FILOSOFI SU DO SADA SVET SAMO RAZLIČITO TUMAČILI,  A RADI SE O TOME DA SE ON PROMENI

Nekada je zaista teško i zamorno polemisati sa pojedincima koji na konkretne primedbe odgovaraju davanjem paušalnih ocena u cilju diskreditacije sagovornika i/ili demagoški pokušavaju da te iste konkretne primedbe njima upućene predstave kao „vulgarne i uvredljive napade na rukovodstvo“ ili kao „nipodoštavanje i omalovažavanje rada Sektora“. Pored „sakrivanja“ iza institucije ili grupe, demagozi u tu svrhu često koriste bezlične glagolske oblike, trpne glagolske prideve, beskrajno objašnjavanje i tumačenje onoga što nema potrebe objašnjavati i tumačiti, a sve sa ciljem zabašurivanja stvarnog problema i zamene teza, ne odgovarajući niti na jednu konkretnu primedbu ili pitanje.

Upravo na tragu ovog razmišljanja je i pismo g. Željka Kojića, načelnika sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova MUP R Srbije, upućenog predsedniku Sindikata srpske policije Glišu Vidoviću, u kojem g. Kojić, vraćajući se na naš tekst „Željku Kojiću: Zašto policajci na granici piju vodu sa fekalnim bakterijama?“ od 26. 4. 2013. godine, navodi kako tekst „vrvi od neistina, podmetanja i konstrukcija“, a da pri tom nigde ne navodi koje su to „neistine, podmetanja i konstrukcije“.

Dalje, g. Kojić kaže kako one („neistine, podmetanja i konstrukcije“) treba da čitaoce navedu na zaključak „da neko u Sektoru, u ovom slučaju ja, grubo i sa namerom truje zaposlene, ne poštuj propise i pri tome uživa u luksuziranju skupocenim automobilima“.

Ne treba boljeg demantija od ovakvog razmišljanja g. Kojića od samog citata iz pomenutog teksta: „Nepostupajući po nalozima pretpostavljenih rukovodilaca u MUP R Srbije, kršeći Krivični zakonik RS, Zakon o policiji i Zakon o zaštiti zdravlja na radu, gospodin Kojić svesno i kontinuirano ugrožava zdravlje zaposlenih u  MUPu, što može imati nesagledive posledice po zdravlje ljudi ili po budžet MUP u sudskim procesima ili naplaćenim kaznama za ugrožavanje zdravlja.“ Konkretno, i koncizno, „pravo u glavu“ i bez ikakvih pokušaja da se čitalac navede na zaključak, jer SSP ne implicira, već iznosi jasan stav, u kome se čak i ne pominju reči „grubo“ i „sa namerom“.

Što se tiče „luksuziranja u skupocenim automobilima“, moguće je da se radi o različitim viđenjima šta je to „luksuziranje skupocenim automobilima“, pa ne bi bilo zgoreg da nam g. Kojić dostavi spisak službenih automobila (marka, model i registarski broj) koje je od dolaska na funkciju koristio, kao i ukupnu pređenu kilometražu, da mi to lepo objavimo na sajtu, pa neka čitaoci procene da li smo u pravu. U situaciji kada veliki broj radnika radi na mestima gde ne postoje osnovni higijenski uslovi, a nije reč samo o pijaćoj vodi, kada su mnogi prinuđeni da kupuju pijaću vodu i donose je sa sobom na posao, a znajući da g. Kojiću ne nedostaju ni hladna, čista, pijaća voda ni druga osvežavajuća pića koje ima zahvaljujući „reprezentaciji“, znajući da koristi više službenih automobila i da za ono što radi i za ono što ne radi dobija pristojnu novčanu nadoknadu, imamo pravo da to nazovemo luksuziranjem. Možda sve ovo zvuči populistički, ali je istina.

G. Kojić kao odgovorno lice u MUP-u i pomoćnik ministra, kao rukovodilac organizacione jedinice u čijoj nadležnosti je predmet navedenog teksta, direktno je, po komandnoj liniji, odgovoran za kršenje gore navedenih zakona. Neka g. Kojić odgovori šta je kao odgovorno lice, pomoćnik ministra i načelnik nadležnog Sektora preduzeo u vezi sa zaključcima sa sastanka predstavnika Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike-Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Inspektorata za rad, Ministarstva unutrašnjih poslova i Sindikata srpske policije, održanog u prostorijama Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Beogradu, ul. Terazije br. 41/III od 10, 00 – 11, 30 časova!

U središnjem delu svoga pisma g. Kojić objašnjava situaciju na terenu i, gle čuda, potvrđuje sve naše navode da voda nije ispravna za piće i da je zbog toga niko ne pije, već da je „bezbedna samo ona voda koja se uzima iz gradskog vodovoda koji je pod stalnim sanitarnim nadzorom“. Dodaje g. Kojić da se to znalo i pre nego je SSP na pojedinim graničnim prelazima utvrdio neispravnost vode, što je još jedna potvrda da kao odgovorno lice nije blagovremeno preduzeo sve mere i radnje da se zaštiti zdravlje ljudi, odnosno da je svesno ugrozio zdravlje velikog broja zaposlenih u MUP. Hvala mu na ovoj potvrdi, iako mu to nije bila namera. Pored toga g. Kojić nam saopštava da nedostatak pijaće vode nije eksluzivitet SSP, kao da smo mi to ikada tvrdili.

Voleli bismo samo da nam g. Kojić (ili onaj ko je pisao pismo i overio faksimilom g. Kojića) pojasni šta je to stvarni, a šta trenutni kvalitet vode, kako on razlikuje „stvarni“ i trenutni“ kvalitet, da li je „stvarni“ bolji ili gori od „trenutnog“ kvaliteta, u kom trenutku se uzima uzorak vode za „stvarni“, a u kom za „trenutni“ kvalitet vode. Za nas je stvarni kvalitet vode onaj koji je utvrđen laboratorijskim ispitivanjima na uzorku koji je u određenom trenutku uzet sa određenog mesta. Dalje, g. Kojić se pita „šta se htelo izvršenim analizama“? Pa, upravo, g. Kojiću, da se utvrdi činjenično stanje, da se ne bismo bavili pretpostavkama, šta bi drugo!? Kako bismo inače znali da ima vode koja, ne da nije za piće, nego nije ni za održavanje osnovne lične higijene, za pranje ruku ili umivanje!? Da li biste takvu vodu preporučili svojim najbližima, možda sinu?

Mada će g. Kojić to doživeti kao ličnu uvredu, ali zaista, kako drugačije posmatrati, osim kao krajnje licemeran i besraman, stav da „nema obaveze da se nekome dostavi voda za piće, već je reč o tome da se ima mogućnost da se to učini…“, makar se on pri tome pozivao na važeće Uputstvo o uslugama ishrane i smeštaja u MUP!? Da li g. Kojić u Uputstvu nalazi opravdanje za ugrožavanje zdravlja stotine kolega koji svakodnevno borave i rade u zdravstveno nebezbednim uslovima, bez WC-a, bez vode za piće, bez vode za umivanje (osim ako neko smatra da se vodom sa primesama fekalija može umivati), koji su prvi kontakt stranaca sa našom zemljom!??? Pa, g. Kojiću, ko Vas sprečava da menjate Uputstvo, ukoliko ono ne odgovara realnim potrebama, ili se možda ne biste mešali u Vaš posao! Pri tome, SSP nigde i nikada nije tvrdio da g. Kojić ne poštuje Uputstvo, već da krši Krivični zakonik RS, Zakon o policiji i Zakon o zaštiti zdravlja na radu, koji su „starija“ dokumenta od pomenutog Uputstva. Zbog toga se od g.Kojića kao odgovornog lica očekuje da pomenuti problem reši, a ne da ga objašnjava. Ukoliko to, iz subjektivnih ili objektivnih razloga, nije u mogućnosti, postoji častan izlaz iz takve situacije, a to sigurno nije „prepucavanje“ sa SSP.

Tvrdi g. Kojić da „nisu određene lokacije prioritetnog snabdevanja“ pijaćom vodom. Opet bismo ga uputili na zaključke sa pomenutog sastanka u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu gde se jasno kaže da je potrebno „najurgnetnije rešiti sledeće: Na graničnim specifičnim prelazima na koje je ukazao Sindikat (SSP-nap. autora), a na kojima ne postoje osnovni higijenski uslovi za zaposlene (toaleti i pijaća voda), hitno postaviti privremene TOI toalete i aparate za vodu-toplu i hladnu sa plastičnim čašama;“

Šta je s tim u vezi urađeno!? Kako piše g. Kojić „dodatno se sagledavaju mogućnosti instaliranja aparata za vodu u poslovnom prostoru na graničnim prelazima:“ (Opet bezlični glagolski oblik) Pa, sagledaste li ih, g. Kojiću? I kako izgleda taj proces sagledavanja, kojim sredstvima ih sagledavate, koliko traje sagledavanje, da li to trajanje zavisi od intelektualnih kapaciteta sagledavača ili od predmeta sagledavanja ili od svega zajedno?

Moramo priznati, u tekstu g. Kojića se pojavio i nama do sada nepoznati detalj, a to je da je Uprava za poslove ishrane i smeštaja u više navrata inicirala i urgirala prema Upravi granične policije za održavanje zajedničkog sastanka u cilju rešavanja navedenog problema, ali bez povratne reakcije te Uprave. Ukoliko je navedeno tačno, izvinjavamo se g. Kojiću. Bilo bi, ipak, poželjno da nam g. Kojić ili lice koje on odredi dostavi sva pismena upućena ka Upravi granične policije s tim u vezi, kako bismo ih mogli, uz saglasnost g.Kojića, objaviti na našem sajtu, i/ili ih koristiti u našim daljim istraživanjima i akcijama.

Na kraju pisma g. Kojić govori o „ličnom animozitetu pojedinca“ iz SSP prema njemu. Zamolili bismo g. Kojića da nam dostavi ime i prezime tog pojedinca, kako bismo  proverili njegove navode i eventualno ispitali uzroke tog animoziteta, e da bismo eliminisali potencijalne smetnje za saradnju sa g. Kojićem.

U cilju ostvarivanja prava na informisanje naših članova i drugih zainteresovanih, kao i u cilju ostvarivanja prava g. Kojića da odgovori na predmetni tekst na našem sajtu, SSP u celosti prenosi pismo g. Kojića upućeno predsedniku SSP g. Vidoviću.

Istovremeno pozivamo g. Kojića da nam, kad god ima, dostavi sve relevantne pisane materijale vezane za navedenu problematiku, a isti će, u skladu sa dosadašnjom praksom SSP, biti objavljeni na našoj zvaničnoj prezentaciji.

Služba za informisanje SSP

Prethodno pomoćnik ministra i načelnik Sektora, Željko Kojić uputio je dopis predsedniku SSP Gliši Vidoviću u kome navodi:

Poštovani gospodine Vidoviću,

u poslednje vreme konstatovan je čitav niz saopštenja SSP, obajavljenih na internet stranici Vašeg sindikata, koja za temu imaju poslove iz nadležnosti ovog sektora. Samo po sebi to ne bi bio problem da u tim tekstovima nema elemenata kako nipodaštavanja i omalovažavanja rada Sektora, tako i vulgarnih i uvredljivih napada na rukovodstvo, gde je u pojedinim slučajevima prisutna čak i lična konotacija sa elementima uvrede.

Tako na primer, tekst od 26.4.2013. godine naslovljen: “Željku Kojiću: Zašto policajci na granici piju vodu sa fekalnim bakterijama?“ vrvi od neistina, podmetanja i konstrukcija, što sve zajedno verovatno treba čitaoca da dovede do zaključka da neko u Sektoru, u ovom slučaju Ja, grubo i sa nemerom truje zaposlene, odnosno „svesno i kontinuirano ugrožava zdravlje zaposlenih“, ne poštuje propise i pri tome uživa u „luksuziranju skupocenim službenim automobilima“.

Problem neodgovarajuće vode za piće na pojedinim graničnim prelazima Republike Srbije datira još od momenta preuzimanja poslova obezbeđenja državne granice. I ranije a i sada, većina prelaza nema higijenski ispravnu vodu za piće, odnosno nema propisano izvedene instalacije za dovod pijaće vode koje su pod stalnom sanitarnom kontrolom. Veliki broj lokalnih vodovoda je tipa kaptažnih postojenja, privatnih vodovoda i sl. Ima i slučajeva gde ni regionalni vododvod ne isporučuje odgovarajući kvalitet vode. Ukoliko i postoji neka voda, ona je najčešće na nivou tehničke, dakle nije za piće.

Dakle, informacija o tome da pijaća voda nije dostupna na svakom graničnom mestu nije ekskluzivitet SSP-a, jer je ta činjenica poznata službama ovog sektora ali i neposrednim korisnicima, pa zato niko i ne pije tu vodu. S druge strane, nije celishodno ni vršiti analize vode na graničnim prelazima koji se ne snadbevaju vodom iz gradskih vodovoda jer rezultati takvih analiza ne pokazuju stvarni nego trenutni kvalitet vode. Kvalitet vode iz vodnog objekta lokalnog karaktera nije stalan i menja se iz časa u čas, u zavisnosti od konfiguracije terena, vremenskih prilika, higijenskog stanja izvorišta, zona sanitarne zaštite itd. Voda koja se dobije iz njega nije za piće čak i u slučajevima kada je higijenski ispravna jer nije bezbedna. Voda za piće je bezbedna samo ukoliko se snadbevanje istom vrši iz gradskog vodovoda koji je pod stalnim sanitarnim nadzorom.

Znajući sve ovo, postavlja se pitanje šta se htelo izvršenim analizama. Verovatno to da se bombastičnim boldiranjem pojedinih reči u tekstu doprinese katastrofičnom sagledavanju situacije. Utrošena su i sredstva za nešto što se znalo i što nije neočekivano, bar za one koji se time profesionalno bave.

Skrećemo pažnju da važeće Uputstvo o uslugama ishrane i smeštaja u Ministarstvu unutrašnjih poslova predviđa da se policijskim službenicima operativnog sastava organizacionih jedinica Diorekcije policije angažovanim u terenskim uslovima ali i u redovnom radu, može po potrebi obezbediti flaširana voda za piće iz zdravstvenih i bezbednosnih razloga. Tako su do nedavno i sastav Komande Žandarmerije i odredi u Beogradu i Nišu imali dostavu flaširane vode bez naknade ali je ova praksa obustavljena usled nedostatka finansijskih sredstava, pa je ovaj vid obezbeđenja vode ostao samo jedinicama u KZB.

Dakle, nema obaveze da se nekome dostavi voda za piće, već je reč o tome da se ima mogućnost da se to učini naravno pod pretpostavkom da se ispune prethodni uslovi u vezi opravdanosti zahteva i potrebnih saglasnosti. Ali čak i da se ova dva preduslova obezbede, na red dolazi treći – a to je nedostatak finansijskih sredstava (procena od preko 10.000.000,00 dinara na godišnjem nivou za kupovinu flaširane vode za sve granične prelaze, znači samo za pripadnike granične policije, a ne i za ostale).

Napominjemo da je Sektor preduzeo mere i obezbedio stalnu dostavu flaširane vode za granični prelaz Kotroman a da se dodatno sagledavaju mogućnosti instaliranja aparata za vodu u poslovnom prostoru na graničnim prelazima, ali je problem što još nisu određene lokacije prioritetnog snadbevanja, a što nije nadležnost ovog sektora. U situaciji kada je sve ovo poznato, ali kada je i poznato da je od strane Uprave za poslove ishrane i smeštaja više puta inicirano i urgirano prema Uprava granične policije za održavanje zajedničkog sastanka na kome bi se analizirali podaci i našlo neko rešenje (gde na žalost nije bilo povratne reakcije te uprave na poziv za sastanak), optuživati mene da ne postupam po nečijim nalozima i da ugrožavam zdravlje ljudi nije u najmanju ruku korektno a ponajmanje kolegijalno.

Ne želeći niti jednog trenutka da pomislim da iza ovako koncipiranog teksta punog elementarnog nepoštovanja ličnog digniteta, stoji rukovodstvo SSP, već da se pre radi o ličnom animozitetu pojedinca, očekujem Vaše izvinjenje u tom smislu i dalji nastavak do sada korektne saradnje uz maksimalno obostrano uvažavanje i poštovanje.

U nadi da će ovaj odgovor dobiti isti prostor i mesto na internet stranici Sindikata Srpske Policije, i da će taj sindikat, kao i svaki drugi, u većoj meri koristiti priliku da u svako doba u neposrednom kontaktu dobije prave i stručne odgovore na sva pitanja od interesa,

sa poštovanjem,

Pomoćnik ministra
načelnik Sektora
Željko Kojić