Sindikat srpske policije za vreme štrajka Nezavisnog sindikata policije nije se oglašavao s obzirom da vodi politiku pružanja podrške svakom sindikatu koji se bori za prava svojih članova i radnika.

Naš sindikat kao organizacija nije aktivno učestvovala u štrajku i protestu ispred Vlade Srbije, međutim našim članovima koji su želeli, ostavljena je lična sloboda odlučivanja o ulasku u štrajk i prisustvovanju protestu ispred Vlade Srbije.

Sada kada je štrajk završen, naš sindikat oseća veliku potrebu da se izvini svim građanima koji su doživljavali velike neprijatnosti i poteškoće koji je štrajk i protest prouzrokovao, posebno jer se štrajkom ništa novo nije postiglo.

Štrajk je zakonsko sredstvo radnika u ostvarivanju svojih prava, kao takav treba ga posmatrati kao prinudu i stvar koja izaziva nezadovoljstvo, međutim stav našeg sindikata je da je štrajk morao biti usmeren prema izazivanju nezadovoljstva i stvaranju „problema“ poslodavcu, Vladi ili političarima na vlasti i svima koji su doveli policiju u veoma loš položaj, ali ne i da bude usmeren prema građanima koji isto tako loše žive i imaju velike ekonomske i društvene probleme.

Na žalost, lošom organizacijom štrajka i protesta izazvan je bes građana prema policiji kao službi, dok štrajk nije doneo ništa novo što do sada Vlada Srbije, odnosno ministar policije predhodno nije obećao pre početka štrajka.

Članovi našeg sindikata osećaju se izmanipulisano i izdanim, jer su drugi izazvali gnev naroda i pad poverenja policije u javnosti, upravo ni za šta.

 —***—

Sindikat srpske policije želi da izrazi veliko nezadovoljstvo i osudu izjave ministra Ivice Dačić: „Da svako treba da ispunjava svoje zadatke, a ko neće, neka traži drugo radno mesto.“  Smatramo da je izjava bila direktna pretnja i pritisak na štrajkače kako bi obustavili štrajk, što su i učinili.

Podsećamo ministra Dačića da je najveći broj policajaca učestvovao u ratnim dejstvima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, za vreme NATO agresije i ratovao protiv terorista i separatista na Kosovu i Metohiji. Mnogi su poginuli, ranjeni ili su profesionalno oboleli.

Da li je naš uvaženi ministar to zaboravio? Zar  ljudi koji su se žrtvovali za našu državu zaslužuju to? Treba li da se stidimo tog perioda ili što se zalažemo za svoja prava?

Broj: 70i /011
Beograd, 29.12.2011.god.