Kako vreme odmiče, sve je teže zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Mere štednje su po običaju najviše pogodile one koji najviše rade i taj teret ušteda još uvek nose na svojim leđima. Tu naravno ne mislimo na većinu visoko pozicioniranih rukovodećih kadrova, sa večitim radnim mestima u klimatizovanim kancelarijama i kožnim foteljama, koji su očigledno izgubili dodir sa stvarnošću i stanjem na terenu. Ovde mislimo na obične izvršioce – policijske službenike i ostale zaposlene iz ove kategorije.
Verovatno će čitaoci ovog teksta, posle prvog pasusa, odmah pomisliti: „Evo, policajcima nije dovoljno ni povećanje plate od 5% koje će se početi primenjivati od januara 2017. godine, nisu još ni to dobili, a traže još“. Ne, mi samo tražimo pomoć, kako bismo preduhitrili i sprečili ono najgore. Kako bi spasili živote policajaca, a samim tim mogli da zaštitimo i građane. Kako bismo na poslu vozili ispravna službena vozila i vratili se nepovređeni svojim domovima. Je li to mnogo?
Ne prođe ni par dana a da se na društvenim mrežama, ali i u pojedinim štampanim medijima, ne pojavi fotografija policijskog službenog vozila, u neispravnom ili polu-ispravnom stanju, naravno sa policijskim službenikom pored ili unutar njega, koji na sve načine pokušava da uradi nemoguće stvari, kako bi osposobio vozilo i na vreme izvršio službeni zadatak, možda i spasio nečiji život. Takve stvari često izazivaju podsmeh i predmet su anketa i glasanja u kojima se građani nadmeću u tome ko će zanimljiviji i smešniji komentar ostaviti, ili čak montirati fotografiju na osnovu događaja i time dodatno etiketirati i ismejati tog čoveka.
Naravno da ne zameramo građanima Republike Srbije što smo zbog ovakvih i sličnih stvari predmet podsmeha, što smo stavljeni na stub srama. Jasno je da nema njihove krivice i da nisu dovoljno upućeni u to gde i kako se planira budžet, u kom pravcu je usmeren novac koji oni, u vidu poreza, odvajaju od svojih usta i usta svoje dece kako bi dobili odgovarajuću zaštitu državnog aparata i osećali se bezbedno. Stoga skrećemo pažnju javnosti na činjenicu da je budžet MUP već godinama izrazito restriktivan i da su pozicije za održavanje i popravku vozila, u većini policijskih uprava, smešno male. Budžetska sredstva planirana za te namene utroše se već početkom godine i trenutno novca nema ni da se zameni brisač ili sijalica na automobilu.
Preveliki broj službenih vozila je još uvek sa letnjim, ali i „ćelavim“ gumama, a uveliko evo snega na putevima. Koristimo vozila stara i preko trideset godina, sa slabijim kočnicama, sve to radimo na našu ličnu odgovornost i sopstveni rizik samo da bi zadatak na koji smo upućeni izvršili u što kraćem vremenu. Često zbog toga bivamo i kažnjavani umanjenjem ionako već umanjene plate jer se dešavaju slučajevi da se službeno vozilo ugasi u vožnji, otkažu mu kočnice, pokvari menjač i slično, pri tome dođe do manjih udesa a rukovodioci uvek na to kažu: „E policajac je sam kriv, nije trebao da krene sa polu-ispravnim vozilom na zadatak“ . A dobro znaju da ispravnih vozila i nema.
Čija je odgovornost za takvo stanje? Da li ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović i v.d. direktora policije Vladimir Rebić znaju za sve ovo? Da li postoji bar jedan rukovodilac iz Uprava u sedištu MUP-a ili van, koji je smogao hrabrosti da njima na licu mesta pokaže ovakva vozila? Verujemo da ne postoji i sigurni smo da im se uživo šminka stvarno i realno stanje voznih parkova, prikazuju im samo ispravna i najbolja vozila koja, uzgred, ti rukovodioci lično i voze i ne daju ih policajcima na terenu.
Ko zna, možda bi se nešto barem malo promenilo ukoliko bi ministra provozali službenim vozilom sa jednim ispravnim svetlom, i to dugim, sa napuklom šoferkom, uz pocepani auspuh, na raspalim sedištima, bez klime i grejanja, ali sa ćelavim gumama?
Činjenica je da se policijski službenici ne osećaju bezbedno u službenim vozilima kojima odlaze na službene zadatke. Svako od njih će to i potvrditi – veći je rizik zadužiti i sesti u polu-ispravno službeno vozilo nego izvršiti i najteži zadatak. Za izvršavanje zadataka smo školovani i obučeni ali silom prilika moramo biti i auto-mehaničari, bez škole i iskustva. Iskreno, nikome od nas nije jasno kako većina službenih vozila MUP-a prilikom registracije uopšte prolazi na tehničkim pregledima i do kada će takvo očajno stanje trajati…
Zbog svega ovoga apelujemo na javnost, na građane, da iskoriste sva moguća zakonom dozvoljena sredstva i na sve načine utiču na MUP da iznađe modus kako bi makar osvežio vozni park i popravio neispravna i polu-ispravna vozila, a da ispravna redovno održava. Fotografišite takva vozila na ulici i objavljujte fotografije slobodno, podržavamo vas u tome… Samo vas molimo, da ne ismevate policajce koje zateknete u ulozi mehaničara, ne zbijajte šale na naš račun, najmanje smo krivi za to.
Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić
