Sindikalizam u Ministarstvu unutrašnjih poslova je relativno mlad. Tako mlad i ujedno tako istrošen, izlizan, zaprljan… Pitamo se zašto je toliko malo vremena potrebno da se kontaminira ono što vekovima unazad nije kada je reč o sindikalizmu u opštem smislu uspelo raznim grupama i sistemima na svetskom nivou…? Sindikalizmu u MUP-u je bilo potrebno manje od decenije da sistemski gotovo iskoreni ono što je smisao sindikalizma, a to je vera kod ljudi, kod zaposlenih da ujedninjeni i dosledni mogu i da hoće da se izbore za bolje sutra…

Kako se uspeva iskoreniti kod ljudi vera i nada da bi moglo biti bolje i da je potrebno da zaposleni budu homogeni upravo na slikovit način ilustrovaće današnja emisija na televiziji sa nacionalnom frekvencijom „N 1“. Neki bi rekli „američka televizija“, drugi „jedna od retkih bez uticaja-slobodna“, ali mi je zovemo televizija sa nacionalnom frekvencijom. Za nas je onda kao i svaka druga televizija. Dakle, danas u 17,15 časova imaćemo prilike da gledamo megdan dva reperezentativna sindikata kako će ukrstiti mačeve i iz svih mogućih oružja udariti jedni na druge u pokušaju da objasne građanstvu Srbije, a ujedno i zaposlenima u MUP-u kako su oni baš ti kojima je potrebno ukazati poverenje, koji su pravi, koji su čisti, koji su sjajni i koji ih zastupaju na najbolji mogući način; te kako su oni drugi sve suprotno od ovih prvih i kako je neophodno obrisati ih sa sindikalne scene MUP-a. Da li su i da li će ikada ovi predstavnici sesti za sto i da se dogovore oko konkretnih koraka ne bi li zajedno nastupili prema poslodavcu a kako bi nama radnicima bilo bolje i kako bi se izborili za bolji status i veća prava… ? Pre će asteroid udariti u zemlju, nego što ćemo to doživeti, na žalost, pa zato nam i jeste ovako!

Za nedovoljno upućene valjalo bi napomenuti da u MUP egzistira preko 30 sindikata od kojih se samo njih četiri mogu nazvati sindikatima prema broju članova naravno, ostalo je sve loš pokušaj pojedinaca ali i poslodavca kroz istoriju sindikalizma. Od ta četiri sindikata dva su reprezentativna. Ono što je tragično jeste da su oba reprezentativana sindikata svrstana, što mu dođe kao priklon određenim strukturama obično političkim, te su tako jedni uz vlast dok su drugi uz opoziciju. Sada polako stvari postaju jasnije… Dakle nemamo mi ovde borbu za ljudska prava, za prava radnika… Mi ovde imamo političku borbu… Bitno je svrstati se, biti crn ili beo, levi ili desni. Postavlja se pitanje gde smo tu mi zaposleni u MUP? Gde su naša prava? Ko ih zastupa, kako i na koji način? Jedno je sigurno reprezentativni sindikati biju tuđe bitke ! Oni više nisu u službi svoga članstva, zaposlenih. Oni se ne bore da bi smo zadržali stečena prava i izborili se nova veća i dostojna čoveka u 21. veku. Gde se i za koga bore više nije tajna, svima je jasno.

Danas je najteže biti nesvrstan! Ako nisi levi onda si desni, ako nisi desni onda si levi… Ne možeš biti u sredini… ili si naš ili si njihov i tako u krug… Sindikat srpske policije je svrstan i on je na strani zaposlenih u MUP, ali to svrstavanje je imaginarno ono ne postoji niti se prihvata, od SSP-a se očekuje sve samo da ne bude nesvrstan ali SSP iako ukazuje na svoju svrstanost a to je sindikalizam, prava radnika i borba za bolji status i veća prava ne priznaje mu se to. Suprotno Ustavu, zakonima i svim podzakonskim aktima otet je status reprezentativnosti SSP-u. Za nas je to samo deo borbe i stvar procesa, jer jedno je sigurno mnogi su dolazili i odlazili ali SSP je uvek bio tu za sve zaposlene i odolevao i vremenima i ljudima i tako će i dalje biti.

Pozivamo sve zaposlene da ugase TV i upale mozak, popune pristupnicu SSP-a i daju još veću snagu i legitimitet jedinom dostojnom da nosi ime sindikata u MUP!

Služba za informisanje SSP