Свакодневно је очекујемо, али она никако да дође. За једне је страх, а за друге механизам за кажњавање и исправку грешака. За неке је, пак, дуго очекивана могућност лечењa личних фрустрација и приватних проблема светећи се према неистомишљеницима. Неко је због слабих резултата доживљава као једину могућност напредовања у служби.

Шта у ствари представља контролна делатност?

Врста је руководне делатност и њен примарни циљ је откривање системских и појединачних пропуста, грешака и њихово правовремено решавање. Наравно, приликом обављања контролне делатности, обавеза је и сагледавања оне друге стране. Пожељно је разговорати са контролисаним субјектима, разменити мишљења мишљења, дати предлоге и сугестије који могу утицати на повећање ефективности у раду, побољшање услова рада, мотивације запослених и тд. 

Да ли се овако ради у пракси?

Наравно да не.

Осим решавања горе поменутог примарног циља, у већини случајева, овај механизам није средство за добијање правих информација са терена. Да ли је у питању страх, незнање, или прећутни договор и необавештавање надлежних, знају само руководиоци.

Како изгледа припрема, али и вршење контролне делатности?

Ако је очекивана, најчешће из врха МУП-а, укључују се запослени, неретко и са метлама и косилицама у рукама. Испред објекта посете високе делегације, онако у униформисани, баве се комуналном делатношћу, а униформу наравно скидају када, рецимо, крече просторије у том објекту. Склањају се са видика стара и полуисправна возила која се најчешће користе, а постављају сва расположива исправна.

Оваквим поступцима се у ствари фингира право стање са терена и због тога до врха долазе непотпуне информације –  немамо довољно запослених, користе се неисправна возила, стари и дотрајали рачунари, а канцеларије су неадаптиране, углавном пренатрпане папирима.

Ако је неочекивана, у питању су вероватно руководиоци из подручне организационе јединице. Они, који је врше професионално, поседују висок праг толеранције, уочене пропусте и грешке у кораку исправљају и стручним саветима помажу да се оне више не догоде. Наравно, кажњавање се и код њих подразумева у оним изузетним ситуацијама.

А они други, својих дуго очекиваних „пет минута“  вешто користе и својим иритантним наступима, показују силу према запосленима. Сврху постижу најчешће притисцима и методом кажњавања, не трудећи се да дубље уђу у проблематику и исправе затечену грешку. Њих нико не воли, чак ни претпостављени, којем стално сервирају предлоге за покретање дисциплинских поступака. Услед недостатка разултата рада, ови предлози су и њихов главни адут за напредовање у служби.

Шта је свима њима заједничко?

Приликом обављања контролне делатности, мало ко придаје пажњу на оне ствари које нас као синдикат интересују – услове рада, недостатак средства за рад, неадекватне просторије, неисправна возила, униформе, поштовање ПКУ око одређених права и тд.

И ако их можда има, такви Извештаји не долазе на она места где је и потребно. Најчешће заврше у нечијој фиоци и ту скупљају прашину.

Из свега наведеног, можемо добити одговоре на следећа питања:

• Да ли контролна делатност у већини случајева представља једну врсту прихолошког напада на запослене? Одговор је ДА.
• Да ли се на контролну делатност можемо ослонити као на средство за побољшање услова рада, поштовање прописа и тд? Одговор је НЕ.

Право стање са терена врх МУП-а може добити углавном од појединих синдиката.

Међу њима предњачи Синдикат српске полиције.

Због тога смо с једне стране респектовани, а с друге и најомраженији међу озлоглашеним руководиоцима.

Тиме се изузетно поносимо.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић