Поштовани господине Вукић,
Делегација Синдиката српске полиције одржала је прошле недеље тројни састанак са представницима Сектора финансија, људских ресурса и заједничких послова и Сектора за ванредне ситуације.
Из Сектора за ванредне ситуације, између осталих присуствовао је и Ђорђе Бабић, заменик начелника Сектора.
Из Сектора финансија, људских ресурса и заједничких послова, између осталих присуствовао је и Жељко Веселиновић.
С великим задовољством, могу истаћи да смо на састанку заузели заједнички став око будућег начина и наплате путних трошкова и предлога новог Правилника. Несугласица није било.
Што се тиче запослених у Противградној заштити – СВС,  изнашли смо компромисно решење да се запосленима даје надокнада у висини једне половине дневнице с обзиром да људи немају обезбеђену исхрану, и да би тај износ био намењен за куповину хране. Раније, ова служба док није била у систему МУП, добијала је новчану накнаду коју су називали  „хранарина“.
Други захтев ССП тј. противградне заштите је био да се радно ангажованим радницима на издвојеним објектима за петнаест дана ангажовања плаћа приправност с обзиром да не смеју да напуштају објекат због услова рада. – Сектор финансија није усвојио овај захтев правдајући да би то исто могле затражити и неке јединице полиције и жандармерије.


Највећи проблем и највише времена утрошили смо на покушај решавања приправности ватрогасаца – спасиоца.
Господин Ђорђе Бабић из СВС био је категоричан да Сектору за ванредне ситуације у будуће неће бити потребна приправна смена ватрогасаца јер би се у будућности плаћала.
Подсећамо Вас да  одредбама члана 147а. став 1 тачка 5. подтачка 4. Закона о полицији и члана 27. став 1. тачка 6. ПКУ прописано да запослени има право на додатак  на плату  за додатно оптерећење на раду – дежурство ван радног времена (приправност) – 10% од основне плате. Такође, члан 11. став 5. Правилника о платама запослених у МУП-у предвиђа дежурство ван радног времена (приправност), подразумева обавезу запосленог да се по налогу руководиоца налази у стању сталног потребног степена спремности и доступности које омогућава правовремену интервенцију уколико се за истом укаже потреба. 
Ђорђе Бабић сматра да је за СВС сасвим довољно да радници предходне смене буду „стално доступни“ – што је морални чин одазивања и не би се плаћао.
Синдикат српске полиције поставља питање, како то да наједном, када треба плаћати приправност ватрогасцима-спасиоцима, СВС сматра да њима приправност није потребна? Док, када се приправност није плаћала, она је била обавезна за ватрогасце спасиоце? Шта се од тада променило? Да ли је запослен довољан број извршиоца, или су предвиђања да се број елементарних непогода и пожара смањује?
По нашим сазнањима и јавном иступању функционера СВС, Србији недостаје велики број ватрогасаца-спасиоца, опрема је дотрајала, а број елементарних непогода и пожара се не смањује!
Ако останемо према становишту да су претходни наводи Синдиката српске полиције тачни, поставља се питање, зашто се господин Бабић уплиће у финансије, с обзиром да му то није струка, и то не треба да га интересује? Као професионалац, он би морао да сагледава потребе из угла струке а у циљу пружања адекватне реакције када су људски животи и имовина угрожени.
Ако кренемо од мишљења Сектора да приправност претходне смене, у будуће није потребна а да ће сталном доступношћу успети да у кратком року сакупе одређени број људи за хитне интервенције, питање је шта ако се од радника нико не одазове? Ко ће и како надокнадити насталу штету грађанима? Ко ће одговарати за лошу процену и укидање приправне смене?
Због тога, сматрамо да полицијским службеницима који су распоређени на послове ватрогасца – спасиоца у Сектору за ванредне ситуације треба да буде признато право на додатак по основу приправности за временски период који претходи редовној смени у којој треба да раде.
Аналогно томе, њима од стране старешине треба да буде издат налог у писаној форми о утврђивању статуса приправности – како из разлога обезбеђивања њихове обавезе да се по позиву одмах јаве на извршење задатка, тако и ради остваривања права на додатак по основу приправности, у складу са позитивним прописима.
Суштина овог питања и предлога ССП да се оно уреди на овај начин налази се у чињеници да су ватрогасци-спасиоци у пракси до сада де факто били увек у статусу приправности, и то конкретно она смена која по редовном распореду треба да ради пасивно је била дежурна смени која је радила.
Оног момента када је почело да се поставља питање плаћања додатка по основу приправности надлежни из Сектора за ванредне ситуације су почели да заступају тезу о томе како је пасивно дежурство потпуно сувишна категорија и да је довољна тзв. „стална доступност“ која није утемељена ни једним правним актом.
Наше је уверење да због природе посла и практичних потреба заиста постоји неопходност да ватрогасна-спасилачка смена буде у статусу пасивног дежурства у периоду који претходи редовној смени у којој треба да раде – а најпластичнији разлог оправданости таквог става налазимо у чињеници да у случају упућивања редовне смене на интервенцију практично нико не би имао да ’’покрива’’ тај временски период до њиховог враћања са интервенције, и самим тим би људи и имовина били доведени у један вид специфичне апстрактне опасности и непотребног ризика.
Са друге стране, уважавањем нашег предлога то би значило да би једна смена увек била спремна за извршавање задатака. 
Вредност која би била плаћена по основу приправности свакако је вишеструко мања од материјалних штета до којих би могло доћи за случај немогућности адекватног реаговања, а немерљива је у односу на евентуалне људске жртве.
С поштовањем,
Председник синдиката
Глишо Видовић
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.