Skip to main content

Ознака: неисправна возила

Ватрогасци  као „маратонци“ : „Јуримо 30 на сат!“

Вероватно нема никога ко није гледао култни домаћи филм „Маратонци трче почасни круг“ у којем  Лаки Топаловић, подстицан на бржу вожњу одговара, данас чувеном, реченицом „Не може брже, јуримо 30.“ Радња филма је смештена у време пред Други светски рат, али чак и тада, остатак фамилије Топаловић има брдо примедби, незадовољан брзином вожње, јер је „блесави син Мирко раскантао машину“!

Када погледате снимак на доњем линку, настао пре пар дана, на широј територији града Београда, не можете се отргнути утиску да је и овде неки Мирко „раскантао машину“. Иначе, на снимку је трочлана екипа ватрогасно-спасилачке јединице која жури са једне интервенције на другу „јурећи“ брзином од читавих 35 километара на сат. Наравно, без укључене сирене јер звучна сигнализација одавно не ради на овом возилу. При томе један од чланова екипе нема седиште за себе па је принуђен да у задњем делу кабине седи на врелом лиму поклопца мотора.

На снимку можете видети како их, док плове Ибарском магистралом, претичу буквално сви учесници у саобраћају. Подразумева се да екипа није ни стигла на планирану интервенцију – пожар је локализован пре него су они прешли пола предвиђеног пута (с краја на крај општине).

Синдикат српске полиције овим јавним указивањем не жели да омаловажи колеге из Ватрогасно-спасилачких јединица, напротив. Ради се о професионалцима, способним и савесним, забринутим за безбедност и имовину грађана. У супротном, они мислећи пре свега на своју безбедност, оваквим возилом не би ни кренули из станице. Ми желимо да још једном јавно укажемо послодавцу и грађанима на поразно стање опреме ватрогасно-спасилачких јединица, да кажемо да је тако нешто у 21. веку недопустиво. Време је да возила стара по неколико деценија, која одавно спадају у категорију олдтајмера, држава замени новим и исправним! О осталој опреми заиста је беспотребно трошити речи.

Дозовимо се памети док не буде касно – због оваквог возила неко може изгубити живот! Било ватрогасци у њему, било неко од грађана док чека помоћ која касни!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Начелниче, опери нам свима возила, за тебе је гратис!

Локална ауто-перионица у Панчеву, након дугогодишње сарадње обуставила је прање службених возила тамошње полицијске управе због нагомиланих и неплаћених дугова. Наводно су службе  Министарство унутрашњих послова перионици вратиле испостављену фактуру, неплаћену и уз одговор да иста неће ни бити плаћена због недостатка новца. Дискутабилан одговор са моралног аспекта, који ће свакако добити и свој судски епилог, јер нагомилани дуг од неколико стотина хиљада динара није мачји кашаљ, нити ће га неко тек тако опростити.

Ништа ново рекло би се, навикли смо већ на сличне ситуације где МУП ради сам против себе, неиспуњавањем преузетих обавеза ружи углед својих запослених, поготово полицијских службеника који су свакодневно у контакту са грађанима.

Оно штоautoperionica1 ову причу чини деликатном и нама занимљивом јесте то да се наводно појавио посебан списак регистарских ознака за шест возила полицијске управе, која перионица и даље опслужује и за која неко гарантује плаћање. Верујемо да је списак достављен од стране челника ПУ Панчево мада није искључена ни „самоиницијатива“ власника перионице или неких других актера целе ове приче. Како год било, на том списку су редом возила која користе челници управе. Дакле, за начелнке се гарантује плаћање, а полицајци нека се снађу.

Други, још занимљивији део приче јесте то да упркос новонасталој ситуацији, полицајци у патролном листу и даље добијају конкретан задатак „сипање горива и прање возила“. Није нам јасно којој то врсти полицијсих послова припадају сипање горива и прање возила па да се нађу у патролном листу међу другим конкретним полицијским задацима!? Поготово у овој новонасталој ситуацији, у Панчеву новој, а у већини мањих места у Србији сасвим уобичајеној – полицијски службени имају две могућности. Да у униформи узму крпу и кофу у руке и на некој јавној чесми оперу службено возило на очиглед грађања. Верујемо и да би тај поступак полицајаца проузроковао чуђење пролазника али и свеопшти подсмех. Друга могућност, коју ми никако не саветујемо, јесте та да злоупотребом службеног положаја или понижавањем и молбама изнуди бесплатно прање возила у некој од перионица.

Ма колико ово питање некоме изгледало банално, оно ипак додатно унижава полицијске службенике и доводи их у незгодне ситуације. Апелујемо на челнике Полицијске управе али и челнике МУП да овај проблем реше како знају и умеју – плаћени су да организују посао и обезбеде услове за несметан рад запослених, уз поштовање њихових радних права и људског достојанства!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Апел грађанима и јавности – помозите нам!!!

Како време одмиче, све је теже запосленима у Министарству унутрашњих послова. Мере штедње су по обичају највише погодиле оне који највише раде и тај терет уштеда још увек носе на својим леђима. Ту наравно не мислимо на већину високо позиционираних руководећих кадрова, са вечитим радним местима у климатизованим канцеларијама и кожним фотељама, који су очигледно изгубили додир са стварношћу и стањем на терену. Овде мислимо на обичне извршиоце – полицијске службенике и остале запослене из ове категорије.

Вероватно ће читаоци овог текста, после првог пасуса, одмах помислити: „Ево, полицајцима није довољно ни повећање плате од 5% које ће се почети примењивати од јануара 2017. године, нису још ни то добили, а траже још“. Не, ми само тражимо помоћ, како бисмо предухитрили и спречили оно најгоре. Како би спасили животе полицајаца, а самим тим могли да заштитимо и грађане. Како бисмо на послу возили исправна службена возила и вратили се неповређени својим домовима. Је ли то много?

Не прође ни пар дана а да се на друштвеним мрежама, али и у појединим штампаним медијима, не појави фотографија полицијског службеног возила, у неисправном или полу-исправном стању, наравно са полицијским службеником поред или унутар њега, који на све начине покушава да уради немогуће ствари, како би оспособио возило и на време извршио службени задатак, можда и спасио нечији живот. Такве ствари често изазивају подсмех и предмет су анкета и гласања у којима се грађани надмећу у томе ко ће занимљивији и смешнији коментар оставити, или чак монтирати фотографију на основу догађаја и тиме додатно етикетирати и исмејати тог човека.

Наравно да не замерамо грађанима Републике Србије што смо због оваквих и сличних ствари предмет подсмеха, што смо стављени на стуб срама. Јасно је да нема њихове кривице и да нису довољно упућени у то где и како се планира буџет, у ком правцу је усмерен новац који они, у виду пореза, одвајају од својих уста и уста своје деце како би добили одговарајућу заштиту државног апарата и осећали се безбедно. Стога скрећемо пажњу јавности на чињеницу да је буџет МУП већ годинама изразито рестриктиван и да су позиције за одржавање и поправку возила, у већини полицијских управа, смешно мале. Буџетска средства планирана за те намене утроше се већ почетком године и тренутно новца нема ни да се замени брисач или сијалица на аутомобилу.

Превелики број службених возила је још увек са летњим, али и „ћелавим“ гумама, а увелико ево снега на путевима. Користимо возила стара и преко тридесет година, са слабијим кочницама, све то радимо на нашу личну одговорност и сопствени ризик само да би задатак на који смо упућени извршили у што краћем времену. Често због тога бивамо и кажњавани умањењем ионако већ умањене плате јер се дешавају случајеви да се службено возило угаси у вожњи, откажу му кочнице, поквари мењач и слично, при томе дође до мањих удеса а руководиоци увек на то кажу: „Е полицајац је сам крив, није требао да крене са полу-исправним возилом на задатак“ . А добро знају да исправних возила и нема.

Чија је одговорност за такво стање? Да ли министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и в.д. директора полиције Владимир Ребић знају за све ово? Да ли постоји бар један руководилац из Управа у седишту МУП-а или ван, који је смогао храбрости да њима на лицу места покаже оваква возила? Верујемо да не постоји и сигурни смо да им се уживо шминка стварно и реално стање возних паркова, приказују им само исправна и најбоља возила која, узгред, ти руководиоци лично и возе и не дају их полицајцима на терену.

Ко зна, можда би се нешто барем мало променило уколико би министра провозали службеним возилом са једним исправним светлом, и то дугим, са напуклом шоферком, уз поцепани ауспух, на распалим седиштима, без климе и грејања, али са ћелавим гумама?

Чињеница је да се полицијски службеници не осећају безбедно у службеним возилима којима одлазе на службене задатке. Свако од њих ће то и потврдити – већи је ризик задужити и сести у полу-исправно службено возило него извршити и најтежи задатак. За извршавање задатака смо школовани и обучени али силом прилика морамо бити и ауто-механичари, без школе и искуства. Искрено, никоме од нас није јасно како већина службених возила МУП-а приликом регистрације уопште пролази на техничким прегледима и до када ће такво очајно стање трајати…

Због свега овога апелујемо на јавност, на грађане, да искористе сва могућа законом дозвољена средства и на све начине утичу на МУП да изнађе модус како би макар освежио возни парк и поправио неисправна и полу-исправна возила, а да исправна редовно одржава. Фотографишите таква возила на улици и објављујте фотографије слободно, подржавамо вас у томе…  Само вас молимо, да не исмевате полицајце које затекнете у улози механичара, не збијајте шале на наш рачун, најмање смо криви за то.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић