦ Београд, променио је „власника“ и отишао у руке Виктора Ратковића, председника РЦ Пријепоље који је на овој Полицијади био најуспешнији, мада далеко од најбројнијег по броју учесника. Очигледно је да су колеге у Пријепољу припремиле добре екипе.
Свака вам част Пријепољци, честитамо у име Главног одбора и Службе за спорт, као организатора, и у име читавог Синдиката српске полиције!
Председник Лазар Ранитовић је био изазван на баскет од генерала Живковића и Богољуба Живковића.
у своје лично име и у име Синдиката српске полиције, честитам Вам поновно именовање на одговорну и захтевну функцију министра унутрашњих послова. То је функција која свакако захтева самопрегоран и марљив даноноћни рад, поготово у време мигрантске кризе, повећаних опасности од тероризма, али и тек започетих реформи самог министарства.
Ваш предходни мандат није започео најсрећније када су у питању запослени и њихови преставници у синдикатима. Дошли сте са предубеђењем да смо сви „скуп нерадника и лезилебовића“, а онда је уследило и двоструко умањење наших плата. Тај Ваш мандат обележен је и умањењем дневница на више него симболичан износ, као и покушај „декриминализације и рационализације“ министарства. Истине ради, неке од тих мера нису зависиле искључиво од Вас већ су биле део шире државне политике, а последице неких су, као на пример износ дневница, касније мало ублажене.
Оно што је добро јесте Ваша искрена намера да се министарство реформише након низа година запуштености и пропадања. У томе нисте успели у довољној мери јер сте ослонац потражили међу најближим сарадницима у министарству, у људима који су годинама на руководећим местима у МУП, док сте синдикате оставили по страни, са предубеђењем да ћемо ми само сметати у тим процесима. Но, чувена „анализа ризика“ је најбољи показатељ погрешног приступа рационализацији када сте у тај процес кренули без сарадње са релевантним синдикатима а одлучивање о судбинама хиљада запослених оставили на милост и немилост управо најкорумпиранијем делу министарства – високим функционерима, силним помоћницима и саветницима, начелницима управа и наравно, сада већ бившем, директору, као симболу тог окошталог система.
Верујемо да ћете у свом новом мандату, поучени предходним искуством, добро познајући своје сараднике, већи акценат дати сарадњи са оним синдикатима који то заслужују својим радом и приступом решавању проблема, а што Синдикат српске полиције несумњиво јесте. Јер, у претходном периоду се показало да статус репрезентативности не подразумева и озбиљан и одговоран синдикални рад. Очекујемо да ћете учинити све да овај Ваш мандат буде обележен бољим стандардом запослених, унапређењем њиховог социјалног и радног положаја.
Подсећамо Вас да ћете у Синдикату српске полиције увек имати партнера којем је првенствени интерес добор запослених у МУП, а то није могуће без реформе целокупног система. Спремни смо да, као и увек, преузмемо део одговорности и активно учествујемо у предстојећим неодложним пословима на том путу. Нећемо се склонити са стране и критиковати из заветрине.
Желимо Вам пуно успеха у раду јер је то свакако и наш интерес – без успешног министарства нема ни добробити запосленима.
Београд, 08.08.2016. – У јутарњем програму телевизије Коперникус гостовали су председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић и генерални секретар ССП, Виктор Ратковић у циљу промоције и најаве предстојеће IX Полицијаде „Златибор 2016.“ Приликом гостовања они су упознали јавност са традиционалном, најпосећенијом спортском манифестацијом у оквиру Министарства унутрашњих послова. Такође, председник Лазар Ранитовић је током гостовања искористио прилику да упозна јавност са проблемима са којима се запослени свакодневно суочавају, нарочито када је у питању актуелна мигрантска криза и успешно преброђена „анализа ризика“…
Ужице, 04.03.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције, Лазар Ранитовић, упутио је данас отворено писмо председнику Полицијског синдиката Србије, Вељку Мијаиловић, у ком га позива да се јавно извини члановима ССП али и свим другим колегама због увреде написане на званичној страници ПСС.
Наиме, данас је на јавној страници тог синдиката, нама непознат, администратор странице изнео опаску да би сарадња тог синдиката са осталима била равна уједињењу полицајаца и криминалаца. Мада је остало нејасно ко би ту, по схватању администратора те странице, био криминалац а ко полицајац, са пуним правом очекујемо извињење првог човека Полицијског синдикат Србије.
У послатом допису, председник Ранитовић подсећа на чињеницу да се само пре месец дана тај исти ПСС, барем декларатино, залагао за сарадњу и заједничко учешће у раду Комисије МУП. Писмо преносимо у целости:
Подсећања ради, пре извесног времена, високи званичник ПСС је, гостујући у једној емисији ТВ Коперникус изнео опаску да би удруживање ПСС са другим синдикатима личило на удруживање полицајаца и хулигана. Веровали смо да се радило о несмотрености, желимо то и даље, али у последња два дана ССП је изложен безразложним нападима упућеним из тог синдиката.
Овде можете погледати саопштења и коментаре администратора званичне Фејсбук странице ПСС и њихове Синдикалне јединице Београд. Аутори тих умотворина су за сада безимени јунаци:
Заиста се човек понекад мора да запита чему све ово и куда нас та мржња води? Да ли сматрају да су све битке готове а рат са послодавцем дефинитивно добијен? Ми сматрамо да нам права искушења тек предстоје и да, упркос израженој сујети и саможивости, тај ће синдикат његови чланови принудити на сарадњу са нама осталима.
да се писац објаве мало заиграо и збунио, да није тако мислио, да Лукић није тако рекао, само да смо заборавили на, не тако давно, дељење комбинезона Жандармерије припадницима интервентне јединице у Нишу, панталона у Сремској Митровици… А нисмо заборавили ни то да је, један од пет МУП-ових контејнера, постављених у београдском одреду Жандармерије, лично командант Драговић предао синдикалној групи тог синдиката на коришћење. Оставивши при томе запослене да се и даље пресвлаче у неусловним просторијама, које смо имали прилике сви да видимо на нашем сајту, пре неколико дана. (О томе је писано и на сајту тог синдиката: http://nsp-policija.org.rs/kc-mup-beograd-sg-ozb-otvorene-prostorije-nsp-u-rakovici/ ) Све то несумњиво доводи до закључка да постоји велика подршка и фаворизовање једног синдиката од стране послодавца.
