Skip to main content

Ознака: синдикалне икебане

Синдикалне икебане

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Синдикалне икебане

Свест грађана Србије о суштини синдикализма је на изузетно ниском нивоу. За велики број људи синдикат је синоним за интересну организацију појединаца, за друге је тек пуко средство за куповину на рате (мада и то изумире у капитализму), а за треће, којих нажалост има и најмање, синдикат је независна организација која представља ноћну мору послодавцу и бранитеља запослених, организација која, користећи све правно дозвољене механизме, врши константан притисак на послодавца како би запосленима обезбедила несметане услове за рад и побољшао њихов животни стандард.

Наравно, овакво размишљање и подела не заобилази ни нас, запослене у Министарству унутрашњих послова. Један од главних разлога зашто нам „оволико добро иде“ лежи баш у тој чињеници – несхватање начина борбе од стране већине запослених, непрепознавање оних трећих, правих синдиката, којих је веома јако мало.

Други, итекако важан, разлог лошег положаја запослених, јесте ослабљено деловање „оних старих“ синдиката, који су се углавном приклонили послодавцу или пак заморили сталним поразима и минирањима од стране ових првих, али и свакодневно ницање нових синдиката са свих страна. Појаве све већег броја синдикалних организација тешко да могу имати оправдање у борби за радничка права, част ретким изузецима који оправдавају име синдиката, али углавном циљ и намера њихових оснивача нису искрени, ту се ради најчешће о налажењу начина за лично приближавање послодавцу, ради остваривања неких личних интереса.  У овом тексту такве синдикате ћемо назвати синдикалним икебанама.

Настави са читањем

СИНДИКАЛНИ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМ У ПОЛИЦИЈИ

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на СИНДИКАЛНИ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМ У ПОЛИЦИЈИ

Ово лето заиста је врело у сваком смислу, врео ваздух, клима подивљала, народ нервозан и свадљив. А у полицији „подивљали“ синдикални посленици.

Једни другују са министром, хвалећи њега и његове „успехе“, стандард, опрему, возила, ма све је супер… Са позиције власти деле пацке свима редом, осећају се недодирљивима, што у овом тренутку заиста и јесу. Уживају заштиту и то и не крију, напротив, злоупотребљавају је на сваком кораку. Заштиту скупо плаћену радничким интересима.

Други пак са улице, из свег гласа, ударају по министру и његовим сарадницима, сваког дана по опозиционим медијима „разоткривају“ по неку велику тајну, аферу, лоповлук… Негирају чак и оно што је заиста промењено на боље. Истине ради, нема тога много али није ни баш све црно.

Трећи опет након неопрезних, двосмислених изјава бивају увучени у каљугу од стране новинара, па се онда помало комично правдају и дистанцирају.

А ССП? Где смо ми у свему томе?

Синдикат српске полиције поручује пре свега својим члановима а онда свим запосленима, али и другим синдикатима и јавности – МИ НЕЋЕМО УЧЕСТВОВАТИ У СИНДИКАЛНОМ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМУ! Нећете нас увући у то блато. Ни они који нас проглашавају државним непријатељима, али ни они који нас својатају! Исувише добро их познајемо. И једне и друге!

Ово захуктало препуцавање синдиката можда неком делује и занимљиво али је то обично продавање магле, дизање прашине без потребе и користи за било кога осим послодавца! Из блата нико не може изаћи неукаљан!

А највећу штету трпе запослени. Уместо бављења правим синдикалним питањима и развијања искрене међусиндикалне сарадње енергија се троши на међусобне ратове!

Пред свима нама је још једна тешка јесен. Плате су нам и даље јако далеко од нивоа на ком су биле у лето 2014. године! Дневнице су и даље безобразно мале! А треба децу опремити за школу, треба им купити јесењу гардеробу, треба спремити огрев за зиму која ће доћи врло брзо.

Треба ушити или купити делове похабане униформе и слабоквалитетне обуће. Ваља нам дочекати и те нове аутомобиле, које ће ваљда овог пута регистровати и на време опремити зимским гумама.

Треба се ваљано припремити за преговоре о новом Колективном уговору за полицијске службенике. А ко ће преговарати? Они којима је лепо и који се послодавцу ни у чему не смеју супроставити? Или они са којима тешко да ће министар желети да преговара? Постоји реална опасност да послодавац практично сам са собом преговара и потпише нови ПКУ, ма колико теоријски то било немогуће. А још реалније је и да новог колективног уговора уопште ни не буде!

Заиста је пуно посла пред свима нама а Синдикат српске полиције остаје све усамљенији, једина преостала нада за запослене, баш као светионик са једног од наших календара!

Време је и да се све колегинице и колеге уозбиље и још једном добро размисле коме поклањају поверење. Да схвате колико скупо ће их на крају коштати приступница коју су потписали зарад куповине климе или штампача! Да схвате како синдикат, ког начелници препоручују као избор и протежирају у раду, никако не може бити добар за њих и њихове интересе! Што касније схвате, скупље ће платити своју неразборитост или неозбиљност!

Служба за информисање ССП

Од  моћних синдиката до синдикалних икебана за само 30 година

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Од  моћних синдиката до синдикалних икебана за само 30 година

Једна од фејсбук страница на српском језику, „Дневник просечног Србенде“ или некако слично, која често и на неукусан начин, али углавном болно директно и више него свима јасно показује оне лоше особине просечног човека у Србији. Наравно, не бисмо се сложили да смо само ми такви, далеко од тога, у сваком народу постоје лењи, бахати, осиони, сујетни, хвалисавци итд. Но, о томе неком другом приликом.

1987: „НЕ БУДЕ ЛИ РЕГРЕС И 13., ПЛАТА, ГЛАВЕ ИМА ДА ЛЕТУ!!!“

2017:“РАДИ ЗА 200 ЕВРА НА ЦРНО – ЋУТИ, БАЈО, БОЉЕ ИШТА НЕГО НИШТА“

Заиста тужно али и више него истинито. Од радника који су имали скоро све, добре плате и принадлежности, углед у друштву, питали се за већину ствари у предузећу, данас смо постали сиромашни најамници без права гласа, задовољни што уопште било шта и било где радимо, у великом страху да изгубимо и то мало што имамо. А имамо, углавном, ништа. Само се заваравамо и лажемо да нам је добро и да ће бити боље.

Судећи по већини „медија“ (који то више нису) нама тече мед и млеко, а европски стандард само што није. А ми стојимо заглављени негде у запећку те исте Европе, на раскршћу 19. и 20. века. Пролазимо болести које су савремена друштва прележала пре скоро 200 година.

Поред државе саме, поред народа који је незадовољан социјализмом пожелео демократију и тржишну капиталистичку привреду (верујемо не баш овакву, нити би је пожелео да је знао шта га заиста чека) ОГРОМНУ ОДГОВОРНОСТ за све што нам се дешава сносе синдикати. Највећу, они најстарији и најбројнији међу њима, као што је, скоро па државни, Савез слободних синдиката Србије (част изузецима у том савезу), али ни већина осталих се нису показали достојни имена која носе: синдикати, самостални, независни, уједињени, сложни…

Растрзани унутрашњим али и међусиндикалним борбама за место под сунцем, за бројност чланства, за прилику дружења и фоткања са властодршцима, синдикати су већином заборавили своју историјску улогу, поготово у транзицији.

Уместо да синдикати своје ресурсе троше у борби за побољшање социјално-екононског статуса запослених и услова рада, како године одмичу, принуђени су да врше притиске на послодавца само да поштује законске акте које је сам донео, да се стидљиво противе раду на црно, да новчано помажу угроженима и да буду само гледаоци у разним Саветима, Комисијама, Форумима …

За тридесетак година круг је затворен, прешли смо пут ОД СИНДИКАТА ДО СИНДИКАЛНИХ ИКЕБАНА.

Нажалост, данас руководствима у добром броју постојећих синдиката, функција и синдикални рад служе за напредовање у служби или лично богаћење. А ко су и како функционишу СИНДИКАЛНЕ ИКЕБАНЕ у МУП-у сазнаћете у једном од наредних текстова.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић