Skip to main content

Ознака: оцена рада запослених

ДЕПЕШЕ О ПОЛУГОДИШЊЕМ ОЦЕЊИВАЊУ И ПРИПРАВНОСТИ

Сарадња између Синдиката српске полиције и Радне групе МУП за сарадњу са синдикатима, којом од скоро руководи државни секретар Дијана Хркаловић, даје прве позитивне резултате. Након наше иницијативе, односно указивања на пропусте старешина на нижем нивоу, уследила је хитна координирана реакција Кабинета министра, Сектора људских ресурса и Дирекције полиције што је резултирало двема инструктивним депешама послатим данас на терен.

У депеши Сектора људских ресурса послатој на терен потврђује се наша примедба са састанка да велики број запослених у Министарству још увек није није оцењен, односно да цжпрви циклус оцењивања за 2017. није завршен до краја јула, у складу са Уредбом о оцењивању полицијских службеника и других запослених. Такође, у депеши стоји и напомена да ће апликација бити информатички закључана и да унос оцена неће бити могућ те старешине треба да под хитно заврше своје обавезе.

У депеши Дирекције полиције појашњава се институт приправности и потреба сврсисходног одређивања тог статуса запосленима у циљу обезбеђења нормалног функционисања службе али уз вођење рачуна о рационалности трошкова.

Ипак, ма колико депеша била јасна и прецизна, на локалном нивоу се опет јављају појединци међу старешинским кадром у Одељењима полиције који је тумаче на неки свој начин који не доприноси нити ефикасности организационих јединица нити задовољству запослених. Синдикат српске полиције то неће немо посматрати и толерисати већ ћемо на наредном састанку именовати те квазистручњаке који крше радна права запослених не би ли се тако, мисле они, омилили претпостављенима.

Ово је огољени пример онога на шта ССП често указује – незадовољство запослених условима рада често је сасвим неосновано усмерено на врх МУП и самог министра. Заиста, да ли је министар одговоран за непоштовање Правилника о приправности? Ако је усвојен и послата је депеша на терен шта је још потребно да би га неки локални шерифи применили у пракси? Да ли их боли она напомена о сврсисходности и рационалности, па се држе оне „кад нема за мене, нема никоме“!? Закон о полицији је у домену приправности врло јасан, не прави разлику међу запосленима, односи се на старешине подједнако као на било ког извршиоца и овакво понашање начелника Одељења полиције представља драстично кршење закона.

Да ли су одговорни министар и начелница Сектора људских ресурса због непоштовања процеса оцењивања и прошуштене прилике да запослени буду упознати са добијеним оценама? Је ли министар или командир крив за неправилан обрачун нанаде за „путне трошкове“ или за то што се распоред не прави за барем два дана унапред?

ССП никада није имао проблем да кажу истину, ма колико горка била. Када треба и кога треба, први смо ту да критикујемо, па и министра. Али и да похвалимо препознавање проблема, брзе реакције и решеност да се пропусти отклоне а неправде исправе. Овог пута смо ту да похвалимо Радну групу, посебно њене чланове из Сектора људских ресурса и Дирекције полиције и да напоменемо да још увек чекамо реакцију представника из Сектора за ванредне ситуације.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Београд, 3.3.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је 3.3.2017. године у времену од 9.00 до 11.00 сати радни састанак у Кабинету начелнице Сектора за људске ресурсе Катарине Томашевић. Осим начелнице, састанку су присуствовали и њени сарадници: Драган Цветковић, помоћник начелнице, Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима и Божидар Оташевић, заменик начелника Управе за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку. Делегацију ССП чинили су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, чланови Главног одбора Синиша Ћук и Никола Петровић и председник РЦ Београд Слободан Ћосовић.

Разговарало се о следећим темама:

  1. Накнада за остварени вишак радних сати (који су у међувремену постали прековремени) у ППУ у Врању и Јединици за заштиту.

У погледу вишка остварених сати запослених у ППУ у Врању од начелнице смо добили информацију да је руководиоцима ППУ у Врању у више наврата налагано да доставе спискове ради сагледавања чињеничног стања, те, коначно, и састављања споразума о вансудском поравнању. Став ССП, а и руководства Сектора је да је овакве проблеме много боље, брже, ефикасније и (за МУП) јефтиније решавати споразумно, него да избегавањем решавања проблема запослени буду приморани да туже МУП, што неминовно изазива додатне трошкове (судске, адвокатске, трошкове вештака и др.). Но, да би споразум био реализован, неопходно је да постоји искрена воља обе стране, а што очигледно није случај са руководством ППУ у Врању, које недостављањем спикова о оствареном вишку радних сати запослених, те запослене практично „терају“ на једино преостало решење – тужбе. ССП сматра да је овакво понашање руководства ППУ у Врању мора бити санкционисано.

Начелница је својим сарадницима наложила да се оствари контакт са руководством ППУ у Врању и да се, у року од две недеље, овај проблем реши, односно саставе предлози споразума о вансудском поравнању.

Ништа боља ситуација није ни у Јединици за обезбеђење, где руководиоци сматрају да је у реду да запослени имају нпр. 192 радна сата у месецу за који је укупан фонд сати нпр. 176 и да таква разлика не представља вишак радних сати. Ово је ситуација која траје годинама и она је очигледан пример нестручности, а можда још више бахатости и самовоље појединих руководилаца у МУП-у, овога пута у Јединици за заштиту. Управо овакво неодговорно и незаконито понашање појединих руководилаца има за „резулат“ да МУП годишње на име судских трошкова исплаћује око 2.000.000.000 динара (две милијарде). И то ће бити случај све док МУП сам, по службеној дружности, против таквих бахатих старешина не буде покретао дисциплинске, па и кривичне поступке. А док то не почне да чини МУП, чиниће ССП.

  1. Систем оцењивања и каријерног напредовања

Ово је тема која је, можемо слободно рећи, одузела већи део времена, ако узмемо у обзир важност оцене у систему каријерног напредовања. Као најчешћи примери необјективног оцењивања су случајеви у којима „полицајац године“ не добије „петицу“ или у којима полицијски службеник који је све своје послове и задатке обављао квалитетно и ажурно, а није био дисциплински кажњаван – оцењен „тројком“. Злоупотребе у оцењивању се огледају и оцењивањем синдикалних активиста нижом оценом, а као вид одмазде и покушаја дисциплиновања синдикалног активисте. Представници ССП су оценили да, иако на први поглед, оцена „добар“ – 3 није лоша оцена, она „стопира“ могућност напредовања запосленог. Уз то, садашњи начин оцењивања оставља могућност руководиоцу да онемогући напредовање оних који на било који начин могу да „угрозе“ његову позицију, односно омогућава да руководилац давањем високих оцена својим „миљеницима“ и ниских онима према којима има неоправдано негативан став, креира руководство и уподобљује га својим личним прохтевима.

Начелница Сектора је констатовала да су сви у Сектору свесни да је тренутно стање у вези са оцењивањем запослених у МУП-у лоше, али да се ради на томе да се оно поправи и унапреди, у смислу да оцењивање што мање зависи од личног става и дискреционе оцене руководиоца, а више од неких нормативних вредности.

Представници ССП су предложили модел оцењивања аналоган оцењивању владања ученика у школама где сви на почетку године имају оцену „одличан“ – 5, са нпр. максималних 100 бодова, а да се онда, током године, свака грешка запосленог „кажњава“ одузимањем бодова, односно додавањем бодова у случајевима посебних заслуга.

Начелница Томашевић је поновила да је свесна свих проблема и мана садашњег и будућег оцењивања запослених, да је нови правилник о оцењивању упућен Влади на усвајање, а да ће, према решењима предложеним у њему, будуће оцењивање свакако бити боље и објективније од постојећег, али да ће се и оно „у ходу“, уочавањем мањкавости – мењати и унапређивати. Саопштила је и да ће критеријуми за оцењивање руководилаца и извршилаца значајно разликовати.

Сектор за људске ресурсе2

  1. Солидарна помоћ – шта са захтевима из 2016, а шта са оним из 2017?

Руководство Сектора за људске ресусрсе је свесно да је рок за доношење решења по захтевима за исплату солидарне помоћи у 2016. години истекао, али да због великог обима послова о тим захтевима није могло бити раније одличивано. Реч је о захтевима пристиглим након окончања рада Комисије за солидару помоћ, тј. након 23.12.2016. године. Због тога што је број пристиглих захтева за додељивање солидарне помоћи у 2016. години велики – то ће тој комисији бити продужен мандат и она ће одлучити о свим пристиглим захтевима за добијање солидарне помоћи где је основ стицања у 2016. години.

Што се тиче захтева за солидарну помоћ у 2017. години, још увек није јасно да ли ће и за о до сада пристиглим захтевима одлучивати нека комисија или ће то Сектор одлучивати у редовном поступку, али, у сваком случају, о сваком поднетом захтеву биће одлучивано. По свим до сада пристиглим захтевима формирани су предмети, а у случајевима где је уочено да недостаје одређена документација, од подносилаца је затражено да доставе потребну документацију. С тим у вези представници ССП-а су предложили да Сектор, у циљу боље информисаности запослених у МУП-у, свим оргнаизационим јединицама проследи једно упутство о начину подношења захтева, као и о томе шта уз сваки захтев треба приложити. Начелница Томашевић је предлог оценила добрим и најавила да постоји чак и могућност организовања једне јавне презентације, где би се руководицима и представницима синдиката пружиле најважније информације у вези са остваривањем права на солидарну помоћ.

Представници ССП су изнели примедбе и на садржај Правилника о солидарној помоћи у МУП-у, који је на снази од 4.1.2017. године, пре свега у смислу што њиме рођење детета и смрт члана уже породице нису предвиђени као основи за остваривање права на солидарну помоћ, указујући да је недопустиво и правно мањкаво да се правилником дерогирају права установљена посебним колективнвим уговорима. Правилником се не сме задирати у већ утврђена права, већ се њиме само детаљније разрађује поступак остваривања већ установљених права. У случају да захтеви за добијање солидарне помоћи буду одбијани из овог разлога, ССП ће својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ, истовремено указавши да ће то само донети трошкове МУП-у. Начелница Томашевић је саопштила да се слаже да правни основи за остваривање права на солидарну помоћ предвиђени у посебним колективним уговорима не могу бити дерогирани правилником и да ће се приликом одлучивања о захтевима увек примењивати пропис повољнији по запослене, односно да ће сви запослени који поднесу уредне и благовремене (у року од три месеца од стицања права на солидарну помоћ) захтеве – добити позитивна решења о остваривању права на солидарну помоћ.

  1. Радни стаж запослених у МУП-у упућених на стручно усавршавање у КПА

Проблем се састоји у томе што су запослени од стране МУП-а упућивани у КПА ради школовања о трошку МУП-а, где је уговором између запослених и МУП-а било прописано да запослени упућени на школовање у КПА остварују право сва права у вези са пензијско-инвалидским осиграњем. Међутим, МУП своју обавезу о уплати доприноса за ПИО није извршио, у случајевима појединих запослених – делимично, а појединих – у потпуности. Било је случајева да је чак комисија коју је образовао министар унутрашњих послова, одлучујући по захтевима појединих запослених, донела одлуку да они остварују право да им МУП уплати доприносе за време проведено на школовању у КПА, али то касније није реализовано, као што је било случајева да су поједине колеге утужиле МУП и добиле пресуде којима су уважени њихови тужбени захтеви, након чега им је МУП уплатио доприносе за ПИО. Указали смо да је неједнако поступање у оваквим случајевима недопустиво и да је потребно наћи јединствено решење.

Руководство Сектора нам је указало на неуједначену судску праксу, где једни судови тужбене захтеве запослених одбијају, а други усвајају, па Сектор за људске ресурсе не може да „стане“ изнад судова заузимањем јединственог става, али да ће у свим случајевима где суд нађе да су тужбени захтеви основани – колегама бити уплаћени доприноси за ПИО. Према речима руководства Сектора у око 80% случајева судови пресуђују у корист МУП-а, тј. одбијају тужбене захтеве запослених као неосноване.
Сектор за људске ресурсе3

  1. Проблем недостатка довода воде и одвода канализације у ПС Шид

Представници ССП указали су на проблем недостатка мокрог чвора, односно довода воде и одвода канализације у ПС Шид за потребе огромног броја миграната према којима се свакодневно преузимају полицијске мере и радње. Ово посебно имајући у виду да су полицијски службеници ПС Шид посебно оптерећени мигрантском кризом, јер чак 1/3 од укупне популације миграната у Србији борави на подручју општине Шид. Самим тим потреба за мокрим чвором је ургентнија, јер је он неопходан како за обављање хигијенских и физиолишких потреба полицијских службеника, тако и миграната. Указано је да у постојећој ситуацији прети опасност од настанка епидемије, посебно имајући у виду да долазе топлији дани.

Изнели смо податак да је од стране Одсека за логистику ПС Сремска Митровица, у циљу решавања овог горућег проблема, већ израђен пројекат оспособљавања мокрог чвора, али да је неопходна финансијска подршка за његову реализацију.

Руководству Сектора је овај проблем већ делимично био познат, па ће, имајући у виду његову ургентност, те чињеницу за оспособљавање мокрог чвора нису неопходна велика финансијска улагања, руководство Сектора учинити додатни напор, заједно са Сектором за материјално-финансијске послове, да се проблем реши, те тако спречи настанак последица по здравље полицијских службеника, али и локалног становништва.

  1. Дискриминација полицијских службеника ПС Шид који обављају послове у вези са мигрантима у односу на полицијске службенике који те послове обављају као упућени из других општина

Пренели смо незадовољство и осећај дискрминације код полицијских службеника ПС Шид који свакодневно обављају послове у вези са мигрантима, а који су одлуком министра изузети од права на остваривање посебне накнаде, иако раде истоветне послове као и полицијски службеници упућени у ПС Шид са подручја других општина, а само из разлога што се сматра да је то њихов редован посао. Иако свесни онога што је прописано одлуком министра, нисмо се могли помирити са очигледном дискримиацијом, па смо изнели предлог да се полицијски службеници ПС Шид који свакодневно обаљају ове послове награде на неки други начин и тако бар приближно ставе у равноправан положај са својим колегама који у Шид долазе као испомоћ.

Начелница Сектора се сложила да се та врста и тај обим послова рада са мигрантима никако не може подвести под редовне послове полицијских службеника ПС Шид и обећала да ће, у сарадњи са руководством Дирекцијом полиције, изнаћи начин да се наведени полицијски службеници некако награде, а посебно имајући у виду да упрао они подносе највећи терет мигрантске кризе у Србији.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић
Виктор Ратковић

Оцена или освета….. некоме и награда!

Фебруар је месец када влада велика напетост око годишњих оцена за рад. Ове године посебно….Закон о полицији, чија примена је почела у фебруару 2016. године, обрадовао је све нас управо због каријерног напредовања јер смо помислили да заиста можемо напредовати зато што радимо и зато што знамо да радимо.

Проблем у  пракси је углавном због тога што ни један од појединачних елемената за оцењивање није нормативан, осим делимично оцене стручне оспособљености (гађање, физичке провере, провера знања…), те се тиме вредновање нечијег рада практично оставља на „савест” руководиоцима.

А то, сасвим природно, често за последицу има деградирање доброг радника из страха да ће заузети место оног који оцењује, као и уплитање личних међусобних односа што је недопустиво.

Посебну тежину и срж овог проблема представља ограничење на основу члана 167.  Закона о полицији који у ставу 2. као услов за напредовање прецизира да трогодишњи просек оцене не сме  бити нижи од „истиче се – 4“.

Наравно, та срећна вест и почетак система каријерног напредовања кратко је трајала и почетни елан запослених је пао, јер су непосредне старешине, вероватно из страха да неће успети да сачувају своје позиције, свака част појединцима, већ направили паклену стратегију. Како нам не могу одузети квалитетне дипломе, лако проверљиво знање, поштење, квалитет у раду, однос према раду, онда су спремно дочекали једино преостало оружје – годишњу оцену за рад.

Право и овлашћење које им је дато и поверено старешине би морали употребити у складу са правом и правдом….дакле само законито. Међутим…

Старешине, покушајте бар једном да запосленима дате петицу за рад по макар једном или по више критеријума и видећете да то уопште не боли. Зашто сте ви предодређени да имате петице и да их нико осим вас нема. Зашто вас је срамота да кажете да ви имате петицу за рад? Одговор и није потребан, али вас ипак није срамота да кажете „па имате право приговора“. А шта ће старешина написати као одговор на приговор, запослени никада неће сазнати, као ни то да ли је њихов одговор заснован на правно релеватним чињеницама које су једино прихватљиве за право а не „рекла-казала“.

Овим путем желимо да апелујемо на  министра унутрашњих послова др Небојшу Стефановића, директора полиције Владимира Ребића и све начелнике Сектора и Управа, да на сваки поднети приговор посебно обрате пажњу и да одлуку донесу само на основу правно релеватних чињеница. Јер оцена за рад није само имати мање или више дана годишњег одмора, она је сада нешто много више јер обезбеђује поред свих карактеристика које запослени има и право да напредује и то само захвањујући свом знању, без веза и сумњивих препорука. Од оцене нам зависи и сам посао!

Не дозволите више да се на сваки могући начин вређа достојанство поштених полицајаца и службеника.

С тим у вези, потребно је да, по приговору, извршите и контролу на основу којих су критеријума оцењени запослени. Видећете кроз образац, лако је докучити, како се штимују оцене да би се добила што мања средња оцена. Очекујемо и да против таквих руководиоца покренете поступак за повреду службене дужности. Њиховим злонамерим поступањем диретно се угрожава сама идеја „каријерног напредовања“.

Ово треба схватити озбиљно јер прва помисао на каријерно напредовање је управо спречавње корупције и злоупотреба а сада се отворио нов начин понижавања полицијских службеника и то кроз годишњу оцену.

Прекседник СК ССП
Слађана Грујић

Подсећања ради, и прошле године у ово време писали смо на ову тему, али се ништа није променило за годину дана:
Зашто немамо право жалбе на годишњу оцену?

Хоћемо ли трчати до пензије?

На порталу Министарства унутрашњих послова, у уводном делу текста којим је представљен Сектор за људске ресурсе пише следеће:

Сектор за људске ресурсе обавља послове којима се обезбеђују услови за несметано функционисање Дирекције полиције и осталих организационих јединица Министарства унутрашњих послова, у вези са функцијом управљања људским ресурсима.

Сектор у координацији са осталим организационим јединицама Министарства, креира и спроводи стратегију развоја људских ресурса, креира и имплементира политику управљања људским ресурсима, усклађује процесе, системе и праксу управљања људским ресурсима са стратешким циљевима и потребама Министарства и са најбољом праксом, оцењује и унапређује квалитет управљања људским ресурсима у целом Министарству.

Заиста лепо замишљено и још лепше написано. Но да ли је заиста тако и у пракси? Нажалост није! Свима нама добро је познат хаос настао увођењем новина у вези са каријерним напредовањем, интерним конкурсима… Треба ли нам бољи показатељ од тога да нико живи више не зна како изгледа Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, ни да ли уопште постоји важећи. Чини се да живимо и радимо у вакууму. Нема премештаја, нема напредовања… Описи радних места не постоје, а незаобилазан су услов за расписивање конкурса. Акт о процени ризика више нико ни не спомиње.

Последњих дана приметно је да се у ту неславну трку укључило и Одељење за стручно образовање и обуку, које је део наведеног Сектора за људске ресурсе. Запослени стичу утисак да колеге из тог Одељења сваке године доносе све гори план и програм обуке. Пуно је нелогичности у новинама које нам дају а ми ћемо овде навести само неке од њих.

Да ли је сврсисходно оцењивање запослених у гађању из службеног наоружања у случају када не постоји редован тренинг? Наравно, при томе јединице се деле и шаком и капом. У којој то још држави полицајац за годину дана испали свега 25 метака и то само приликом оцењивања? На дај Боже да на терену морамо да употребимо ватрено оружје кад по годину дана не тренирамо. Господа која осмишљавају тај план и програм очигледно не знају ста значи реалан рад на терену. Заборавили су уживајући у својим канцеларијама, ако су икада и знали. Као да желе додатно да нам отежају и огаде рад у полицији.

Још једна новина, уведена ове године, јесте повећање старосне границе и за жене и за мушкарце, на 45 и 50 година, када је у питању провера физичке спремности. Наравно, поред старосне границе, пооштрили су норме које треба испунити, а које су и онако већ биле поприлично захтевне. При томе су термини за полагање ове године пребачени за месец мај а тиме је и скраћен рок за припрему запослених.

Да ли неко може да објасни колегама ауторима плана, да полицијски службеници већ имају исувише стресан посао да би им још и они претили јединицама. Као и да им објасни да полицијски службеници који оперативно раде не могу по цео дан да тренирају и уче теорију јер морају да раде, да терен не може да сачека да се заврши наша теоријска настава или часови физичког. Уместо да олакшају колегама они нам само стварају додатни стрес са тим њиховим проверама и оцењивањима.

Нажалост, код нас мало ко има разумевања и уместо да надлежни брину да будемо спремни због рада на терену, наметнутим обавезама само нам стварају додатне проблеме.

А оцена нам итекако утиче на напредовање у служби али и доводи до евентуалног отказа радног односа. За било какво напредовање потребан је висок трогодишњи просек, који је заиста тешко изборити. А негативне оцене у две узастопне календарске године дају нам излазну карту из МУП.

Стога нам ти системи провера стварају додатни стрес. По новим нормама, требао би човек да тренира сваког дана, да би успео да добије петицу, а ако сви одемо да тренирамо, неће преостати нико ко ће да ради. Откуда уопште идеја за повећавање норми и старосне границе кад су људи и до сада масовно падали на физичким проверама. Наравно, потежу аргумент и њиме се оправдавају тиме како су нам омогућили часове физичког, не схватајући да велика већина запослених на те часове ретко кад успе да оде јер посао не може да чека. Преостаје нам само да своје слободно време и новац трошимо на плаћање тренинга, теретане и стрељане, што уопште нису мали издаци.

Синдикат српске полиције свакако подржава тежњу да нам полицајци буду обучени, физички оспособљени за све задатке, али систем се мора изменити. Уместо система кажњавања и демотивације, треба увести ситем награде, систем који ће да мотивише људе. Објекти за тренинге нам морају бити доступни у сваком тренутку, да нам свима буду ужитак и издувни вентил, начин да се ослободимо стреса а не, као што је сада случај, извор додатног стреса и малтретирања.

Служба за инфрмисање ССП
Миле Лазаревић