ФИЛОСОФИ СУ ДО САДА СВЕТ САМО РАЗЛИЧИТО ТУМАЧИЛИ,  А РАДИ СЕ О ТОМЕ ДА СЕ ОН ПРОМЕНИ

Некада је заиста тешко и заморно полемисати са појединцима који на конкретне примедбе одговарају давањем паушалних оцена у циљу дискредитације саговорника и/или демагошки покушавају да те исте конкретне примедбе њима упућене представе као „вулгарне и увредљиве нападе на руководство“ или као „ниподоштавање и омаловажавање рада Сектора“. Поред „сакривања“ иза институције или групе, демагози у ту сврху често користе безличне глаголске облике, трпне глаголске придеве, бескрајно објашњавање и тумачење онога што нема потребе објашњавати и тумачити, а све са циљем забашуривања стварног проблема и замене теза, не одговарајући нити на једну конкретну примедбу или питање.

Управо на трагу овог размишљања је и писмо г. Жељка Којића, начелника сектора финансија, људских ресурса и заједничких послова МУП Р Србије, упућеног председнику Синдиката српске полиције Глишу Видовићу, у којем г. Којић, враћајући се на наш текст „Жељку Којићу: Зашто полицајци на граници пију воду са фекалним бактеријама?“ од 26. 4. 2013. године, наводи како текст „врви од неистина, подметања и конструкција“, а да при том нигде не наводи које су то „неистине, подметања и конструкције“.

Даље, г. Којић каже како оне („неистине, подметања и конструкције“) треба да читаоце наведу на закључак „да неко у Сектору, у овом случају ја, грубо и са намером трује запослене, не поштуј прописе и при томе ужива у луксузирању скупоценим аутомобилима“.

Не треба бољег демантија од оваквог размишљања г. Којића од самог цитата из поменутог текста: „Непоступајући по налозима претпостављених руководилаца у МУП Р Србије, кршећи Кривични законик РС, Закон о полицији и Закон о заштити здравља на раду, господин Којић свесно и континуирано угрожава здравље запослених у  МУПу, што може имати несагледиве последице по здравље људи или по буџет МУП у судским процесима или наплаћеним казнама за угрожавање здравља.“ Конкретно, и концизно, „право у главу“ и без икаквих покушаја да се читалац наведе на закључак, јер ССП не имплицира, већ износи јасан став, у коме се чак и не помињу речи „грубо“ и „са намером“.

Што се тиче „луксузирања у скупоценим аутомобилима“, могуће је да се ради о различитим виђењима шта је то „луксузирање скупоценим аутомобилима“, па не би било згорег да нам г. Којић достави списак службених аутомобила (марка, модел и регистарски број) које је од доласка на функцију користио, као и укупну пређену километражу, да ми то лепо објавимо на сајту, па нека читаоци процене да ли смо у праву. У ситуацији када велики број радника ради на местима где не постоје основни хигијенски услови, а није реч само о пијаћој води, када су многи принуђени да купују пијаћу воду и доносе је са собом на посао, а знајући да г. Којићу не недостају ни хладна, чиста, пијаћа вода ни друга освежавајућа пића које има захваљујући „репрезентацији“, знајући да користи више службених аутомобила и да за оно што ради и за оно што не ради добија пристојну новчану надокнаду, имамо право да то назовемо луксузирањем. Можда све ово звучи популистички, али је истина.

Г. Којић као одговорно лице у МУП-у и помоћник министра, као руководилац организационе јединице у чијој надлежности је предмет наведеног текста, директно је, по командној линији, одговоран за кршење горе наведених закона. Нека г. Којић одговори шта је као одговорно лице, помоћник министра и начелник надлежног Сектора предузео у вези са закључцима са састанка представника Министарства рада, запошљавања и социјалне политике-Управе за безбедност и здравље на раду, Инспектората за рад, Министарства унутрашњих послова и Синдиката српске полиције, одржаног у просторијама Управе за безбедност и здравље на раду у Београду, ул. Теразије бр. 41/III од 10, 00 – 11, 30 часова!

У средишњем делу свога писма г. Којић објашњава ситуацију на терену и, гле чуда, потврђује све наше наводе да вода није исправна за пиће и да је због тога нико не пије, већ да је „безбедна само она вода која се узима из градског водовода који је под сталним санитарним надзором“. Додаје г. Којић да се то знало и пре него је ССП на појединим граничним прелазима утврдио неисправност воде, што је још једна потврда да као одговорно лице није благовремено предузео све мере и радње да се заштити здравље људи, односно да је свесно угрозио здравље великог броја запослених у МУП. Хвала му на овој потврди, иако му то није била намера. Поред тога г. Којић нам саопштава да недостатак пијаће воде није екслузивитет ССП, као да смо ми то икада тврдили.

Волели бисмо само да нам г. Којић (или онај ко је писао писмо и оверио факсимилом г. Којића) појасни шта је то стварни, а шта тренутни квалитет воде, како он разликује „стварни“ и тренутни“ квалитет, да ли је „стварни“ бољи или гори од „тренутног“ квалитета, у ком тренутку се узима узорак воде за „стварни“, а у ком за „тренутни“ квалитет воде. За нас је стварни квалитет воде онај који је утврђен лабораторијским испитивањима на узорку који је у одређеном тренутку узет са одређеног места. Даље, г. Којић се пита „шта се хтело извршеним анализама“? Па, управо, г. Којићу, да се утврди чињенично стање, да се не бисмо бавили претпоставкама, шта би друго!? Како бисмо иначе знали да има воде која, не да није за пиће, него није ни за одржавање основне личне хигијене, за прање руку или умивање!? Да ли бисте такву воду препоручили својим најближима, можда сину?

Мада ће г. Којић то доживети као личну увреду, али заиста, како другачије посматрати, осим као крајње лицемеран и бесраман, став да „нема обавезе да се некоме достави вода за пиће, већ је реч о томе да се има могућност да се то учини…“, макар се он при томе позивао на важеће Упутство о услугама исхране и смештаја у МУП!? Да ли г. Којић у Упутству налази оправдање за угрожавање здравља стотине колега који свакодневно бораве и раде у здравствено небезбедним условима, без WC-a, без воде за пиће, без воде за умивање (осим ако неко сматра да се водом са примесама фекалија може умивати), који су први контакт странаца са нашом земљом!??? Па, г. Којићу, ко Вас спречава да мењате Упутство, уколико оно не одговара реалним потребама, или се можда не бисте мешали у Ваш посао! При томе, ССП нигде и никада није тврдио да г. Којић не поштује Упутство, већ да крши Кривични законик РС, Закон о полицији и Закон о заштити здравља на раду, који су „старија“ документа од поменутог Упутства. Због тога се од г.Којића као одговорног лица очекује да поменути проблем реши, а не да га објашњава. Уколико то, из субјективних или објективних разлога, није у могућности, постоји частан излаз из такве ситуације, а то сигурно није „препуцавање“ са ССП.

Тврди г. Којић да „нису одређене локације приоритетног снабдевања“ пијаћом водом. Опет бисмо га упутили на закључке са поменутог састанка у Управи за безбедност и здравље на раду где се јасно каже да је потребно „најургнетније решити следеће: На граничним специфичним прелазима на које је указао Синдикат (ССП-нап. аутора), а на којима не постоје основни хигијенски услови за запослене (тоалети и пијаћа вода), хитно поставити привремене ТОИ тоалете и апарате за воду-топлу и хладну са пластичним чашама;“

Шта је с тим у вези урађено!? Како пише г. Којић „додатно се сагледавају могућности инсталирања апарата за воду у пословном простору на граничним прелазима:“ (Опет безлични глаголски облик) Па, сагледасте ли их, г. Којићу? И како изгледа тај процес сагледавања, којим средствима их сагледавате, колико траје сагледавање, да ли то трајање зависи од интелектуалних капацитета сагледавача или од предмета сагледавања или од свега заједно?

Морамо признати, у тексту г. Којића се појавио и нама до сада непознати детаљ, а то је да је Управа за послове исхране и смештаја у више наврата иницирала и ургирала према Управи граничне полиције за одржавање заједничког састанка у циљу решавања наведеног проблема, али без повратне реакције те Управе. Уколико је наведено тачно, извињавамо се г. Којићу. Било би, ипак, пожељно да нам г. Којић или лице које он одреди достави сва писмена упућена ка Управи граничне полиције с тим у вези, како бисмо их могли, уз сагласност г.Којића, објавити на нашем сајту, и/или их користити у нашим даљим истраживањима и акцијама.

На крају писма г. Којић говори о „личном анимозитету појединца“ из ССП према њему. Замолили бисмо г. Којића да нам достави име и презиме тог појединца, како бисмо  проверили његове наводе и евентуално испитали узроке тог анимозитета, е да бисмо елиминисали потенцијалне сметње за сарадњу са г. Којићем.

У циљу остваривања права на информисање наших чланова и других заинтересованих, као и у циљу остваривања права г. Којића да одговори на предметни текст на нашем сајту, ССП у целости преноси писмо г. Којића упућено председнику ССП г. Видовићу.

Истовремено позивамо г. Којића да нам, кад год има, достави све релевантне писане материјале везане за наведену проблематику, а исти ће, у складу са досадашњом праксом ССП, бити објављени на нашој званичној презентацији.

Служба за информисање ССП

 

Претходно помоћник министра и начелник Сектора, Жељко Којић упутио је допис председнику ССП Глиши Видовићу у коме наводи:

Поштовани господине Видовићу,

у последње време констатован је читав низ саопштења ССП, обајављених на интернет страници Вашег синдиката, која за тему имају послове из надлежности овог сектора. Само по себи то не би био проблем да у тим текстовима нема елемената како ниподаштавања и омаловажавања рада Сектора, тако и вулгарних и увредљивих напада на руководство, где је у појединим случајевима присутна чак и лична конотација са елементима увреде.

Тако на пример, текст од 26.4.2013. године насловљен: “Жељку Којићу: Зашто полицајци на граници пију воду са фекалним бактеријама?“ врви од неистина, подметања и конструкција, што све заједно вероватно треба читаоца да доведе до закључка да неко у Сектору, у овом случају Ја, грубо и са немером трује запослене, односно „свесно и континуирано угрожава здравље запослених“, не поштује прописе и при томе ужива у „луксузирању скупоценим службеним аутомобилима“.

Проблем неодговарајуће воде за пиће на појединим граничним прелазима Републике Србије датира још од момента преузимања послова обезбеђења државне границе. И раније а и сада, већина прелаза нема хигијенски исправну воду за пиће, односно нема прописано изведене инсталације за довод пијаће воде које су под сталном санитарном контролом. Велики број локалних водовода је типа каптажних постојења, приватних водовода и сл. Има и случајева где ни регионални вододвод не испоручује одговарајући квалитет воде. Уколико и постоји нека вода, она је најчешће на нивоу техничке, дакле није за пиће.

Дакле, информација о томе да пијаћа вода није доступна на сваком граничном месту није ексклузивитет ССП-а, јер је та чињеница позната службама овог сектора али и непосредним корисницима, па зато нико и не пије ту воду. С друге стране, није целисходно ни вршити анализе воде на граничним прелазима који се не снадбевају водом из градских водовода јер резултати таквих анализа не показују стварни него тренутни квалитет воде. Квалитет воде из водног објекта локалног карактера није сталан и мења се из часа у час, у зависности од конфигурације терена, временских прилика, хигијенског стања изворишта, зона санитарне заштите итд. Вода која се добије из њега није за пиће чак и у случајевима када је хигијенски исправна јер није безбедна. Вода за пиће је безбедна само уколико се снадбевање истом врши из градског водовода који је под сталним санитарним надзором.

Знајући све ово, поставља се питање шта се хтело извршеним анализама. Вероватно то да се бомбастичним болдирањем појединих речи у тексту допринесе катастрофичном сагледавању ситуације. Утрошена су и средства за нешто што се знало и што није неочекивано, бар за оне који се тиме професионално баве.

Скрећемо пажњу да важеће Упутство о услугама исхране и смештаја у Министарству унутрашњих послова предвиђа да се полицијским службеницима оперативног састава организационих јединица Диорекције полиције ангажованим у теренским условима али и у редовном раду, може по потреби обезбедити флаширана вода за пиће из здравствених и безбедносних разлога. Тако су до недавно и састав Команде Жандармерије и одреди у Београду и Нишу имали доставу флаширане воде без накнаде али је ова пракса обустављена услед недостатка финансијских средстава, па је овај вид обезбеђења воде остао само јединицама у КЗБ.

Дакле, нема обавезе да се некоме достави вода за пиће, већ је реч о томе да се има могућност да се то учини наравно под претпоставком да се испуне претходни услови у вези оправданости захтева и потребних сагласности. Али чак и да се ова два предуслова обезбеде, на ред долази трећи – а то је недостатак финансијских средстава (процена од преко 10.000.000,00 динара на годишњем нивоу за куповину флаширане воде за све граничне прелазе, значи само за припаднике граничне полиције, а не и за остале).

Напомињемо да је Сектор предузео мере и обезбедио сталну доставу флаширане воде за гранични прелаз Котроман а да се додатно сагледавају могућности инсталирања апарата за воду у пословном простору на граничним прелазима, али је проблем што још нису одређене локације приоритетног снадбевања, а што није надлежност овог сектора. У ситуацији када је све ово познато, али када је и познато да је од стране Управе за послове исхране и смештаја више пута иницирано и ургирано према Управа граничне полиције за одржавање заједничког састанка на коме би се анализирали подаци и нашло неко решење (где на жалост није било повратне реакције те управе на позив за састанак), оптуживати мене да не поступам по нечијим налозима и да угрожавам здравље људи није у најмању руку коректно а понајмање колегијално.

Не желећи нити једног тренутка да помислим да иза овако конципираног текста пуног елементарног непоштовања личног дигнитета, стоји руководство ССП, већ да се пре ради о личном анимозитету појединца, очекујем Ваше извињење у том смислу и даљи наставак до сада коректне сарадње уз максимално обострано уважавање и поштовање.

У нади да ће овај одговор добити исти простор и место на интернет страници Синдиката Српске Полиције, и да ће тај синдикат, као и сваки други, у већој мери користити прилику да у свако доба у непосредном контакту добије праве и стручне одговоре на сва питања од интереса,

са поштовањем,

Помоћник министра
начелник Сектора
Жељко Којић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.