Ознака: žandarmerija

Дирекција полиције – конструктиван састанак са руководством Жандармерије

Napisao/la Диоген na 06/12/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Дирекција полиције – конструктиван састанак са руководством Жандармерије

Београд, 04.12.2017. године, – У Палати Србија одржан је састанак између представника Синдиката српске полиције и представника команде Жандармерије. Састанком је председавао помоћник директора полиције Слобадан Малешић, учествовао је и делегацију Жандармерије представљао је командант Горан Драговић са својим сарадницима Гораном Дивјаком и мајором Ђорђевићем из Одсека за законитост из команде Жандармерије. Делегацију ССП представљали су председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, чланови Главног одбора Срђан Трајковић и Никола Петровић као и председници СГ ОЖ Нови Сад и Ниш, Горан Пуђа и Небојша Поповић.

Састанак је протекао у позитивној атмосфери пре свега, теме су углавном биле у вези са поштовањем радно-правних прописа као и о будућности јединице, опремању, реорганизацији итд.

Команданту је предочено да се време проведено у путу припадницима сва четири Одреда не рачуна у радно време приликом одласка на поједине задатке и то Пирот, Зајечар, Пожаревац и сл. Командант Драговић је напоменуо да је његов став и уједно и наредба да се прописи морају поштовати, да се свим припадницима време мора рачунати од доласка на посао па све до одласка, те да ће наше примедбе проверити и решити.

Било је речи и о евидентирању радног времена на обуци, с обзиром да се често распоред рада на обуци разликује од дневног распореда рада. Заузет је став да би се радно време требало евидентирати реално, т.ј. онако како је по распореду рада обуке, те све активности пропратити и евидентирати у радно време а кроз распоред рада.

Писарнице Одреда – С обзиром да је у претходном периоду било извесних проблема са коришћењем писарница у Одредима, нарочито у Новом Саду, дошло се до заједничког закључка да се писарнице Одреда могу користити од стране припадника, те да је писарница дужна да акт прими чак и ако није надлежна.

Што се тиче набавке униформе, опреме и возила, констатовано је да је подела униформе и чизама извршена, да се очекује набавка борбених патика до пролећа/лета, део заштитне опреме (прслуци, шлемови итд) стиже у почетком наредне године, када се очекује и испорука 8 комби-возила по Одреду, ради лакшег пребацивања јединице и ефикаснијег извршавања задатака. За наредну годину планирана је и набавка нових аутобуса, с обзиром да су постојећи дотрајали а део је и ван функције.

Што се унутрашње организације Жандармерије тиче – број припадника неће бити смањен, већ повећан. У плану је доношење Уредбе о Жандармерији, где ће бити регулисано пуно тога у вези са јединицом, на пример начин уласка и изласка из јединице, као и неке друге појединости и особености јединице, као и Правилници о психо-физичким тестирањима и проверама.

Став ССП одувек је био, а и данас смо на том становишту, да је, због особености јединице, а и по угледу на земље ЕУ, неопходан посебан Закон о Жандармерији, с обзиром да уређивање материје Уредбом, као подзаконским актом, има извесних ограничења због обавезе њене усклађености са осталим законима.

Проблем смештаја јединице нарочито је изражен у Одредима у Нишу и Београду. Што се тиче нишког Одреда очекује се да прелазак у касарну у Алексинцу започне у току следеће године, увелико се ради на анализи објеката као и потребним средствима да се исти доведу у стање адекватно за смештај једнице. Такође решавањем овог проблема решиће се и проблем исхране припадника нишког Одреда, с обзиром да у поменутом Одреду проблем око једноличне исхране (нарезак и паштета) постоји управо из разлога непостојања одговарајуће просторије за припрему и сервирање хране.

У београдскм Одреду, као и годинама уназад, проблем је у вези са нерешеним имовиско-правним статусом објекта у којој је смештена једининица. Од стране команданта добили смо уверавања да се, више пута, лично ангажовао на рашавању овог проблема али да проблем превазилази оквира МУП-а. Те да ће упркос нерешеном имовинско –правном питању бити одрађени неки мањи радови по питању решавања санитарног чвора итд.

На крају састанка командант Драговић је позвао представнике ССП да уочене проблеме континуирано решавају у контакту са руководством својих одреда, а да, уколико исте исте не могу решити у оквиру Одреда, на њих укажу најпре његовим сарадницима а да нам је, уколико је нешто „крупно” или захтева хитност, и он лично на располагању у свако време.

Служба за инфомрисање ССП
Никола Петровић

ХЕРОЈИ ИЗ НАШИХ РЕДОВА

Napisao/la babayaro na 26/11/2017. Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на ХЕРОЈИ ИЗ НАШИХ РЕДОВА

Дневни лист БЛИЦ је у издању од петка 24.11.2017. објавио занимљив текст под насловом „Ово су истински хероји – уместо смрти, они славе живот“. Нису нам познати критеријуми којим су се водили приликом избора тих десетак хероја које су издвојили из мора других, обичних људи, врло често потпуно анонимних, а који завређују сваку похвалу. Свакако, сви ови људи заслужују да се нађу на овој листи а наше посебно задовољство јесте што су међу њима чак четворица наших колега. Нажалост, двојица међу њима нису више физички присутни међу нама али ће у сећању остати заувек као и наш понос и поштовање које осећамо док изговарамо њихова имена.

Текст из БЛИЦА почиње овако:

ОВО СУ ИСТИНСКИ ХЕРОЈИ: Уместо смрти, они славе живот

Да је савремено доба одавно изгубило осећај за људскост и доброчинство јасно је свима. Ипак, поједини људи не престају да нас свакодневно убеђују у супротно. Овога пута издвајамо неколицину која се истакла својим великим делима и вратила веру у људе. Неки су то, на жалост, платили животом и више нису са нама, други су били на ивици смрти како би помогли онима у невољи, неки су буквално дали део себе, а неки просто сваки дан живе тако што несебично помажу. Ово су истински хероји.

Уз сваку од приложених фотографија у тексту следи краће образложење а ми смо издвојили фотографије и речи којима описују подвиге наших колега:

Дејан Лазаревић
Ватрогасац Дејан Лазаревић својом херојском смрћу постао је симбол јунаштва и пожртвованости усред једне од највећих природних непогода које су погодиле Србију. Њега је 2014. године однела бујица док је, држећи се за сајлу, уз помоћ свог колеге покушавао да помогне Љубиши Јовићевићу, раднику ливнице у Тополи, да сиђе с дрвета. Љубиша је ујутро бициклом пошао на посао, али га је код моста у Жабарима однела вода, и он се спасао тако што се попео на дрво. Тело храброг ватрогасца пронађено је наредног дана.

Миодраг Рајковић и Милан Видојевић
Фотографија ватрогасца Миодрага Рајковића којем се ухватио лед на трепавицама након целодневног спасавања завејаних људи на ауто-путу ка Нишу изазвала је огромну подршку на друштвеним мрежама почетком ове године. Према његовим речима, он је заједно са колегом Миланом Видојевићем „само радио свој посао“ када је из снега и леда вадио повређене у ланчаном судару који се на овој деоници десио, а у којем је учествовало око 30 возила. (Само на ФБ страници ССП фотографију је видело више 600.000 људи – примедба М.Л.)

Стеван Синђелић
Припадник Жандармерије Стеван Синђелић преминуо је након што је хицем погођен у главу у близини прелаза Мердаре. Он је с колегама обезбеђивао место увиђаја после инцидента са шумокрадицама који се догодио дан пре и у којем је један Албанац рањен у ногу. Шумокрадице су се вратиле како би узеле оружје које су за собом оставиле. У размени ватре, Стеван је погођен у главу, на рођендан мајке.

Министарство унурашњих послова има чиме да се поноси и на кога да чува успомене! У нашим редовима има небројено много Синђелића, Видојевића… ССП подржава идеју министарства и иницијативу министра Небојше Стефановића о подизању споменика на новом Београду, посвећеног свим нашим палим херојима.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Српска Жандармерија данас и законска регулатива

Napisao/la Миле Лазаревић na 26/12/2015. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Српска Жандармерија данас и законска регулатива

Историјски почеци данашње Жандармерије вежу се за другу половину XIX века када је формирана Жандармерија као специјална, војно-полицијска јединица, чији је положај утврђен Законом о устројству Војног министарства који је ступио на снагу 1864. године. У каснијем периоду положај Жандармерије је дефинисан Законима о Жандармерији из 1881. године и 1921. године.

Након успостављања нове државе, по завршетку II светског рата, Жандармерија је из идеолошких разлога укинута.

Тек након петооктобарских догађаја из 2000. године, одлуком Владе Републике Србије, дана 25. јуна 2001. године поново је оформљена Жандармерија, овога пута као посебна јединица у оквиру Ресора јавне безбедност Министарства унутрашњих послова.

Упркос томе што постоји већ скоро петнаест година, организација и надлежности Жандармерије нису дефинисани ни једним Законом. Ако и постоји разумевање да то, у она бурна времена после 2001. године, није могло бити учињено изменама и допунама тадашњег Закона о унутрашњим пословима, сасвим је нејасно зашто законодавац није искористио прилику када је доносио Закон о полицији из 2005. године.

Ни први преднацрт Закона о полицији из јула 2014. године није предвиђао дефинисање Жандармерије као посебне јединице у оквиру Министарства, већ су само поменуте јединице за посебну намену, без навођења назива Жандармерије.

Први који је у јавности указао на овај недостатак и на потребу „легализације“ Жандармерије и њеног смештања у законске оквире, био је Синдикат српске полиције који је, на својој интернет страници и у емисији „Радар“ РТВ Војводине од 24.02.20015. године, изнео став да jе Жандармерији, због њених специфичности, потребно посветити једно посебно поглавље у оквиру будућег Закона о полицији или чак да њен положај, делокруг рада и функционисање буду обухваћени посебним законом, наводећи то и као услов да српска Жандармерија уђе у европску породицу жандармерија и полицијских снага са војним статусом. Оваквом ставу се готово нема шта ни одузети ни додати.

Тек после тога, у новом преднацрту, а касније и у нацрту Закона о полицији, у ставу 2. члана 21. у делу који се односи на Дирекцију полиције, помиње се, између осталих, Жандармерија као посебна јединица полиције у седишту Дирекције полиције. Додатно, у ставу 4. члана 22. ЗОП наводи се да „Специјална јединица полиције, Хеликоптерска јединица и Жандармерија када се ангажује један или више одреда у максималном капацитету, ангажују се на предлог руководиоца надлежне организационе јединице уз претходно одобрење директора полиције и сагласност министра“. Став 5. каже да „Жандармерија, осим изузетка из става 4. овог члана, ангажује се на предлог руководиоца уз претходно одобрење директора Полиције“.

У свега три реченице у оквиру Нацрта Закона о полицији у поглављу о Дирекцији полиције, није ни могло стати ништа више: нема ни једне речи о надлежности, делокругу рада и организационој структури Жандармерије, чиме се оставља могућност да свака будућа влада „прави“ Жандармерију „по својој мери“.

Занимљиво би било и обичном читаоцу, како је ова проблематика регулисана у појединим земљама које имају дугу историју жандармерије или других полицијских снага са војним атрибутима.

У Француској се положај и функционисање Жандармерије регулише посебним Законом о жандармерији (LOI n° 2009-971 du 3 août 2009 relative à la gendarmerie nationale), док се рад турске жандармерије заснива на Закону о дужностима и овлашћењима Жандармерије (Jandarma teşkilat, görev ve yetkileri kanunu) из 1983. године. Иако се њени почеци везују за 1850. годину, модерна румунска Жандармерија је настала Одлуком Владе бр. 0749 од 5. јула 1990. године трансформисањем из Garda și Ordine trupelor HQ., а њена организација и функционисање дефинисани су посебним законом – Закон 116/98, чије је доношење представљало веома важан моменат у процесу демократизације Румуније. Овај Закон се посматра као један од кључних момената у процесу реформисања румунских институција и стабилизације Румуније на њеном демократском курсу. Остао је на снази до 2004. године, када је ступио на снагу Закон 550/2004, којим је румунска Жандармерија дефинисана као специјализована државна установа са војним статусом у оквиру Министарства управе и унутрашњих послова, која, у складу са законом, спроводи своје атрибуте у заштити јавног реда и безбедности, права грађана и основних слобода, јавног и приватног власништва, у спречавању и откривању криминала и других повреда закона, као и у заштити темељних државних институција и у борби против тероризма. Законом су утврђени организација и функционисању румунске Жандармерије, њен статус, дужности и овлашћења, организација и вођство, те права и обавезе установе.

Законско упориште за своје постојање шпанска Цивилна гарда (Guardia Civil) налази у закону La Ley Orgánica 2/1986, од 13. 03.1986. године. Процес успостављања законског оквира за особље Цивилне гарде довршен је усвајањем закона La Ley 28/1994 од 18. октобра 1994, а њему је претходио la Ley 17/1989, од 19.07.1989. године који се односио на професионално oсобље. Треба поменути и најновији Закон од 22. 10. 2007. године – la Ley Orgánica 11/2007– којим се регулишу права и обавезе чланова Цивилне гарде, као и la Ley Orgánica 12/2007 од истог датума којим се успоставља Дисциплински одбор Цивилне гарде и утврђују стандарди од изузетног значаја за креирање статута за њене припаднике. Иако је ситуација са шпанском Цивилном гардом по питању законске регулативе мало „компликованија“ него у горе наведеним европским земљама, наводимо детаљније њен пример да бисмо указали на озбиљност коју поједине државе показују у регулисању статуса и функционисања полицијских снага са војним атрибутима, што српска Жандармерија свакако јесте.

Ако кренемо даље од Европе, видећемо да се и тамо рад националних жандармерија и полицијских снага са војним статусом углавном регулише посебним законима, пример Канаде (Loi sur la Gendarmerie royale du Canada, dernière modification 2014-11-28 ), да не помињемо неке друге земље Централне и Јужне Америке.

Српска Жандармерија као највећа и најбројнија оружана формација сталног састава у МУП Р Србије, са свим својим специфичностима које се огледају, пре свега, у њеном полувојном карактеру, захтева да се новим Законом о полицији, а можда и посебним законским актом, на шта непобитно наводе искуства из развијених европских земаља, прецизније дефинише њен положај, делокруг рада, организациона структура и начин функционисања, методологија рада и начин употребе, као и услови под којима се она може употребити, а у циљу успостављања демократске контроле над њом. На то нас упућују и наша искуства из историје Жандармерије.

Посебан законски акт би био кориснији и за саму Жандармерију јер би чвршће утврдио њену позицију у безбедносном систему Републике, а омогућио би и квалитетнију селекцију кадрова и бољу обуку за њене припаднике. Претпоставка је да би се посебним законским актом остварили предуслови за селективнију употребу жандармеријских снага које се данас често ангажују у ситуацијама када за то и не постоје довољни разлози.

И на крају, иако мање важно, али не и неважно, остварили би се услови за приступање српске Жандармерије Асоцијацији европских и медитеранских жандармеријских и полицијских снага са војним статусом „FIEP“.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић