Beograd, 07.10.2016. godine, – Predsednik Sindikata srpske policije uputio je otvoreno pismo načelniku Uprave granične policije, generalu Milenku Božović, sa zahtevom da potvrdi ili demantuje pisanje jednog reprezentativnog sindikata u MUP, koji tvrdi da je od načelnika dobio obećanje o dodeli vozila njihovim sindikalnim grupama. Pismo prenosimo u celosti:
Republika Srbija
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Direkcija policije
Uprava granične policije
Načelnik Milenk Božović
Poštovani,
Na sajtu jednog od dva reprezentativna sindikata danas je objavljena vest o formiranju novih sindikalnih grupa, a u tom tekstu, između ostalog, stoji i sledeće:
„Povodom ove vesti oglasio se i predsedavajući predsedništva Lukić koji nam je rekao da mu je u razgovoru sa generalom Milenkom Božovićem obećano jedno putničko vozilo za potrebe ove grupe i da postoji mogućnost dodeljivanja jednog terenca.“
Sindikat srpske policije je zatečen ovom tvrdnjom kojom nam saopštavaju da ste Vi, generale Božoviću, obećali vozila „za potrebe ove dve grupe“. Dakle, ovde se ne govori o dve stanice granične policije već o dve sindikalne grupe tog sindikata.
Možda bismo i poverovali da se pisac objave malo zaigrao i zbunio, da nije tako mislio, da Lukić nije tako rekao, samo da smo zaboravili na, ne tako davno, deljenje kombinezona Žandarmerije pripadnicima interventne jedinice u Nišu, pantalona u Sremskoj Mitrovici… A nismo zaboravili ni to da je, jedan od pet MUP-ovih kontejnera, postavljenih u beogradskom odredu Žandarmerije, lično komandant Dragović predao sindikalnoj grupi tog sindikata na korišćenje. Ostavivši pri tome zaposlene da se i dalje presvlače u neuslovnim prostorijama, koje smo imali prilike svi da vidimo na našem sajtu, pre nekoliko dana. (O tome je pisano i na sajtu tog sindikata: http://nsp-policija.org.rs/kc-mup-beograd-sg-ozb-otvorene-prostorije-nsp-u-rakovici/ ) Sve to nesumnjivo dovodi do zaključka da postoji velika podrška i favorizovanje jednog sindikata od strane poslodavca.
Stoga smo dužni, generale, da Vam javno postavimo sledeće pitanje: Da li izjava gospodina Lukića verno odslikava tok vašeg razgovora kao i Vaše obećanje? Preciznije, da li ste obećali vozila njihovim sindikalnim grupama ili ne?
Na osnovu saznanja koje imamo od ranije, mi zaključujemo da Vaša izjava verovatno nije bila takva, da niste dali takvo obećanje, već ste samo preneli planove da jedno od vozila, dobijenih u međunarodnoj donaciji, bude raspoređeno u Stanicu granične policije Mehov Krš, ali takvu potvrdu želimo od Vas. Jasnu i nedvosmislenu potvrdu da taj sindikat svesno obmanjuje svoje kolege. Uostalom te informacije o vozilima znali smo i mi u SSP ali ih nismo zloupotrebili i prikazali kao neki naš rad, nismo davali takva obećanja.
Ukoliko je pak izjava tačna, a Vi takvo obećanje dali, podsetićemo Vas da za početak ispunite obećanja koja ste dali na sastancima u Kabinetu i Upravi granične policije, a tiču se GP Gostun. Za početak obezbedite to da ljudi nakon skoro godinu dana ponovo dobiju osvetljenje u prostorijama za pregled. Jer, podsetićemo Vas, nabavljene su nove neonke, ali ne i starteri, tako da ništa od svetla u drugoj deceniji 21. veka. Da li smo toliko nisko pali da MUP nema novca za osnovne stvari? Takođe, ni u izlaznoj kabini nema svetla, lampe nisu nabavljene uprkos obećanjima. Ne treba napominjati koliko su zaista neophodne za nesmetan rad.
Da li je neophodno da se i kolege na GP Gostun učlane u neki određeni sindikat da bi dobili svetlo?
Vrlo moguće da će neko ovo naše obraćanje shvatiti kao svojevrstan „napad“, ili na Vas, ili na sindikat koji je objavio tu vest, ali namera nam nije takva – želimo samo istinu, pa ma koliko gorka bila! Dakle, generale, ili navedeno javno demantujte ili ćemo ga smatrati istinitim!
Beograd, 27.9.216. godine, – U hotelu „Metropol“ u Beogradu, u organizaciji Odeljenja za reformu policije Misije OEBS-a u Srbiji, organizovana je radionica o izazovima postojećeg sistema kontrole rada policije u Srbiji.
Najvažnije teme bile su:
Pretpostavke za efikasnu kontrolu rada policije;
Prezentovanje modela nadzora policije Irske i drugih zemalja;
SUK – organizacija, nadležnosti, ovlašćenja, način rada, problemi u radu;
Nedostaci Zakona o policiji;
Pravosudna kontrola rada policije;
Uticaj izazova pred koje se policijski službenici stavljaju na efikasnost i kvalitet rada policije i nadzor nad policijom.
Na radionici su, između ostalih, učestvovali:
Deniz Macolani, šefica Odeljenja za reformu policije Misije OEBS-a u Srbiji;
Mauricio Salustro, viši pravni savetnik Misije OEBS-a u Srbiji;
Džim Kostelo, međunarodni stručnjak iz oblasti rada i kontrole rada policije;
Miloš Oparnica, pomoćnik ministra i načelnik SUK;
Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana;
Nikola Kitarović, sudija Upravnog suda i član Upravnog odbora Društva sudija Srbije;
Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije;
Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku,
Nikola Kovačević, predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava,
Veljko Mihajlović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.
Sindikat srpske policije predstavljali su: predsednik Lazar Ranitović, zamenik predsednika Mile Lazarević, generalni sekretar Viktor Ratković, portparol Boban Đorđić i šef Službe za međunarodnu saradnju Saša Simić.
U svojoj prezentaciji irskog modela rada i kontrole rada policije, kao i prezentacije osnovnih načela i pretpostavki uspešnog rada policije Džim Kostelo je izneo stav da je univerzalni princip efikasne i pravične policije – da služi građanima, da sprovodi zakon prema svima, da postupa po principu „pune pravičnosti“, odnosno da sva lica tretira onako kako bi svako od nas želeo da se prema nama i našim najbližim ponaša policija.
S druge strane, istakao je da je ključna i neodvojiva pretpostavka efikasnog nadzora policije – nezavisnost, pri čemu je nezavisnost definisao kao „slobodu od kontrole, od privatnih, ličnih interesa fizičkih i pravnih lica“, izdvajajući tri segmenta nezavisnosti: 1) „zakonska“ nezavisnost – formiranje pravnog okvira u kojem će kontrolni mehanizam postaviti kao potpuno nezavisna institucija, odvojena od ministarstva i vlade; 2) budžetska nezavisnost – postojanje budžeta takve institucije, kojim bi se onemogućilo uskraćivanje finansijskih sredstava za rad od strane, pre svega, upravno-izvršne vlasti; i 3) „operativna“ nezavisnost – organizacione i kadrovske pretpostavke. Nakon čega je izneo stav da u Srbiji ne postoji nijedan od ovih segmenata nezavisnosti – „ni u tragovima“.
Predstavio je irski model nadzora policije, gde nadzor nad radom policije vrši ombudsman kao nacionalna nezavisna agencija, za razliku od Srbije, gde postoji više subjekata kontrole rada policije, ali da nijedan od njih nisu ustanovljeni kao nezavisni, što je ujedno i njegova osnovna zamerka.
Načelnik SUK Miloš Oparnica predstavio je organizaciju, nadležnosti, ovlašćenja i način rada SUK, posebno se osvrnuvši na uslove i način sprovođenja „test integriteta“ i provere imovnog stanja zaposlenih u MUP-u i izrada imovinskih karti. Ukazao je i na probleme sa kojima se suočava SUK, pri čemu je kao osnovne apostrofirao nedostatak ljudstva, postojanje nejasnog mehanizma prijema u SUK, nedostatak zasebne zgrade gde bi SUK bio fizički odvojen od drugih organizacionih jedinica MUP-a, nedostatak opreme i tehničkih sredstava, kao i zastarelost i prevaziđenost dela postojeće opreme, nepostojanje centralne obaveštajne baze podataka, postojanje enermnog broja (2 -3.000) podzakonskih akata o postupanju policije,…
U svom izlaganju zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković izneo je brojne primedbe na novodoneti Zakon o policiji, gde su odbačene brojne preporuke i mišljenja Zaštitnika građana, OEBS-a i drugih relevantnih institucija i stručnjaka. Primedbe se odnose, počev od samog naziva zakona (kojim je uređena mnogo šira oblast od onog što se podrazumeva pod policijom), pa do neprimereno velikih i široko postavljenih ovlašćenja ministra i ustrojene potpune zavisnosti SUK-a od ministra, koji je uvek visoki funkcioner vladajuće političke stranke, a što ostavlja prostor za korupciju.
Gospodin Janković se posebno osvrnuo na tzv. „analizu rizika“, rekavši da su te aktivnosti u MUP-u, iako deklarativno reformske, bile veoma protivrečne, procedura arbitrerna i nedorečena, kriterijumi nepoznati, te da ni do danas nije razjašnjeno da li je to bio pokušaj nezakonitog otpuštanja skoro 1.500 policijskih službenika bio vid „dekriminalizacije“ policije ili je za to bio razlog višak zaposlenih. Smatra da je na delu bila zloupotreba organizacionih propisa (sistematizacije), koja je naposletku ipak sprečena angažovanjem sindikata, Zaštitnika građana i drugih nezavisnih institucija. Naveo je i paradoksalnu činjenicu da u Kabinetu ministra radi zaposleni koji ne zna na koje je radno mesto rapspoređen, niti šta mu je propisani opis poslova, te da to ne znaju negovi neposredni rukovodioci, a da taj zaposleni redovno kontaktira sa novinarima i prikuplja informacije koje nisu u nadležnosti MUP-a, niti bilo kog drugog držanog organa.
U svom obraćanju gospodin Mauricio Salustro je kritikovao postojeći mehanizam kontrole rada policije u Srbiji, iznevši najpre zamerku da neopravdano i neracionalno postoji veliki broj subjekata kontrole, pri čemu se njihove nadležnosti prepliću, što dodatno usložnjava ceo mehanizam i čini ga neekonomičnim i neefikasnim: SUK, Odeljenje za zakonitost, disciplinski postupak, komisije za pritužbe i predstavke,… Smatra da je bi bilo dovoljno postojanje samo jednog subjekta, ali ne unutrašnje kontrole, već nezavisne institucije, što je ujedno bila i njegova druga ključna zamerka – organizaciona, tehnička, kadrovska i finansijska zavisnost svih mehanizama kontrole rada policije.
O problemima u vezi sa angažovanjem branilaca po službenoj dužnosti govorio je predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Dragoljub Đorđević, istakavši da AKS ima saznanja, koja je u više navrata prenela policiji, o postojanju korupcije u ovom segmentu pretkrivičnog postupka, tj. da se, za određenu nadoknadu, kao braniocu po službenoj dužnosti uvek angažuje isti krug advokata, navodeći primer jedne advokatice koja je od MUP-a po ovom osnovu za jednu godinu naplatila 22 miliona dinara, što je i stostruko više od ogromne većine drugih advokata, pri čemu isplata po ovom osnovu većini advokata kasni po nekoliko meseci, ali je „privilegovanim“ isplaćena u najkraćem roku. Naveo je da je to oblast u kojoj i SUK i nadležna tužilaštva mogu i moraju da učine mnogo više, jer zapravo do sada ništa nije ni učinjeno.
U svom izlaganju predsednik SSP Lazar Ranitović je ukazao na sve izazove pred koje su stavljeni policijski službenici u proteklom, a i sadašnjem vremenu, te negativnom uticaju tih izazova na efikasnost i kvalitet rada policije i nadzora nad policijom.
U tom smislu, istakao je najpre na materijalno-finansijske izazove pred koje su stavljeni zaposleni u MUP-u umanjenjem zarada za 10%, praktičnim ukidanjem dnevnica, permanentnim nedostatkom ljudstva, uniformi, vozila, opreme i sredstava za rad, neljudskih uslova smeštaja, ishrane i rada onih koji rade na terenu, konstantim proizvoljnim tumačenjima propisa od strane starešina na štetu zaposlenih, te najnovijim pokušajem da se ukinu putni troškovi za zaposlene koji imaju prebivalište na području druge opštine u odnosu na opštinu rada. Nakon čega je postavio pitanje: Da li policijaca koji je na ovaj način čak i egzistencijalno ugrožen može svoje poslove obavljati profesionalno, bezbedno i kvalitetno?!
Govoreći o izazovima predsednik SSP se takođe osvrnuo na negativan psihološki uticaj pokušaja sprovođenja „analize rizika“ po zaposlene u MUP-u, a da istovremeno ne postoji propisan mehanizam psihološke prevencije i zaštite policijskih službenika.
Predsednik Ranitović je istakao pogubnost diskriminatorskog člana 172. Zakona o policiji, kojim je predviđeno da zaposlenom u MUP-u prestaje radni odnos (bez mogućnosti povratka na posao) danom pokretanja krivičnog postupka za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, osudom za prekršaj sa elementom nasilja, te utrđivanjem bezbednosnih smetnji, navodeći da se na ovaj način krši više odredbi Ustava Republike Srbije, zakona i međunarodnih konvencija koje je Srbija ratifikovala, da se na ovaj način ukida „pretpostavka nevinosti“, da se policijski službenici nedvosmisleno i neskriveno diskriminišu u odnosu na sve druge građane i da se nepropisivanjem stroge i jasne procedure vršenja bezbednosnih provera ostavlja mogućnost za brojne zloupotrebe i kažnjavanje neposlušnih i nepodnobnih.
Poručio je da će SSP nastaviti borbu za izmenu i brisanje ovih i drugih nepravičnih i diskriminatoskih odredbi Zakona o policiji, te pozvao prisutne predstavnike organa, institucija i organizacija, ali i sve druge organe, institucije i udruženja, da pomognu i daju svoj doprinos zaštiti zaposlenih u MUP-u. Posebno je apelovao na Ustavni sud, kojem je SSP podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko odredbi Zakona o policiji (između ostalih i odreba iz člana 189. stava 1, koja se odnosi na način uređivanja naknade putnih troškova), da u što kraćem roku donese svoju odluku o ustavnosti i zakonitosti spornih odredbi, te na taj način spreči nastupanje nesagledivih posledica koje bi mogle nastupiti, najpre po zaposlene, ali potom i po budžet Republike Srbije u kasnijim sudskim postupcima.
Suočeni sa dalekosežnim posledicama eventualnog usvajanja i primene sporne Uredbe, kao i sa nedoslednošću reprezentativnih sindikata, još jednom smo apelovali na ministra da pokaže državničku mudrost i spreči daljne osiromašenje više hiljada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Predsednik sindikata Lazar Ranitović uputio je dopisa ministru dr Nebojši Stefanoviću, koji vam prenosimo u celosti:
Poštovani gospodine ministre,
U ime Sindikata srpske policije i u ime više hiljada zaposlenih u Ministarstvu, pozivam Vas da još jednom razmislite o neodrživosti predložene Uredbe Vlade Republike Srbije o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Potpuno smo svesni obaveze MUP da obezbedi sprovođenje Zakona o policiji koji u članu 189. daje smernice u tom smislu, ograničavajući teritoriju za koju sledi naknada na teritoriju opštine rada, kao i maksimalni iznos naknade. Ali morate imati u vidu nedoslednost i kontradiktornost samog zakona koji u članu 155. stavu 5. previđa upravo suprotno: „Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.“
Podsećamo Vas da i važeći kolektivni ugovor za državne organe garantujem svim zaposlenim pravo na pravičnu naknadu putnih troškova i da će primenom ovakve Uredbe praktično doći do praktičnog raskida Aneksa posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike koji ste potpisali sa reprezentativnim sindikatima. Naravno, sam sistemski zakon opšte važnosti, Zakon o radu, garantuje ista prava svim zaposlenim u Republici Srbiji i primenom odredbi ZOP doći ćemo u situacijuda naše kolege budu diskriminisane u odnosu na ostale građane.
Gospodine ministre, još jednom Vam ukazujemo da najmanje 1/3 svih zaposlenih u MUP spada u kategoriju putnika koji svakodnevno putuju iz grada u grad, prelazeći često i više stotina kilometara. To naravno nije logično, nije ni ekonomski isplativo, i stoga razumemo poslodavca koji se vodi načelnom ekonomičnosti. Ali to načelo niko ne sme da stavi ispred osnovnih ljudskih prava i efikasnosti samog sistema bezbednosti. Sigurni smo da Vam je poznata hronična nepopunjenost sistematizovanih radnih mesta u velikim gradovima, prvenstveno u Beogradu. Poznato vam je da nekoliko hiljada državnih i policijskih službenika rade u Beogradu a žive u unutrašnjosti.
Da li je iko od poslanika u Skupštini Srbije, koji, uzgred budirečeno, naplaćuju punu cenu dolaska iz svojih prebivališta u Beograd gde obavljaju svoje radne zadatke, da li je iko od njih donoseći ovakav Zakon o policiji, mislio da je realno moguće pronaći preko hiljadu policijskih službenika za Policijsku brigadu samo na opštini Čukarica, ili pak nekoliko stotina pripadnika Žandarmerije samo na beogradskoj opštini Rakovica, niškoj Paliluli ili Kraljevu?
Da li je neko mislio o tome da će takav režim isplate naknada dovesti do daljnjeg siromašenja već isuviše osiromašenih ljudi? Sindikat srpske policije strahuje da će ljudi biti primorani da biraju između prehranjivanja porodice i finansiranja dolaska na posao. Nemamo dilemu šta će svaki savestan roditelj da izabere, i plašimo se da će dolaziti do velikih problema u funkcionisanju službe.
Ovako predložena Uredba sigurno neće pogoditi većinu visokih rukovodilaca u MUP-u koji svakodnevno prelaze po više stotina kilometara službenim automobilima koji su im dati na stalno korišćenje, već najniže rangirane policijske službenike i druge zaposlene, zbog čega je ona duboko nepravedna, nerazumna i neodrživa.
Neodrživa je jer ne nudi nikakvu alternativu. Potreno je da, pre donošenja Uredbe, svima zainteresovanima za premeštaj u mesto stanovanja to i omogućite u nekom razumnom roku. Nakon toga, ukoliko i dalje ostane izvestan broj putnika, a moraće da ih bude zbog potreba službe, uraditi obračun naknade troškova prema tome. Za one kojima ne dozvolite premeštaje, ili organizujte prevoz ili platite realnu naknadu troškova. To je jedini put u trajno i održivo rešavanje problema izazvanih visokim iznosima naknada za troškove dolaska na posao i odlaska sa posla.
Nerazumna je jer očigledno niko nije mislio na negativne posledice koje bi mogle nastupiti u funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova i bezbednosti građana. Da li postoji procena o mogućem odlivu kadrova sa potrebnim znanjem i iskustvom i kako bi se njihovo odsustvo nadomestilo, posebno ako se uzme u obzir veliki broj nepopunjenih radnih mesta u skladu sa sistematizacijom i realnim potrebama?!
S obzirom na na potencijalne, očekivane probleme u funkcionisanju službe koje će usvajanje i primena Uredbe neminovno izazvati, kao i zbog činjenice da je nekoliko sindikata, među kojima i SSP, podnelo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu zakonitosti Čl. 189 ZOP, predlažemo da sačekate sa usvajanjem i primenom navedene Uredbe do odluke Ustavnog suda, i da, u međuvremenu, omogućite premeštaje svim zainteresovanim radnicima!
Deveta po redu sportska manifestacija Sindikata srpske policije – Policijada „Zlatibor 2016“ održana je 29. avgusta na sportskim terenima širom Zlatibora. Svečano otvaranje održano je na terenima odmarališta „Maksima – Sunčani breg“. Oko 750 učesnika takmičilo se u čak 12 sportskih disciplina.
Promoter ovogodišnje Policijade bila je naša zlatna devojka, osvajačica srebrne medalje na upravo održanim Olimpijskim igrama u Brazilu – Tijana Malešević. Tijana je pozdravila okupljene i uz ovacije učesnika jednim, kako ona reče, „olimpijskim servisom“, bacila potpisanu loptu među učesnike što je istovremeno značilo da su igre otvorene.
Na otvaranju smo imali i dvojicu reprezentativaca Srbije u futsalu – Predraga Rajića i Vidana Bojovića, koji su izveli početne udarce na dva terena za mali fudbal.
U dobrom raspoloženju i pre svega druženju kolega, sportski rezultati su svakako ostali u drugom planu, ali su ipak viđene zanimljive borbe i na momente i jako kvalitetan program na pojedinim borilištima.
Dajemo vam pregled plasmana osvajača medalja po svim disciplinama dobijen od šefa Službe za sport SSP Slavka Puzovića:
Basket :
muškarci:
SG Prijepolje 1
SG Policijaska brigada
SG DS IJ 92
Finale: SG Prijepolje 1 – SG Policijaska brigada 16:6
Najbolji igrač: Đorđe Irić (SG Prijepolje 1)
žene:
SG Aranđelovac
SG Novi Sad
SG Užice
Finale: SG Aranđelovac – SG Novi Sad 11:8
Najbolji igrač: Katarina Živulović (SG Aranđelovac)
Veliki prelazni pehar koji pripada rezultatski najuspešnijem Regionalnom centru SSP, koji je poslednjih godinu dana krasio vitrine RC Beograd, promenio je „vlasnika“ i otišao u ruke Viktora Ratkovića, predsednika RC Prijepolje koji je na ovoj Policijadi bio najuspešniji, mada daleko od najbrojnijeg po broju učesnika. Očigledno je da su kolege u Prijepolju pripremile dobre ekipe.
Svaka vam čast Prijepoljci, čestitamo u ime Glavnog odbora i Službe za sport, kao organizatora, i u ime čitavog Sindikata srpske policije!
Predsednik Lazar Ranitović je bio izazvan na basket od generala Živkovića i Bogoljuba Živkovića.
u svoje lično ime i u ime Sindikata srpske policije, čestitam Vam ponovno imenovanje na odgovornu i zahtevnu funkciju ministra unutrašnjih poslova. To je funkcija koja svakako zahteva samopregoran i marljiv danonoćni rad, pogotovo u vreme migrantske krize, povećanih opasnosti od terorizma, ali i tek započetih reformi samog ministarstva.
Vaš predhodni mandat nije započeo najsrećnije kada su u pitanju zaposleni i njihovi prestavnici u sindikatima. Došli ste sa predubeđenjem da smo svi „skup neradnika i lezilebovića“, a onda je usledilo i dvostruko umanjenje naših plata. Taj Vaš mandat obeležen je i umanjenjem dnevnica na više nego simboličan iznos, kao i pokušaj „dekriminalizacije i racionalizacije“ ministarstva. Istine radi, neke od tih mera nisu zavisile isključivo od Vas već su bile deo šire državne politike, a posledice nekih su, kao na primer iznos dnevnica, kasnije malo ublažene.
Ono što je dobro jeste Vaša iskrena namera da se ministarstvo reformiše nakon niza godina zapuštenosti i propadanja. U tome niste uspeli u dovoljnoj meri jer ste oslonac potražili među najbližim saradnicima u ministarstvu, u ljudima koji su godinama na rukovodećim mestima u MUP, dok ste sindikate ostavili po strani, sa predubeđenjem da ćemo mi samo smetati u tim procesima. No, čuvena „analiza rizika“ je najbolji pokazatelj pogrešnog pristupa racionalizaciji kada ste u taj proces krenuli bez saradnje sa relevantnim sindikatima a odlučivanje o sudbinama hiljada zaposlenih ostavili na milost i nemilost upravo najkorumpiranijem delu ministarstva – visokim funkcionerima, silnim pomoćnicima i savetnicima, načelnicima uprava i naravno, sada već bivšem, direktoru, kao simbolu tog okoštalog sistema.
Verujemo da ćete u svom novom mandatu, poučeni predhodnim iskustvom, dobro poznajući svoje saradnike, veći akcenat dati saradnji sa onim sindikatima koji to zaslužuju svojim radom i pristupom rešavanju problema, a što Sindikat srpske policije nesumnjivo jeste. Jer, u prethodnom periodu se pokazalo da status reprezentativnosti ne podrazumeva i ozbiljan i odgovoran sindikalni rad. Očekujemo da ćete učiniti sve da ovaj Vaš mandat bude obeležen boljim standardom zaposlenih, unapređenjem njihovog socijalnog i radnog položaja.
Podsećamo Vas da ćete u Sindikatu srpske policije uvek imati partnera kojem je prvenstveni interes dobor zaposlenih u MUP, a to nije moguće bez reforme celokupnog sistema. Spremni smo da, kao i uvek, preuzmemo deo odgovornosti i aktivno učestvujemo u predstojećim neodložnim poslovima na tom putu. Nećemo se skloniti sa strane i kritikovati iz zavetrine.
Želimo Vam puno uspeha u radu jer je to svakako i naš interes – bez uspešnog ministarstva nema ni dobrobiti zaposlenima.
Beograd, 08.08.2016. – U jutarnjem programu televizije Kopernikus gostovali su predsednik Sindikata srpske policije Lazar Ranitović i generalni sekretar SSP, Viktor Ratković u cilju promocije i najave predstojeće IX Policijade „Zlatibor 2016.“ Prilikom gostovanja oni su upoznali javnost sa tradicionalnom, najposećenijom sportskom manifestacijom u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe, predsednik Lazar Ranitović je tokom gostovanja iskoristio priliku da upozna javnost sa problemima sa kojima se zaposleni svakodnevno suočavaju, naročito kada je u pitanju aktuelna migrantska kriza i uspešno prebrođena „analiza rizika“…
Užice, 04.03.2016. godine, – Predsednik Sindikata srpske policije, Lazar Ranitović, uputio je danas otvoreno pismo predsedniku Policijskog sindikata Srbije, Veljku Mijailović, u kom ga poziva da se javno izvini članovima SSP ali i svim drugim kolegama zbog uvrede napisane na zvaničnoj stranici PSS.
Naime, danas je na javnoj stranici tog sindikata, nama nepoznat, administrator stranice izneo opasku da bi saradnja tog sindikata sa ostalima bila ravna ujedinjenju policajaca i kriminalaca. Mada je ostalo nejasno ko bi tu, po shvatanju administratora te stranice, bio kriminalac a ko policajac, sa punim pravom očekujemo izvinjenje prvog čoveka Policijskog sindikat Srbije.
U poslatom dopisu, predsednik Ranitović podseća na činjenicu da se samo pre mesec dana taj isti PSS, barem deklaratino, zalagao za saradnju i zajedničko učešće u radu Komisije MUP. Pismo prenosimo u celosti:
Podsećanja radi, pre izvesnog vremena, visoki zvaničnik PSS je, gostujući u jednoj emisiji TV Kopernikus izneo opasku da bi udruživanje PSS sa drugim sindikatima ličilo na udruživanje policajaca i huligana. Verovali smo da se radilo o nesmotrenosti, želimo to i dalje, ali u poslednja dva dana SSP je izložen bezrazložnim napadima upućenim iz tog sindikata.
Ovde možete pogledati saopštenja i komentare administratora zvanične Fejsbuk stranice PSS i njihove Sindikalne jedinice Beograd. Autori tih umotvorina su za sada bezimeni junaci:
Zaista se čovek ponekad mora da zapita čemu sve ovo i kuda nas ta mržnja vodi? Da li smatraju da su sve bitke gotove a rat sa poslodavcem definitivno dobijen? Mi smatramo da nam prava iskušenja tek predstoje i da, uprkos izraženoj sujeti i samoživosti, taj će sindikat njegovi članovi prinuditi na saradnju sa nama ostalima.
da se pisac objave malo zaigrao i zbunio, da nije tako mislio, da Lukić nije tako rekao, samo da smo zaboravili na, ne tako davno, deljenje kombinezona Žandarmerije pripadnicima interventne jedinice u Nišu, pantalona u Sremskoj Mitrovici… A nismo zaboravili ni to da je, jedan od pet MUP-ovih kontejnera, postavljenih u beogradskom odredu Žandarmerije, lično komandant Dragović predao sindikalnoj grupi tog sindikata na korišćenje. Ostavivši pri tome zaposlene da se i dalje presvlače u neuslovnim prostorijama, koje smo imali prilike svi da vidimo na našem sajtu, pre nekoliko dana. (O tome je pisano i na sajtu tog sindikata: http://nsp-policija.org.rs/kc-mup-beograd-sg-ozb-otvorene-prostorije-nsp-u-rakovici/ ) Sve to nesumnjivo dovodi do zaključka da postoji velika podrška i favorizovanje jednog sindikata od strane poslodavca.
