Poštovani gospodine Vukić,
Delegacija Sindikata srpske policije održala je prošle nedelje trojni sastanak sa predstavnicima Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova i Sektora za vanredne situacije.
Iz Sektora za vanredne situacije, između ostalih prisustvovao je i Đorđe Babić, zamenik načelnika Sektora.
Iz Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova, između ostalih prisustvovao je i Željko Veselinović.
S velikim zadovoljstvom, mogu istaći da smo na sastanku zauzeli zajednički stav oko budućeg načina i naplate putnih troškova i predloga novog Pravilnika. Nesuglasica nije bilo.
Što se tiče zaposlenih u Protivgradnoj zaštiti – SVS,  iznašli smo kompromisno rešenje da se zaposlenima daje nadoknada u visini jedne polovine dnevnice s obzirom da ljudi nemaju obezbeđenu ishranu, i da bi taj iznos bio namenjen za kupovinu hrane. Ranije, ova služba dok nije bila u sistemu MUP, dobijala je novčanu naknadu koju su nazivali  „hranarina“.
Drugi zahtev SSP tj. protivgradne zaštite je bio da se radno angažovanim radnicima na izdvojenim objektima za petnaest dana angažovanja plaća pripravnost s obzirom da ne smeju da napuštaju objekat zbog uslova rada. – Sektor finansija nije usvojio ovaj zahtev pravdajući da bi to isto mogle zatražiti i neke jedinice policije i žandarmerije.

Najveći problem i najviše vremena utrošili smo na pokušaj rešavanja pripravnosti vatrogasaca – spasioca.
Gospodin Đorđe Babić iz SVS bio je kategoričan da Sektoru za vanredne situacije u buduće neće biti potrebna pripravna smena vatrogasaca jer bi se u budućnosti plaćala.
Podsećamo Vas da  odredbama člana 147a. stav 1 tačka 5. podtačka 4. Zakona o policiji i člana 27. stav 1. tačka 6. PKU propisano da zaposleni ima pravo na dodatak  na platu  za dodatno opterećenje na radu – dežurstvo van radnog vremena (pripravnost) – 10% od osnovne plate. Takođe, član 11. stav 5. Pravilnika o platama zaposlenih u MUP-u predviđa dežurstvo van radnog vremena (pripravnost), podrazumeva obavezu zaposlenog da se po nalogu rukovodioca nalazi u stanju stalnog potrebnog stepena spremnosti i dostupnosti koje omogućava pravovremenu intervenciju ukoliko se za istom ukaže potreba. 
Đorđe Babić smatra da je za SVS sasvim dovoljno da radnici predhodne smene budu „stalno dostupni“ – što je moralni čin odazivanja i ne bi se plaćao.
Sindikat srpske policije postavlja pitanje, kako to da najednom, kada treba plaćati pripravnost vatrogascima-spasiocima, SVS smatra da njima pripravnost nije potrebna? Dok, kada se pripravnost nije plaćala, ona je bila obavezna za vatrogasce spasioce? Šta se od tada promenilo? Da li je zaposlen dovoljan broj izvršioca, ili su predviđanja da se broj elementarnih nepogoda i požara smanjuje?
Po našim saznanjima i javnom istupanju funkcionera SVS, Srbiji nedostaje veliki broj vatrogasaca-spasioca, oprema je dotrajala, a broj elementarnih nepogoda i požara se ne smanjuje!
Ako ostanemo prema stanovištu da su prethodni navodi Sindikata srpske policije tačni, postavlja se pitanje, zašto se gospodin Babić upliće u finansije, s obzirom da mu to nije struka, i to ne treba da ga interesuje? Kao profesionalac, on bi morao da sagledava potrebe iz ugla struke a u cilju pružanja adekvatne reakcije kada su ljudski životi i imovina ugroženi.
Ako krenemo od mišljenja Sektora da pripravnost prethodne smene, u buduće nije potrebna a da će stalnom dostupnošću uspeti da u kratkom roku sakupe određeni broj ljudi za hitne intervencije, pitanje je šta ako se od radnika niko ne odazove? Ko će i kako nadoknaditi nastalu štetu građanima? Ko će odgovarati za lošu procenu i ukidanje pripravne smene?
Zbog toga, smatramo da policijskim službenicima koji su raspoređeni na poslove vatrogasca – spasioca u Sektoru za vanredne situacije treba da bude priznato pravo na dodatak po osnovu pripravnosti za vremenski period koji prethodi redovnoj smeni u kojoj treba da rade.
Analogno tome, njima od strane starešine treba da bude izdat nalog u pisanoj formi o utvrđivanju statusa pripravnosti – kako iz razloga obezbeđivanja njihove obaveze da se po pozivu odmah jave na izvršenje zadatka, tako i radi ostvarivanja prava na dodatak po osnovu pripravnosti, u skladu sa pozitivnim propisima.
Suština ovog pitanja i predloga SSP da se ono uredi na ovaj način nalazi se u činjenici da su vatrogasci-spasioci u praksi do sada de fakto bili uvek u statusu pripravnosti, i to konkretno ona smena koja po redovnom rasporedu treba da radi pasivno je bila dežurna smeni koja je radila.
Onog momenta kada je počelo da se postavlja pitanje plaćanja dodatka po osnovu pripravnosti nadležni iz Sektora za vanredne situacije su počeli da zastupaju tezu o tome kako je pasivno dežurstvo potpuno suvišna kategorija i da je dovoljna tzv. „stalna dostupnost“ koja nije utemeljena ni jednim pravnim aktom.
Naše je uverenje da zbog prirode posla i praktičnih potreba zaista postoji neophodnost da vatrogasna-spasilačka smena bude u statusu pasivnog dežurstva u periodu koji prethodi redovnoj smeni u kojoj treba da rade – a najplastičniji razlog opravdanosti takvog stava nalazimo u činjenici da u slučaju upućivanja redovne smene na intervenciju praktično niko ne bi imao da ’’pokriva’’ taj vremenski period do njihovog vraćanja sa intervencije, i samim tim bi ljudi i imovina bili dovedeni u jedan vid specifične apstraktne opasnosti i nepotrebnog rizika.
Sa druge strane, uvažavanjem našeg predloga to bi značilo da bi jedna smena uvek bila spremna za izvršavanje zadataka. 
Vrednost koja bi bila plaćena po osnovu pripravnosti svakako je višestruko manja od materijalnih šteta do kojih bi moglo doći za slučaj nemogućnosti adekvatnog reagovanja, a nemerljiva je u odnosu na eventualne ljudske žrtve.
S poštovanjem,
Predsednik sindikata
Glišo Vidović