Svakodnevno je očekujemo, ali ona nikako da dođe. Za jedne je strah, a za druge mehanizam za kažnjavanje i ispravku grešaka. Za neke je, pak, dugo očekivana mogućnost lečenja ličnih frustracija i privatnih problema sveteći se prema neistomišljenicima. Neko je zbog slabih rezultata doživljava kao jedinu mogućnost napredovanja u službi.

Šta u stvari predstavlja kontrolna delatnost?

Vrsta je rukovodne delatnost i njen primarni cilj je otkrivanje sistemskih i pojedinačnih propusta, grešaka i njihovo pravovremeno rešavanje. Naravno, prilikom obavljanja kontrolne delatnosti, obaveza je i sagledavanja one druge strane. Poželjno je razgovorati sa kontrolisanim subjektima, razmeniti mišljenja mišljenja, dati predloge i sugestije koji mogu uticati na povećanje efektivnosti u radu, poboljšanje uslova rada, motivacije zaposlenih i td. 

Da li se ovako radi u praksi?

Naravno da ne.

Osim rešavanja gore pomenutog primarnog cilja, u većini slučajeva, ovaj mehanizam nije sredstvo za dobijanje pravih informacija sa terena. Da li je u pitanju strah, neznanje, ili prećutni dogovor i neobaveštavanje nadležnih, znaju samo rukovodioci.

Kako izgleda priprema, ali i vršenje kontrolne delatnosti?

Ako je očekivana, najčešće iz vrha MUP-a, uključuju se zaposleni, neretko i sa metlama i kosilicama u rukama. Ispred objekta posete visoke delegacije, onako u uniformisani, bave se komunalnom delatnošću, a uniformu naravno skidaju kada, recimo, kreče prostorije u tom objektu. Sklanjaju se sa vidika stara i poluispravna vozila koja se najčešće koriste, a postavljaju sva raspoloživa ispravna.

Ovakvim postupcima se u stvari fingira pravo stanje sa terena i zbog toga do vrha dolaze nepotpune informacije –  nemamo dovoljno zaposlenih, koriste se neispravna vozila, stari i dotrajali računari, a kancelarije su neadaptirane, uglavnom prenatrpane papirima.

Ako je neočekivana, u pitanju su verovatno rukovodioci iz područne organizacione jedinice. Oni, koji je vrše profesionalno, poseduju visok prag tolerancije, uočene propuste i greške u koraku ispravljaju i stručnim savetima pomažu da se one više ne dogode. Naravno, kažnjavanje se i kod njih podrazumeva u onim izuzetnim situacijama.

A oni drugi, svojih dugo očekivanih „pet minuta“  vešto koriste i svojim iritantnim nastupima, pokazuju silu prema zaposlenima. Svrhu postižu najčešće pritiscima i metodom kažnjavanja, ne trudeći se da dublje uđu u problematiku i isprave zatečenu grešku. Njih niko ne voli, čak ni pretpostavljeni, kojem stalno serviraju predloge za pokretanje disciplinskih postupaka. Usled nedostatka razultata rada, ovi predlozi su i njihov glavni adut za napredovanje u službi.

Šta je svima njima zajedničko?

Prilikom obavljanja kontrolne delatnosti, malo ko pridaje pažnju na one stvari koje nas kao sindikat interesuju – uslove rada, nedostatak sredstva za rad, neadekvatne prostorije, neispravna vozila, uniforme, poštovanje PKU oko određenih prava i td.

I ako ih možda ima, takvi Izveštaji ne dolaze na ona mesta gde je i potrebno. Najčešće završe u nečijoj fioci i tu skupljaju prašinu.

Iz svega navedenog, možemo dobiti odgovore na sledeća pitanja:

• Da li kontrolna delatnost u većini slučajeva predstavlja jednu vrstu prihološkog napada na zaposlene? Odgovor je DA.
• Da li se na kontrolnu delatnost možemo osloniti kao na sredstvo za poboljšanje uslova rada, poštovanje propisa i td? Odgovor je NE.

Pravo stanje sa terena vrh MUP-a može dobiti uglavnom od pojedinih sindikata.

Među njima prednjači Sindikat srpske policije.

Zbog toga smo s jedne strane respektovani, a s druge i najomraženiji među ozloglašenim rukovodiocima.

Time se izuzetno ponosimo.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić