Skip to main content

Mesec: septembar 2016.

SSP na panel diskusiji o svrsishodnosti trošenju novca u MUP!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Mediji, Prenosimo. Nema komentara na SSP na panel diskusiji o svrsishodnosti trošenju novca u MUP!

Zrenjanin, 29.09.2016. godine, – U organizaciji nevladinih organizacija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Društva protiv korupcije iz Zrenjanina, u hotelu „Vojvodina“, održana je panel diskusija pod nazivom „Kako svrsishodno trošiti novac za potrebe bezbednosti građana?“. Na diskusiji je učešće uzeo i Sindikat srpske policije. Predstavnici SSP su bili član GO Siniša Ćuk i zamenik predsednika sindikata Mile Lazarević, koji je ujedno bio i jedan od panelista. Izlaganje su imali i Predrag Petrović, izvršni direktor BCBP i Zoran Bašić, direktor DRPKO, a moderator je bio Vladimir Erceg istraživač BCBP.

Veliku pažnju prisutnih privuklo je izlaganje Mileta Lazarevića, u kojem se osvrnuo na studiju slučaja „Borbene patike bez borbe“ (inspirisanu upravo našim otkrićima i ukazivanjem na nelogičnosti u javnoj nabavci obuće za policijske službenike), naveo još neke primere javnih nabavki koji izazivaju protivurečna mišljenja i izneo viđenje SSP o tome kako obezbediti svrsishodno trošenje novca u MUP-u, kao i o mestu sindikata u svemu tome.

Njegovo izlaganje prenosimo u celosti:

Na početku bih hteo da organizatorima panel diskusije – Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Društvu protiv korupcije, izrazim zahvalnost što su nam omogućili da u njoj aktivno učestvujemo i na taj način postanemo deo ovog projekta, koji bi, po svojoj suštini, trebalo da predstavlja interes svih zaposlenih u MUP-u. Zbog toga, iako ovde učestvujem kao predstavnik SSP, verujem da ću na ovom mestu predstavljati i interese drugih sindikata zaposlenih u MUP-u, barem onog većeg dela.

Kako sam shvatio, neposredan povod za ovu panel diskusiju je studija slučaja „Borbene patike bez borbe: analiza svrsishodnosti javne nabavke borbenih patika u MUP R Srbije“ koju su realizovali autori iz DRPKO-a.

Zbog toga bi bilo celishodno da se, odmah na početku, sa nekoliko reči odredimo, sa našeg stanovišta, prema samoj studiji, da ukažemo na njene dobre, ali i na neke loše strane.

Kao što su autori dobro primetili, u MUP R Srbije, za razliku od vojske, ne postoje usvojeni standardi za uniformu, obuću i druge delove opreme, a koji bi, da postoje, omogućili potencijalnim proizvođačima ili dobavljačima da budu mnogo ranije upoznati sa onime što se od njih očekuje, kakav se kvalitet traži i tako im dali više vremena da se prilagode zahtevima.

Takođe, ne postoji dugoročni plan nabavke uniforme i delova uniforme i njihove zamene, čime bi se planski omogućilo da se na potencijalnim tenderima javi više zainteresovanih klijenata, a što bi, po nekoj teoriji, trebalo da doprinese kompetitivnosti učesnika na tenderu, odnosno kvalitetnijoj „robi“ koju nude, a kao krajnji rezultat bi trebalo da bude kvalitetnije opremanje policijskog službenika. A to i jeste krajnji cilj – da se novac poreskih obveznika, dakle zaposlenih i u privatnom i u javnom sektoru, najbolje iskoristi.

Svakako da bi tome u značajnoj meri doprinelo da MUP „izađe iz ormara“ i da objavi tačan broj policijskih službenika kojima je potrebno nabaviti uniformu, obuću i druge delove uniforme, a „sakrivanje“ MUP-a iza „akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta“, koji je, vidite čuda, službena tajna pre svega za zaposlene, a onda i za javnost, a nije nikakva tajna za strane državljane koji rade u Ministarstvu, a nisu u njemu zaposleni, e to je totalni nonsens. Moram naglasiti da su u većini evropskih zemalja sistematizacija radnih mesta i broj zaposlenih u policiji javno dostupni.

Međutim, čak i da se objavi tačan broj uniformisanih policijskih službenika, nismo sigurni da bi to bilo dovoljno. Jer, da li svi uniformisani policijski službenici treba da imaju borbene patike?! Šta je sa običnim plitkim cipelama? Da li je ista obuća potreba, recimo saobraćajne policije i jedinica za specijalne namene, te specijalističke jedinice i Žandarmerije? Tek kad se dođe do tih odgovora, tek onda možemo govoriti o planskoj nabavci i zanavljanju uniforme i delova uniforme?

Autori studije su dobro primetili da je cena koju je „Gepard“ ponudio na tenderu neuobičajeno niska i da su postojali preduslovi da se zbog toga njihova ponuda odbije. I mi u SSP smo to blagovremeno primetili, jer smatramo da se za taj novac ne može dobiti kvalitetna borbena patika koja ispunjava svetske standarde, pa nije to ni ponuda „Krunika“ koja je nešto viša, ali možete li zamisliti na kakvu bismo osudu iz samog rukovodstva MUP-a ali i jednog dela javnosti naišli da smo na to ukazali. Bilo bi to u smislu: „Vidi nezadovoljnika, do juče nisu imali ništa, sada im se daje novo i opet su nezadovoljni“. Ne daj, Bože, da smo rekli (iako nas to niko nije ni pitao): „Hoćemo Haj-tekovu (Hi-Tech) obuću, kakav „Gepard“, kakav „Krunik“, kakva „Sandra-Korpiko“, kakvi bakrači!“

Ovime sam želeo da istaknem neke dobre strane pomenute studije DRPKO-a.

Međutim, teško je ne primetiti da pomenuta studija u istraživačkom delu nije umnogome odmakla od onoga što je SSP  uradio još početkom 2015. godine.

Kao što se iz nje da videti, najveća razlika je u tome što je DRPKO uspeo da od MUP dobije podatke o izvršenim laboratorijskim kontrolama tokom 2014. godine (uzgred, budirečeno, i SSP je pokušao to isto, ali su nadležni u MUP odbili da to učine, što jasno ukazuje na jednu drugu vrstu problema, a to je da MUP, iz samo njemu znanih razloga, odbija da komunicira sa svojim zaposlenima, koji su direktno zainteresovani za predmet nabavke, ali je bio prinuđen da ipak pošalje pomenute izveštaje „van kuće“). Ovo, dakako, ukazuje na potrebu postajanja organizacija iz oblasti civilnog sektora poput BCBP-a i DRPKO-a, jer se bez njih ne bi došlo do ovih izveštaja koji potvrđuju naše početne sumnje da nije bilo prave kontrole kvaliteta obuće, da nije bilo međufazne kontrole, da ne postoji zapisnik o kvalitativnoj kontroli primljene robe u MUP-u, kao i neke druge sumnje a što potvrđuje i podnošenje krivičnih prijava protiv nekih odgovornih lica u MUP-u.

Sam naslov studije slučaja: „Borbene patike bez borbe: analiza svrsishodnosti javne nabavke borbenih patika u MUP R Srbije“, nije odgovarajući, jer se bavi samo delom nabavke borbenih patika, i to onom koja je vezana za firmu „Gepard doo“, a nabavka je u istom periodu vršena i preko firme „Krunik doo“ iz Beograda, a da ne spominjemo firmu „Sandra-Korpiko“ iz Požarevca čija se obuća pojavljuje u magacinima MUP, a da nema nijednog podatka o tome da je ona učestvovala na tenderima.

Ostaje zbog toga malo gorak ukus u ustima zbog činjenice da se autori studije nisu potrudili da dodatno rasvetle činjenicu da je „Krunik“ u vreme raspisivanja tendera, prema javno dostupnim podacima iz APR-a, imao samo jednog zaposlenog, te je zato u samom startu bilo jasno da se radi samo o posredniku u nabavci borbenih patika. Ili možda i nije jasno, ali je u svakom slučaju trebalo pokazati malo veću inicijativu u razjašnjavanju svih okolnosti s tim u vezi.

Prema nekim direktnim, proverenim saznanjima, u pojedinim kutijama sa borbenim patikama, nalazile su se deklaracije i „Krunika“ i „Sandre“. Da li to znači da je „Sandra“ plasirala u MUP svoje proizvode preko „Krunika“?! Ako je to tačno, da li je „Krunik“ bio potreban kao posrednik? Ako to nije tačno, kako se obuća „Sandre“ pojavila u magacinima MUP-a? Da li postoji odgovarajuća dokumentacija o proveri kvaliteta ove obuće u laboratorijskim uslovima? Da li je u ovom slučaju bilo sve u skladu sa slovom zakona? Ako jeste, da li je baš bilo u duhu zakona?

Sve su to pitanja na koja zaslužujemo odgovor. I mi zaposleni, ali i celokupna javnost.

Iz objektivnih, ali i iz subjektivnih razloga: nedostatak stručnih ljudi, rešavanje nekih unutrašnjih problema koji su nas pogodili upravo u vreme kada se pojavila ova „problematika“ oko nabavke uniforme i delova uniforme, SSP nije bio u mogućnosti da se ovome posveti na željeni način, ali mislimo da smo, s obzirom na gore iznete okolnosti, dovoljno učinili i „dali dovoljno materijala“ da neko drugi nastavi tim putem, što na žalost, nije iskorišćeno u dovoljnoj meri.

Da ne govorimo o tome da je ovo bila prilika da se čitava nabavka uniforme, borbenih patika i čarapa objedini u jednu celovitu studiju, jer bi se time mogao postići veći efekat.

Sada bih se vratio na samu temu ove panel diskusije – Kako svrsishodno trošiti novac za potrebe bezbednosti građana. Odgovor je za nas jednostavan: stručnim, profesionalnim i domaćinskim odnosom prema poverenim dužnostima i obavezama, što bi trebalo da važi za sve one koji su uključeni u proces javnih nabavki u MUP-u. To podrazumeva identifikovanje potreba, dugoročno i srednjoročno planiranje, utvrđivanje mehanizama kontrole.

Za nas kao članove sindikata je veoma važno pitanje da li sindikati u MUP-u mogu imati ulogu u planiranju javnih nabavki i da li sindikati u MUP-u mogu imati neku ulogu u mehanizmima kontrole javnih nabavki. Odgovor na oba ova pitanja je : DA, sindikati u MUP-u, bez obzira na njihov status da li su reprezentativni ili ne, mogu i moraju imati svoju ulogu, kako u planiranju javnih nabavki, tako, a možda i više, i u kontrolnim mehanizmima. Mišljenja smo da u prilog ovome govore upravo naše aktivnosti u vezi sa nabavkom uniforme, obuće i čarapa i drugim delovima uniforme. Da nije bilo nas, pri tome ne mislim isključivo na SSP, već na sindikate u policiji uopšte, teško da bi zaposleni u MUP-u mogli da nađu ikoga ko bi zastupao njihove interese pred poslodavcem u vezi sa spornim nabavkama, teško da bi iko za njih saznao, a time i za očite sistemske nedostatke u planiranju javnih nabavki i kontroli čitavog procesa.

Naravno da smo svesni činjenice da ni sindikati u MUP-u nisu Bogom dani pa da je za sve potrebna njihova saglasnost, jer niti su uvek i u svemu dovoljno stručni, niti su svi uvek dobronamerni. Ipak, mišljenja smo da sve ono što se odnosi na standard zaposlenih može biti predmet ineteresovanja sindikata, a to je, u suštini, sve ono gde se troši novac poreskih obveznika. Svako trošenje novca neminovno utiče na naš standard – u pozitivnom ili u negativnom smislu. Naravno da smi mi zainteresovani da svaki potrošeni dinar doprinese poboljšanju našeg standarda, a ne da u tome nazadujemo.

Klasičan primer za to je upravo navedena studija slučaja. Ko u Ministarstvu može biti zainteresovaniji od policijskog službenika?! Ko će provoditi celokupno radno vreme u uniformi, ko će stajati na kiši više sati, ko će koristiti one smešne čarape koje smo dobili ako ne on – policijski službenik. Zato smatramo da imamo pravo da budemo deo kontrolnog mehanizma kada je u pitanju nabavka ove vrste robe. I imamo pravo da kažemo: „Od novca poreskih obveznika kupili ste i dali ste nam smeće. Na taj način ste prevarili i nas i njih.“

Ko nam može zabraniti, i koji bi normalni um bio protiv toga, da se interesujemo kada je u pitanju javna nabavka tih čuvenih lanča paketa, u konkretnom slučaju firme SZTR „Đurđević“ iz Pećinaca. Da li neko misli da treba da aminujemo to što su nam na terenu darivali svakakvo đubre, ucrvljale mesne proizvode, odvratnog izgleda, mirisa i ukusa, i to bez ikakvog tendera. Ne, mi to nećemo učiniti. I opet je potrošen novac poreskih obveznika. A onda nam pojedinci prigovaraju kako, eto, nismo zadovoljni, a dobijamo hranu za badava. Ne, mi ne dobijamo hranu, uglavnom dobijamo nešto što ni pas ne bi mogao da pojede.

I opet, baš na našu inicijativu, nakon javnog ukazivanja na sajtu SSP, ministarstvo je formiralo komisiju koja je nakon uzorkovanja i kontrole hrane na terenu, donela odluku o promeni dobavljača. Posebna zanimljivost je to da ni za „Đurđevića“ nema tragova da je uopšte učestvovao na tenderu.

Kao što vidite, ovo su više nego očigledni primeri, gde su sindikati kao predstavnici zaposlenih dovoljno stručni i mogu i moraju imati svoju ulogu u kontrolnim mehanizmima. Mi ćemo se za to boriti i tražićemo podršku celokupne javnosti da tu ulogu i dobijemo, da je niko ne može osporiti.

Postoje i neki drugi slučajevi, gde, naravno sindikati uz određenu meru opreznosti, mogu, do neke granice imati svoju ulogu. Najbolji primer za to je nabavka nekoliko višenamenskih oklopnih vozila „Lazar 3“, oklopnih vozila „M-11“ i „M1-5“-ukupno 20 takvih vozila, s tim što će do Nove godine u Policiji biti u upotrebi šest „Lazara-3“ (barem su takve informacije preneli neki mediji, dok drugi navode različite cifre). Nije na nama da dajemo kvalifikovanu ocenu da li ta vojna vozila odgovaraju potrebama MUP-a, ali svakako imamo pravo da znamo koliko je takvih vozila nabavljeno, kolika je njihova ukupna cena, da li je njihova nabavka bila predviđena planom nabavki za ovu godinu. Na stranu u ovom trenutku, nezvanične izjave pojedinih lica iz sastava onih jedinica koje će ova vozila koristiti, a koji su nam rekli da je nabavka „Lazara“ nesvrsishodna. Ostaje nejasno ko je to platio i iz kojih izvora? Naravno da se i u ovom slučaju radi o utrošenim ogromnim sredstvima iz budžeta.

Pri tome pripadnici tih istih specijalnih jedinica rade opremljeni zaštitnim prslucima sa, uglavnom isteklim rokom, trajanja, a pri izvođenju gađanja nemaju svi ni osnovna sredstva zaštite kao što su antifoni na primer. Ponovo se ograđujem, jer nisam dovoljno stručan za ovu oblast, ali se pitam šta je bio prioritet za nabavku – vozila ili osnovna sredstva zaštite života i zdravlja zaposlenih.

Želim ovom prilikom da istaknem još jedan problem koji ne mora imati direktne veze samo sa ovim slučajem. Još od vremena Slobodana Miloševića, kada je policijski službenik podneo najveći teret rata na KiM, nezavisno od toga ko je bio na vlasti, srpski policajac je u više navrata bio prinuđen da se iz policajca transformiše u vojnika i obratno. Sve to ostavljalo je negativne posledice, tako da je i iskusnim starešinama ponekad veoma teško da rukovode jedinicama koje u svom sastavu imaju ovakve ljude, jer iako ova dva posla izgledaju slično, a naročito ako je neko shvatanja da je „uniforma-uniforma“, oni se u velikoj meri razlikuju. To se, naravno, dešava i danas, posebno u nekim jedinicama specijalne namene, kada pojedini policijski službenici u nekih 10-ak dana treba da se transformišu iz policajca u vojnika i obratno.

U tom kontekstu smatramo da imamo pravo da postavimo pitanje šta ova nabavka „Lazara“ znači, da li to znači da će opet neko morati da iz uloge policajca pređe u ulogu vojnika?!

U nekim drugim oblastima je još teže odrediti mesto i ulogu sindikata u kontrolnim mehanizmima i mi smo toga svesni, posebno zato što znamo da nemamo dovoljno stručnih ljudi za te oblasti.

Zadržaćemo se ovom prilikom na informacionim tehnologijama. Svakako da sindikati neće određivati pravac i razvoj informacionih tehnologija u MUP, a činjenica je da bi taj razvoj trebalo da doprinese opštem dobru zaposlenih u MUP-u i opštoj bezbednosti građana. U zavisnosti od plana i programa daljeg razvoja, kao i raspoloživih sredstava iz budžeta, zavisiće i brzina tog razvoja kao i nabavka potrebnog „hardvera“ i „softvera“. Kad je u pitanju nabavka „hardvera“ situacija je možda nešto jednostavnija što se tiče kontrole nabavke, ali je mnogo nezgodnija situacija sa nabavkom „softvera“. Sindikati teško da mogu tu na bilo koji način arbitrirati i davati kvalifikovane ocene, ali svakako mogu imati svoje mesto i ulogu, pa makar i postavljanjem pitanja.

U ovom trenutku, možda i najinteresantnije pitanje, je u kojoj meri se koriste sami kapaciteti MUP-a za pravljenje određenih aplikacija, odnosno softvera, tj. koliki su, u novcu izraženi, rezultati MUP-a u ovoj oblasti, a koliko je novca potrošeno na angažovanje spoljnih saradnika. To otvara i pitanja da li se i za ovakvu vrstu nabavki uvek raspisuju tenderi ili se ponekad radi bez njih. Kako to uopšte funkcioniše? Zašto nam se ranije dešavalo da pojedini, dobro kotirani i perspektivni stručnjaci, nosioci poslova, odlaze iz MUP-a, da bi se kasnije, kao uposlenici privatnih firmi (ko je zaboravio „Lutru“ i druge firme bivšeg ministra Mihajlovića), „vraćali“ u MUP i za mnogo veće novce obavljali kao privatnici isti posao u MUP-u? Kakva je situacija u tom pogledu danas? Zašto se, a praksa tako pokazuje, na uštrb odeljenja za razvoj forsira odeljenje za logistiku? Koliko se puta, npr. od 2000. godine, uvećao sastav logistike, a kako izgleda današnji „razvoj“ u odnosu na taj period? Kakvi su trenutno mesto i uloga u MUP-u odeljenja za razvoj informacionih tehnologija?

U odgovoru na ova i brojna druga pitanja koja sam ovom prilikom postavio, krije se i odgovor na pitanje: Da li se u MUP-u svrsishodno troši novac?

Ako bih išta mogao da dodam bilo bi to da zbog lošeg planiranja i trošenja budžeta, te probijanja određenih troškova u javnim i tajnim nabavkama, zbog neplaniranih uvećanih troškova usled migrantske krize, troškova organizacije obezbeđenja visokorizičnih javnih skupova, danak na kraju snosi taj isti obični policijac, koji radi mokrih nogu, kom uskraćuju pravo na realnu dnevnicu, praktično mu ukidaju naknadu za putne troškove, zabranjuju nagrađivanje i slično.

Što se tiče pitanja: Kako se nesvrsishodno trošenje novca u MUP odražava na bezbednost građana? – mogu reći samo sledeće:

Samo dobro psiho-fizički spreman, dobro obučen i dobro opremljen policajac, može biti garant bezbednosti štićenih lica i objekata i građana uopšte.

Služba za informisanje SSP

SSP na radionici OEBS-a o izazovima sistema kontrole rada policije

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na SSP na radionici OEBS-a o izazovima sistema kontrole rada policije

Beograd, 27.9.216. godine, – U hotelu „Metropol“ u Beogradu, u organizaciji Odeljenja za reformu policije Misije OEBS-a u Srbiji, organizovana je radionica o izazovima postojećeg sistema kontrole rada policije u Srbiji.

Najvažnije teme bile su:

  • Pretpostavke za efikasnu kontrolu rada policije;
  • Prezentovanje modela nadzora policije Irske i drugih zemalja;
  • SUK – organizacija, nadležnosti, ovlašćenja, način rada, problemi u radu;
  • Nedostaci Zakona o policiji;
  • Pravosudna kontrola rada policije;
  • Uticaj izazova pred koje se policijski službenici stavljaju na efikasnost i kvalitet rada policije i nadzor nad policijom.

Na radionici su, između ostalih, učestvovali:

  • Deniz Macolani, šefica Odeljenja za reformu policije Misije OEBS-a u Srbiji;
  • Mauricio Salustro, viši pravni savetnik Misije OEBS-a u Srbiji;
  • Džim Kostelo, međunarodni stručnjak iz oblasti rada i kontrole rada policije;
  • Miloš Oparnica, pomoćnik ministra i načelnik SUK;
  • Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana;
  • Nikola Kitarović, sudija Upravnog suda i član Upravnog odbora Društva sudija Srbije;
  • Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije;
  • Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku,
  • Nikola Kovačević, predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava,
  • Veljko Mihajlović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.

Sindikat srpske policije predstavljali su: predsednik Lazar Ranitović, zamenik predsednika Mile Lazarević, generalni sekretar Viktor Ratković, portparol Boban Đorđić i šef Službe za međunarodnu saradnju Saša Simić.

­
­

U svojoj prezentaciji irskog modela rada i kontrole rada policije, kao i prezentacije osnovnih načela i pretpostavki uspešnog rada policije Džim Kostelo je izneo stav da je univerzalni princip efikasne i pravične policije – da služi građanima, da sprovodi zakon prema svima, da postupa po principu „pune pravičnosti“, odnosno da sva lica tretira onako kako bi svako od nas želeo da se prema nama i našim najbližim ponaša policija.

S druge strane, istakao je da je ključna i neodvojiva pretpostavka efikasnog nadzora policije – nezavisnost, pri čemu je nezavisnost definisao kao „slobodu od kontrole, od privatnih, ličnih interesa fizičkih i pravnih lica“, izdvajajući tri segmenta nezavisnosti: 1) „zakonska“ nezavisnost – formiranje pravnog okvira u kojem će kontrolni mehanizam postaviti kao potpuno nezavisna institucija, odvojena od ministarstva i vlade; 2) budžetska nezavisnost – postojanje budžeta takve institucije, kojim bi se onemogućilo uskraćivanje finansijskih sredstava za rad od strane, pre svega, upravno-izvršne vlasti; i 3) „operativna“ nezavisnost – organizacione i kadrovske pretpostavke. Nakon čega je izneo stav da u Srbiji ne postoji nijedan od ovih segmenata nezavisnosti – „ni u tragovima“.

Predstavio je irski model nadzora policije, gde nadzor nad radom policije vrši ombudsman kao nacionalna nezavisna agencija, za razliku od Srbije, gde postoji više subjekata kontrole rada policije, ali da nijedan od njih nisu ustanovljeni kao nezavisni, što je ujedno i njegova osnovna zamerka.

Načelnik SUK Miloš Oparnica predstavio je organizaciju, nadležnosti, ovlašćenja i način rada SUK, posebno se osvrnuvši na uslove i način sprovođenja „test integriteta“ i provere imovnog stanja zaposlenih u MUP-u i izrada imovinskih karti. Ukazao je i na probleme sa kojima se suočava SUK, pri čemu je kao osnovne apostrofirao nedostatak ljudstva, postojanje nejasnog mehanizma prijema u SUK, nedostatak zasebne zgrade gde bi SUK bio fizički odvojen od drugih organizacionih jedinica MUP-a, nedostatak opreme i tehničkih sredstava, kao i zastarelost i prevaziđenost dela postojeće opreme, nepostojanje centralne obaveštajne baze podataka, postojanje enermnog broja (2 -3.000) podzakonskih akata o postupanju policije,…

U svom izlaganju zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković izneo je brojne primedbe na novodoneti Zakon o policiji, gde su odbačene brojne preporuke i mišljenja Zaštitnika građana, OEBS-a i drugih relevantnih institucija i stručnjaka. Primedbe se odnose, počev od samog naziva zakona (kojim je uređena mnogo šira oblast od onog što se podrazumeva pod policijom), pa do neprimereno velikih i široko postavljenih ovlašćenja ministra i ustrojene potpune zavisnosti SUK-a od ministra, koji je uvek visoki funkcioner vladajuće političke stranke, a što ostavlja prostor za korupciju.

Gospodin Janković se posebno osvrnuo na tzv. „analizu rizika“, rekavši da su te aktivnosti u MUP-u, iako deklarativno reformske, bile veoma protivrečne, procedura arbitrerna i nedorečena, kriterijumi nepoznati, te da ni do danas nije razjašnjeno da li je to bio pokušaj nezakonitog otpuštanja skoro 1.500 policijskih službenika bio vid „dekriminalizacije“ policije ili je za to bio razlog višak zaposlenih. Smatra da je na delu bila zloupotreba organizacionih propisa (sistematizacije), koja je naposletku ipak sprečena angažovanjem sindikata, Zaštitnika građana i drugih nezavisnih institucija. Naveo je i paradoksalnu činjenicu da u Kabinetu ministra radi zaposleni koji ne zna na koje je radno mesto rapspoređen, niti šta mu je propisani opis poslova, te da to ne znaju negovi neposredni rukovodioci, a da taj zaposleni redovno kontaktira sa novinarima i prikuplja informacije koje nisu u nadležnosti MUP-a, niti bilo kog drugog držanog organa.

U svom obraćanju gospodin Mauricio Salustro je kritikovao postojeći mehanizam kontrole rada policije u Srbiji, iznevši najpre zamerku da neopravdano i neracionalno postoji veliki broj subjekata kontrole, pri čemu se njihove nadležnosti prepliću, što dodatno usložnjava ceo mehanizam i čini ga neekonomičnim i neefikasnim: SUK, Odeljenje za zakonitost, disciplinski postupak, komisije za pritužbe i predstavke,… Smatra da je bi bilo dovoljno postojanje samo jednog subjekta, ali ne unutrašnje kontrole, već nezavisne institucije, što je ujedno bila i njegova druga ključna zamerka – organizaciona, tehnička, kadrovska i finansijska zavisnost svih mehanizama kontrole rada policije.

O problemima u vezi sa angažovanjem branilaca po službenoj dužnosti govorio je predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Dragoljub Đorđević, istakavši da AKS ima saznanja, koja je u više navrata prenela policiji, o postojanju korupcije u ovom segmentu pretkrivičnog postupka, tj. da se, za određenu nadoknadu, kao braniocu po službenoj dužnosti uvek angažuje isti krug advokata, navodeći primer jedne advokatice koja je od MUP-a po ovom osnovu za jednu godinu naplatila 22 miliona dinara, što je i stostruko više od ogromne većine drugih advokata, pri čemu isplata po ovom osnovu većini advokata kasni po nekoliko meseci, ali je „privilegovanim“ isplaćena u najkraćem roku. Naveo je da je to oblast u kojoj i SUK i nadležna tužilaštva mogu i moraju da učine mnogo više, jer zapravo do sada ništa nije ni učinjeno.

U svom izlaganju hdrpredsednik SSP Lazar Ranitović je ukazao na sve izazove pred koje su stavljeni policijski službenici u proteklom, a i sadašnjem vremenu, te negativnom uticaju tih izazova na efikasnost i kvalitet rada policije i nadzora nad policijom.

U tom smislu, istakao je najpre na materijalno-finansijske izazove pred koje su stavljeni zaposleni u MUP-u umanjenjem zarada za 10%, praktičnim ukidanjem dnevnica, permanentnim nedostatkom ljudstva, uniformi, vozila, opreme i sredstava za rad, neljudskih uslova smeštaja, ishrane i rada onih koji rade na terenu, konstantim proizvoljnim tumačenjima propisa od strane starešina na štetu zaposlenih, te najnovijim pokušajem da se ukinu putni troškovi za zaposlene koji imaju prebivalište na području druge opštine u odnosu na opštinu rada. Nakon čega je postavio pitanje: Da li policijaca koji je na ovaj način čak i egzistencijalno ugrožen može svoje poslove obavljati profesionalno, bezbedno i kvalitetno?!

Govoreći o izazovima predsednik SSP se takođe osvrnuo na negativan psihološki uticaj pokušaja sprovođenja „analize rizika“ po zaposlene u MUP-u, a da istovremeno ne postoji propisan mehanizam psihološke prevencije i zaštite policijskih službenika.

Predsednik Ranitović je istakao pogubnost diskriminatorskog člana 172. Zakona o policiji, kojim je predviđeno da zaposlenom u MUP-u prestaje radni odnos (bez mogućnosti povratka na posao) danom pokretanja krivičnog postupka za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, osudom za prekršaj sa elementom nasilja, te utrđivanjem bezbednosnih smetnji, navodeći da se na ovaj način krši više odredbi Ustava Republike Srbije, zakona i međunarodnih konvencija koje je Srbija ratifikovala, da se na ovaj način ukida „pretpostavka nevinosti“, da se policijski službenici nedvosmisleno i neskriveno diskriminišu u odnosu na sve druge građane i da se nepropisivanjem stroge i jasne procedure vršenja bezbednosnih provera ostavlja mogućnost za brojne zloupotrebe i kažnjavanje neposlušnih i nepodnobnih.

Poručio je da će SSP nastaviti borbu za izmenu i brisanje ovih i drugih nepravičnih i diskriminatoskih odredbi Zakona o policiji, te pozvao prisutne predstavnike organa, institucija i organizacija, ali i sve druge organe, institucije i udruženja, da pomognu i daju svoj doprinos zaštiti zaposlenih u MUP-u. Posebno je apelovao na Ustavni sud, kojem je SSP podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko odredbi Zakona o policiji (između ostalih i odreba iz člana 189. stava 1, koja se odnosi na način uređivanja naknade putnih troškova), da u što kraćem roku donese svoju odluku o ustavnosti i zakonitosti spornih odredbi, te na taj način spreči nastupanje nesagledivih posledica koje bi mogle nastupiti, najpre po zaposlene, ali potom i po budžet Republike Srbije u kasnijim sudskim postupcima.

Služba za informisanje SSP

Pijanac davio policajca u Kraljevu

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na Pijanac davio policajca u Kraljevu

Kraljevo, 28.09.2016. godine, – U istoriju bezumnih i bezrazložnih napada na policijske službenike zabeležili smo i jedan novi vid takvih događaja koji kao sindikat najoštrije osuđujemo. Za ovaj napad se „potrudio“ lokalni pijanac, kraljevčanin S.V. (1970.).

Napad se odigrao 26. septembra oko 01,30 časova na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu. Nakon što je, posle kraće potere i jurnjave za jednim od učesnika tuče između više lica, policajac Nenad Milovanović (1980.) sustigao izgrednika i započeo obavljanje informativnog razgovora sa njime, bez ikakvih žustrih reči ili nesuglasica, iznenada se umešao već pomenuti S.V.

Kao grom iz vedra neba on je iskočio iz mraka i zgrabio policijskog službenika Milovanovića za vrat i, uz pogrdne reči „pandurčino, mami cu ti…“, počeo ga daviti, na zaprepašćenje i čuđenje samog policajca ali i učesnika tuče koji je zabezeknuto posmatrao šta se događa. Budući mnogo krupniji i fizički jači, uspeva da obori policajca na tlo, udarcem laktom mu nanosi laku telesnu povredu u vidu rasekotine usne. Policajac Milovanović ipak nekako uspeva da savlada napadača, zajedno sa pristiglim kolegom, veže ga lisicama i privede u stanicu.

Šta je tačno bio motiv  i povod jednom lokalnom pijancu da napadne policajca na obavanju službenog zadatka ostaje nam nejasno. Nije nam poznato ni da li je i kako svoj postupak objasnio dežurnom javnom tužiocu, ali je činjenica da je nakon samo nekoliko sati zadržavanja pušten na slobodu. Kako je tužilac kvalifikovao ovo delo, za koje krivično delo će S.V. odgovarati, nije ni bitno na kraju krajeva jer već znamo, poučeni dosadašnjom praksom, da će dobiti minimalnu zakonsku kaznu.

Ono što nas boli, kao profesionalce i čuvare ove države, kao zaštitnike bezbednosti građana, jeste to da je opet napadač iz pritvora izašao brže nego policajac iz Doma zdravlja! Ne želimo da prejudiciramo stvari, ali se plašimo da ćemo doći u situaciju da se policajci toga sete baš onda kad bezbednost bude ugrožena nekome od tužioca!

Mislite o tome!!!

Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević

Budžet MUP-a je skoro prazan – ima li odgovornih?

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Budžet MUP-a je skoro prazan – ima li odgovornih?

Kako vreme odmiče i kalendarska godina se bliži svom kraju, jedno te isto pitanje iznova postaje aktuelno. Isto pitanje kao i nekoliko prethodnih godina, negde u ovo doba: kako sa ostatkom budžeta MUP-a izmiriti sve obaveze prema zaposlenima i drugim poveriocima? Zaposleni u Sektoru za materijalno-finansijske poslove se nalaze u delikatnoj situaciji – kako, sa ostatkom novca u budžetu, da odrede prioritete pored tolikih zahteva i nekako „popune sve rupe“.

Kad započnemo analizu u MUP-u, kako bismo pronašli glavne krivce za ovakvo stanje u budžetu, otvaraju nam se vrata klimatizovanih i raskošno uređenih kancelarija u kojima sede rukovodioci gore pomenutog Sektora, zatim Sektora za ljudske resurse, rukovodioci 12 Uprava u sedištu Direkcija policije, kao i većina rukovodioca svih Uprava van sedišta Direkcije policije – Područnih policijskih uprava, rukovodioci zaduženi za planiranje, organizovanje i realizaciju svih aktivnosti u ministarstvu. Svi su oni pomalo, svako iz svog delokruga rada, shodno svojim ovlašćenjima, doprineli ovakvom stanju budžeta.

Zadnjih nekoliko godina restriktivne mere Vlade Republike Srbije u pogledu štednje nisu zaobišle ni onakotanak budžet MUP. I umesto da nadležni rukovodioci dignu glas, izvrše pritisak i iskažu stvarne probleme sa kojima se susreću u radu, oni su pognute glave, prećutno sve to prihvatili i na leđa zaposlenih natovarili posledice mera štednje. Naravno oni sami, kao i visoki funkcioneri MUP-a sa platama preko 100.000 dinara, luksuznim limuzinama na ličnom zaduženju i kožnim foteljama u toplim kancelarijama, nisu to ni osetili, pa su se malo i pogubili u realnosti. Kako i ne bi kad „sit gladnom ne veruje“.

Ovde ćemo navesti samo neke od primera sa kojim je većina zaposlenih upoznata. Setimo se samo  loše planiranog konkursa za osnovnu policijsku obuku (COPO), gde je, pre nekoliko godina, više od 500 tadašnjih polaznika, na osnovu konkursa trebalo biti raspoređeno shodno mestu svog prebivališta. I odjednom, na kraju školovanja svake klase, nečijim ishitrenim i nepromišljenim odlukama oni bivaju raspoređeni u PU za grad Beograd.  To je dovelo do toga da, zbog nerešenih stambenih pitanja, nemogućnosti odvajanja od porodice i slično, dve trećine njih počinje da svakodnveno putuje iz udaljenih krajeva Srbije, stvorivši tako iznenada veliki rashod u delu budžeta MUP-a opredeljenom za „naknadu troškova za dolazak na posao i odlazak sa posla“. Uzgred budirečeno, to je bio jedan od glavnih razloga zašto se u tom periodu kasnilo sa isplatom putnih troškova i više od godinu dana. Ovaj primer smo naveli zbog sadašnje situacije, gde nas od strane poslodavca, uz aktivnu ili prećutnu podršku reprezentativnih sindikata, očekuje donošenje katastrofalne Uredbe Vlade Republike Srbije o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naravno, ovakvih i sličnih primera ima bezbroj, tu su i svima nama dobro poznati čuveni tenderi za javne nabavke, gde nas i dan danas ubeđuju da nam je MUP, izdvojivši sredstva, obezbedio nove uniforme, a zaboravljaju da je to novac nama oduzet prilikom umanjenja plate u dva navrata, kada smo ostali bez oko 18% plate u jesen 2014. godine.

„Dana xx.xx.xxxx u xx časova očekuje se dolazak delegacije xx. Potrebno je da organizacione jedinice obezbede dovoljan broj policijskih službenika…“ . Nakon ovakvih naredbodavnih depeša poslatih iz Direkcije policije ili Uprava iz njenog sastava, prva reakcija rukovodioca organizacionih jedinica je hvatanje za glavu uz reči: „Šta će im pobogu toliko ljudi? Gde da pronađem toliki broj, organizujem i redovan rad, a ne ostvarim dodatne troškove MUP-u u pogledu prekovremenog rada, dnevnica za angažovanje, vozila i slično?“ Ne zalazeći u bezbednosne procene koje donose visoko pozicionirani rukovodioci zaduženi za planiranje aktivnosti, koji očigledno ne mare za troškove u budžetu, već se isključivo vode parolom da je bolje da na terenu ima više policije nego što je to stvarno potrebno. Naravno da je bezbednost svih građana na prvom mestu, ali je potrebno u planiranju i organizovanju poslova napraviti balans shodno finansijskim, tehničkim i kadrovskim mogućnostima. A to se, nažalost, u praksi retko dešava.

Na kraju dolazimo do onih primera sa kojima se i najčešće srećemo. Zbog kojih čak i vicevi nastaju, gde je za pojedince poštovanje pravnog poretka nepoznata kategorija. Isti ti rukovodioci misle da mogu sve i da su Bogom dati da odlučuju o svemu. Pojedini načelnici i komandiri policijskih uprava i stanica su uvereni kako su svemogući, najpametniji i nezamenljivi. Oni, koji takvim razmišljanjem i odnosu prema radu krše prava zaposlenih na sve strane, pravdajući se malim budžetom, direktno su odgovorni za stvaranje enormnih troškova, koji se u budžetu ne mogu predvideti i tačno isplanirati. Ti vanredni izdaci su posledica troškova u sudskim i disciplinskim postupcima, kao i penala u vidu velikih kamata, gde po običaju MUP uvek gubi parnice, a sve to biva plaćeno krivicom gore pomenutih rukovodioca. Neosnovane disciplinske prijave, višak radnih sati i prekovremeni rad, putni troškovi, dnenivce, naknade, jubilarne nagrade, neiskorišćeni GO, sve su to slučajevi gde, najčešće krivicom načelnika i komandira, dolazi do nepoštovanja pozitivnih pravnih propisa i direktne štete po budžet MUP-a. Nažalost, za sve oni ne snose nikakve finansijske, pravne i kadrovske posledice, zbog toga opušteno nastavljaju i nadalje sa istim ponašanjem,  uglavnom sve do penzionisanja.

Sindikat srpske policije ovim tekstom nema nameru da omalovažava bilo čiji rad, želimo isključivo da ukažemo na greške iz prošlosti, kako se ne bi ponovile i u planiranju sledećeg budžeta za 2017. godinu. Poslodavac je sada na potezu, očekujemo da će u narednom periodu preduzeti odgovarajuće mere i radnje, kako bi se stalo na put ovakvom samovoljnom ponašanju i na taj način ostvarila ušteda novac u budžetu.

Služba za informisanje SSP

Druga strana medalje

Napisao/la na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Druga strana medalje

Žandarmerija kao organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, namenjena je za izvršavanje najsloženijih bezbednosnih zadataka na teritoriji Srbije. Jedinica u javnosti uživa visok ugled, njeni pripadnici važe za sposobne i beskompromisne borce za očuvanje bezbednosti građana i države.

U promotivnim spotovima, na pokaznim vežbama i prilikom poseta državnih zvaničnika jedinici, vidi se sav sjaj, dobra opremljenost, vrhunska obučenost i odlučnost! Ali svaka medalja ima dve strane… Onu drugu, tamnu stranu, javnost ne vidi ali je pripadnici jedinice itekako osećaju na svojoj koži.

Sindikat srpske policije želi ovom prilikom da javno ukaže na realnu, neulepšanu istinu.

Pripadnici Žandarmerije često obavljaju raznorazne zadatke van sedišta Odreda, najčešće na otvorenom terenu. Pored svih problema sa kojima se tamo sreću i suočavaju, a koji su u opisu posla, nažalost čekaju ih i krajnje prozaični problemi za koje slobodno možemo reći  da su zajednički svim službama bezbednosti u ovoj pokradenoj i osiromašenoj državi. To su uslovi smeštaja i boravka njenih pripadnika. Na priloženim fotografijama može da se vide krajnje diskutabilni uslovi u kojima se čuva i priprema hrana za ljude na terenu.

A mi postvljamo pitanje zašto ni jedna delegacija MUP ili pak sam premijer prilikom posete žandarmima na terenu, nije stigao na jedno od ovakvih mesta? Zašto i koga lažemo prikrivajući stvarnost? Ko god da je dolazio u obilazak žandarmima, odvođen je u bivše vojne baze koje su koliko-toliko funkcionalne, ali niko nije otišao da pogleda u kakvim uslovima rade i borave ljudi na pozicijama! Istina je poražavajuća i mnogo gora od onog što su videli zvaničnici koji su navedene baze posetili.

Zašto pojedinci u rukovodstvu Žandarmerije krije istinu, ulepšavaju je i na taj način obmanjuju ministra ili premijera? Time svesno propuštaju priliku da, ukazujući im na stvarne probleme, pokušaju da obezbede dodatna materijalna sredstva i upristoje uslove za boravak pripadnika jedinice!

Nemojmo zaboraviti da su, u bliskoj prošlosti, pripadnici jedinice oboljevali od mišje groznice (bolest slična hemoralgijskoj groznici) i drugih srednjevekovnih bolesti, u svetu odavno iskorenjenih. Nekolicini obolelih kolega ostale su trajne posledice po zdravlje a neki su čak i pnezionisani nakon toga.

Pored uslova na terenu, za koje se ponekad i mogu da nađu opravdanja i izgovori, poražavajuća je činjenica da je i u Odredu u Beogradu situacija krajnje alarmantna a prizori potresni. Prostorije za boravak i presvlačenje kolega podsećaju pre na scene iz horor filmova negoli na smeštajni prostor pripadnika jedinice posebne namene.

Služba za informisanje SSP

Odložiti donošenje i primenu Uredbe – omogućiti premeštaje!

Napisao/la na . Objavljeno u Dopisi. Nema komentara na Odložiti donošenje i primenu Uredbe – omogućiti premeštaje!

Suočeni sa dalekosežnim posledicama eventualnog usvajanja i primene sporne Uredbe, kao i sa nedoslednošću reprezentativnih sindikata, još jednom smo apelovali na ministra da pokaže državničku mudrost i spreči daljne osiromašenje više hiljada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Predsednik sindikata Lazar Ranitović uputio je dopisa ministru dr Nebojši Stefanoviću, koji vam prenosimo u celosti:

Poštovani gospodine ministre,

U ime Sindikata srpske policije i u ime više hiljada zaposlenih u Ministarstvu, pozivam Vas da još jednom razmislite o neodrživosti predložene Uredbe Vlade Republike Srbije o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Potpuno smo svesni obaveze MUP da obezbedi sprovođenje Zakona o policiji koji u članu 189. daje smernice u tom smislu, ograničavajući teritoriju za koju sledi naknada na teritoriju opštine rada, kao i maksimalni iznos naknade. Ali morate imati u vidu nedoslednost i kontradiktornost samog zakona koji u članu 155. stavu 5. previđa upravo suprotno: „Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.“

Podsećamo Vas da i važeći kolektivni ugovor za državne organe garantujem svim zaposlenim pravo na pravičnu naknadu putnih troškova i da će primenom ovakve Uredbe praktično doći do praktičnog raskida Aneksa posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike koji ste potpisali sa reprezentativnim sindikatima. Naravno, sam sistemski zakon opšte važnosti, Zakon o radu, garantuje ista prava svim zaposlenim u Republici Srbiji i primenom odredbi ZOP doći ćemo u situacijuda naše kolege budu diskriminisane u odnosu na ostale građane.

Gospodine ministre, još jednom Vam ukazujemo da najmanje 1/3 svih zaposlenih u MUP spada u kategoriju putnika koji svakodnevno putuju iz grada u grad, prelazeći često i više stotina kilometara. To naravno nije logično, nije ni ekonomski isplativo, i stoga razumemo poslodavca koji se vodi načelnom ekonomičnosti. Ali to načelo niko ne sme da stavi ispred osnovnih ljudskih prava i efikasnosti samog sistema bezbednosti. Sigurni smo da Vam je poznata hronična nepopunjenost sistematizovanih radnih mesta u velikim gradovima, prvenstveno u Beogradu. Poznato vam je da nekoliko hiljada državnih i policijskih službenika rade u Beogradu a žive u unutrašnjosti.

Da li je iko od poslanika u Skupštini Srbije, koji, uzgred budirečeno, naplaćuju punu cenu dolaska iz svojih prebivališta u Beograd gde obavljaju svoje radne zadatke, da li je iko od njih donoseći ovakav Zakon o policiji, mislio da je realno moguće pronaći preko hiljadu policijskih službenika za Policijsku brigadu samo na opštini Čukarica, ili pak nekoliko stotina pripadnika Žandarmerije samo na beogradskoj opštini Rakovica, niškoj Paliluli ili Kraljevu?

Da li je neko mislio o tome da će takav režim isplate naknada dovesti do daljnjeg siromašenja već isuviše osiromašenih ljudi? Sindikat srpske policije strahuje da će ljudi biti primorani da biraju između prehranjivanja porodice i finansiranja dolaska na posao. Nemamo dilemu šta će svaki savestan roditelj da izabere, i plašimo se da će dolaziti do velikih problema u funkcionisanju službe.

Ovako predložena Uredba sigurno neće pogoditi većinu visokih rukovodilaca u MUP-u koji svakodnevno prelaze po više stotina kilometara službenim automobilima koji su im dati na stalno korišćenje, već najniže rangirane policijske službenike i druge zaposlene, zbog čega je ona duboko nepravedna, nerazumna i neodrživa.

Neodrživa je jer ne nudi nikakvu alternativu. Potreno je da, pre donošenja Uredbe, svima zainteresovanima za premeštaj u mesto stanovanja to i  omogućite u nekom razumnom roku. Nakon toga, ukoliko i dalje ostane izvestan broj putnika, a moraće da ih bude zbog potreba službe, uraditi obračun naknade troškova prema tome. Za one kojima ne dozvolite premeštaje, ili organizujte prevoz ili platite realnu naknadu troškova. To je jedini put u trajno i održivo rešavanje problema izazvanih visokim iznosima naknada za troškove dolaska na posao i odlaska sa posla.

Nerazumna je jer očigledno niko nije mislio na negativne posledice koje bi mogle nastupiti u funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova i bezbednosti građana. Da li postoji procena o mogućem odlivu kadrova sa potrebnim znanjem i iskustvom i kako bi se njihovo odsustvo nadomestilo, posebno ako se uzme u obzir veliki broj nepopunjenih radnih mesta u skladu sa sistematizacijom i realnim potrebama?!

S obzirom na na potencijalne, očekivane probleme u funkcionisanju službe koje će usvajanje i primena Uredbe neminovno izazvati, kao i zbog činjenice da je nekoliko sindikata, među kojima i SSP, podnelo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu zakonitosti Čl. 189 ZOP, predlažemo da sačekate sa usvajanjem i primenom navedene Uredbe do odluke Ustavnog suda, i da, u međuvremenu, omogućite premeštaje svim zainteresovanim radnicima!

Predsednik SSP
Lazar Ranitović

Selo gori, a reprezentativni se svađaju!

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Selo gori, a reprezentativni se svađaju!

Dok nam MUP stavlja omču oko vrata, predlogom Uredbe o načinu ostvarivanja naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla, sve kunući se u Zakon o policiji, a praktično ukidajući realne naknade putnih troškova, većina sindikata se ponaša krajnje neuobičajeno.

SSP je naravno odmah javno odbacio predlog teksta Uredbe kao neodrživ i uvod u ozbiljne smetnje u funcionisanju službe, s obzirom na najmanje 1/3 zaposlenih koji putuju međugradskim  prevozom, za koji neće slediti bilo kakva naknada. Podsećanja radi, odmah nakon usvajanja Zakona, na koji smo uzalud ulagali amandmane, podneli smo inicijativu Ustavnom sudu Srbije sa predlogom ocene nekoliko spornih članova, među kojima i član 189. na koji se poslodavac sada poziva. O kvalitetu tog zakona govori činjenica da je sam sebi kontradiktoran, jer u članu 155. stav 5. stoji odredba: „Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.“ Dakle, prilikom prekovremenog rada će nadoknaditi kompletne troškove, a prilikom redovnog rada ne.

SSP će pomoć potražiti i od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jer je jasno da smo zakonom i predloženom uredbom diskriminisani u odnosu na sve druge zaposlene u Srbiji. Takođe, i od Zaštitnika građana tražićemo mišljenje i pomoć ovim povodom.

Svakako nećemo da sedimo skrštenih ruku i optužujemo zlu kob ili sudbinu. Al nećemo ni da ćutimo i pravimo se da je sve u redu, da ne ukažemo na zaista skandalozno ponašanje dva reprezentativna sindikata! Jedan od njih je otišao na sastanak i praktično podržao predlog uz neke smešne, kozmetičke primedbe, da bi kasnije navodno odbio predlog. Drugi nije čak ni otišao na sastanak Radne grupe, da bi danas iz sve snage napao ovaj prvi kako je prodao interese zaposlenih. Stiče se utisak da im je to jedina taktika u odbrani prava zaposlenih i bila – neodlaskom na sastanak za sebe zgrabiti alibi i onda okriviti onaj drugi reprezentativni sindikat za izdaju!

Predlog teksta Uredbe od strane Radne grupe, ali i ponašanje reprezentativnih sindikata, najbolji su pokazatelj razloga kojim su bili vođeni, kada su zajedno, udruženim snagama, odbili aktivno učešće SSP, pa čak i samo fizičko prisustvo sastancima Radnih grupa, bez prava glasa. Nisu želeli svedoke, pa sada mogu da tumače i prenose kako im se dopadne.

Hoćemo li i dalje da zabijamo glave u pesak… ćutimo (a neki put i radujmo se) kad drugom kolegi ukinu putne troškove, kad starešinama ukinu nagrađivanje, kad jedni dobiju posebnu naknadu za rad sa migrantima, a drugi ne (a rade isti posao), kad se kolege kupaju na livadi i spavaju sa pacovima,…
A oni nas melju jednog po jednog… I naposletku će nas sve samleti…

Dokle ćemo da ćutimo i da trpimo??? Dokle će više da nas obmanjuju reprezentativni sindikati?
SSP nikada nije napadao druge sindikate, gledamo samo u svoje dvorište, ali ovo, što nam se sada dešava, prevazišlo je svaku granicu. Kolege, iz reprezentativnih sindikate, krajnje je vreme da izađete iz svog oklopa i da prevaziđete sopstvenu sujetu i konačno zajedno sednemo za isti sto i najhitnije dogovorimo kako da zaštitimo golu egzistenciju zaposlenih i MUP!Preuzmite inicijativu i dokažite opravdanost svog postojanja i statusa koji imate (pitanje je da li ga i zaslužujete). Ili se sklonite sa scene! Vreme je!

Model zakona o službama bezbednosti Republike Srbije

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Model zakona o službama bezbednosti Republike Srbije

Dana 22.09.2016. godine, u tehničkoj organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), u prostorijama Medija centra u Beogradu održana je javna prezentacija Modela zakona o službama bezbednosti Republike Srbije, koji je izradio stručni tim BCBP. Prethodno su proučene odredbe važećih zakona o bezbednosno-obaveštajnim poslovima te je ispitana njihova međusobna usaglašenost. Uporedo su organizovana dva kruga konsultacija na kojima su predstavnici stručne javnosti, političkih stranaka i službi bezbednosti izneli svoje mišljenje i predloge o konceptu, strukturi i odredbama Modela. Autori modela su profesor Univerziteta Union dr Bogoljub Milosavljević i profesor BU u penziji i predsednik Upravnog odbora BCBP  dr Miroslav Hadžić. Moderator je bio dr Miroslav Hadžić, a pored njega su govorili general u penziji i bivši direktor VBA Svetko Kovač i prof dr Bogoljub Milosavljević.

Organizovanje ove diskusije podržala je Ambasada Kraljevine Holandije kroz projekat „LEGASI – Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema”, a izradu Modela zakona podržala je Misija OEBS u Srbiji.

Prema podacima BCBP-a skupu je prisustvovalo preko 50 predstavnika državnih institucija, akademske zajednice, stručne javnosti i medija, a bilo je tu i predstavnika nižeg ranga pojedinih zapadnih ambasada. Po pozivu organizatora, skupu je, naravno, prisustvovao i predstavnik SSP-a.

Kao osnovni razlog za donošenje novog, krovnog zakona navedeno je da se rad i aktivnosti službi bezbednosti  u Srbiji trenutno uređuju trima zakonima koji nisu međusobno usklađeni, kao i da je izostala reforma službi i nadzor i kontrola nad njihovim radom.

M. Hadžić je istakao da je cilj  „ da osnažimo javnu raspravu o nadzoru i kontroli službi bezbednosti, kao i potrebu da se demokratski poredak u Srbiji unapredi. Treba uspostaviti minimum kontrole nad službama bezbednosti i sprečiti njihove civilne nalogodavce da zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja i prave štetu“, dodavši da je i prethodnih godina bilo pokušaja da se ovaj zakon donese, ali da za tako nešto nije postojala plitička volja. „ Iako su postojeće službe bezbednosti, i vojne i civilne preimenovane, suštinske reforme nije bilo.“

Predmetnim Modelom zakona predviđeno je da umesto sadašnje tri ubuduće postoje dve službe bezbednosti i to: Bezbednosno informativna agencija (BIA) i Vojna obaveštajno bezbednosna agencija (VOBA), koja bi nastala spajanjem Vojno bezbednosne (VBA) i Vojno obaveštajne agencije (VOA), a čiji rad bi bio propisan jednim zakonom.

Mišljenje  S. Kovača je da bi spajanje sadašnjih VBA i VOA doprinelo bitnom unapređivanju obaveštajnog segmenta, ali da je sam proces spajanja veoma setljivo pitanje.

„Tu bi se spojile analitika i logistika, dok bi način rada ostao isti. Ima mnogo modela po kojima bi službe mogle da se spoje, ali nama najprihvatljiviji je hrvatski model u koga su dobro integrisane brojne funkcije“, naveo je Kovač.

Kovač je dodao da se razmišljalo i u pravcu stvaranja 3 službe koje bi činile BIA kao civilna kontraobaveštajna služba, VBA kao vojna kontraobaveštajna služba i jedna obaveštajna služba koja bi sadržala i civilnu i vojnu komponentu, a koja bi nastala „preuzmanjem“ obaveštajne komponente iz BIA i VBA. Naglasio je da se od toga odustalo zbog, pre svega, finansijskih razloga, ali i zbog činjenice, da bi spajanjem bio usporen „rast“ obaveštajne komponente u toj novoj, zajedničkoj službi, posebno istakavši da je i u sadašnjem trenutku obaveštajna komponenta u BIA-i na nivou koji nije baš zadovoljavajući. Zbog toga smatra de se u podizanje kvaliteta obaveštajne komponente u BIA-i treba ići postepenim postavljanjem kvalitativno novih zadataka od strane državnog rukovodstva, kako bi sama BIA, iz sopstvenih resursa, pronašla snage za unapređenje tog segmenta svog rada.

Najveće novine koje Model zakona predviđa su:

  • Osnivanje Tehničko-operativnog centra (TOC) kao posebne organizacije koja pruža objedinjene usluge Službama i policiji prilikom primene zakonom utvrđenih posenih mera i postupaka, odnosno posebnih dokaznih radnji, kojima se vrši tajni nadzor elektronskh komunkacija, telekomunikacionih usluga i informacionih sistema. Ovime bi se oduzeo monopol koji trenutno drži BIA (S. Kovač); i
  • Uspostavljanje Generalnog isnpektorata službi bezbednosti, kao posebne službe Vlade, koja obavlja poslove kontrole i nadzora nad radom službi i Tehničko-operativnog centra.

Kako je naveo B. Milosavljević, „kontrola i nadzor službi do sada nisu dale najbolje rezultate. Iako postoji skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti, potrebno je da postoji jača kontrola. Teško je obezbediti političku neutralnost, ali smatram da je operativna samostalnost moguća“.

Iako je potvrdio ove navode, S. Kovač je izneo da „smo imali jedan period kada je parlamentarna kontrola fenomenalno funkcionisala, jer smo imali kvalitetne i stručne ljude koji su bili veoma motivisani za taj posao“.

Kao posebna dilema izneto je pitanje da li pripadnici službi treba da imaju policijska ovlašćenja. Zauzet je stav da u ovom prelaznom periodu pripadnici službi treba da zadrže gotovo sva policijska ovlašćenja (osim zadržavanja lica), ali da je intencija da ona u budućnosti budu ukinuta.

Nakon uvodnog dela pristupilo se ne baš obimnoj i naročito kvalitetnoj diskusiji, koja se uglavnom odnosila na podršku osnivanju TOC, kao i mehanizmima kontrole rada službi, dok je predstavnik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti inistirao na tome da se pojedina ponuđena rešenja u Modelu, u skladu sa odlukom Ustavnog suda, ne mogu prenositi na Uredbe, već se moraju rešiti zakonom.

Teško je bilo i za očekivati sadržajniju diskusiju, jer je organizator prezentacije, začuđujuće, pomalo neodgovorno i neozbiljno, punu verziju Modela zainteresovanima dostavio tek nekih 10-15 minuta pre početka skupa, što je, moramo se složiti nedovoljno za proučavanje i mnogo manje važnih dokumenata, a ne onog iza kojeg stoji gotovo godinu dana nečijeg stručnog rada. Za to vreme, i više nego prosečan čovek, ne može ni pročitati 17 stranica i 79 članova zakona, a kamoli da ih dobro prouči. Podsetilo je to malo na one situacije u Skupštini kada se materijali za sednicu poslanicima dele pred sam početak sednice. Doda li se tome činjenica da su u diskusiji učestvovali samo zaniteresovani iz tzv. civilnog sektora, da predstavnika onih na koje se Model zakona odnosi nije bilo ili nisu učestvovali, jasno je zašto se nisu mogli čuti neki kontra-argumenti i kontra-predlozi, zašto nije bilo zahteva za pojašnjenjima i sl. što bi svakako doprinelo kvalitetu diskusije.

Zbog toga je teško dati celovitu ocenu predloženog Modela zakona, te ćemo se ovom prilikom osvrnuti samo na nekim novinama koje Model predviđa:

  • „Pripadnici Službi mogu da se sindikalno organizuju i osnivaju profesionalna stručna udruženja u okviru službe kojoj pripadaju“

Ovo je svakako novina, koju kao sindikalci moramo podržati. Poznato je, naime da je sindikalno organizovanje u BIA-i zabranjeno, a da je donedavno bilo problema i sa sindikalnim organizovanjem u Vojsci Srbije. Očito je da se predloženo rešenje zasniva na Ustavu koji nijednim svojim članom ne brani sindikalno organizovanje u BIA-i i VS, niti daje priliku da se to učini nekim zakonom. Ostaje, međutim, nejasno, na osnovu kog pravnog akta predlagač Modela zakona zabranjuje zaposlenima u ovim institucijama pravo na štrajk. Član 61 Ustava je jasan, pravo na štrajk se ne može zabraniti, već samo ograničiti, “shodno prirodi ili vrsti delatnosti”. To u praksi znači da se pravo može ograničiti po pitanju vremena (vanredno stanje), broja učesnika (minimum procesa rada), mesta održavanja i slično, ali NE i ukinuti u potpunosti.

  • U skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (ZoZPoL), građanin ima pravo da od rukovaoca podacima zahteva da mu stavi na uvid podatke koji se na njega odnose, kao i da zahteva kopiju istih. Ovo pravo se u određenim slučajevima može ograničiti. Međutim, predloženim Modelom zakona (Čl. 34) se dozvoljava samo uvid, što je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Dodatno, odredba iz Modela po kojoj su „službe dužne da građanina, na njegov pisani zahtev, u roku od 30 dana obaveste o tome da li su prema njemu preduzimani posebni postupci i mere i da li se u službama vode ti podaci“ je u suprotnosti sa ZoZPoL, jer ZoZPoL predviđa da je „rukovalac dužan da obaveštenje o podnetom zahtevu izda bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja“.

Najkreativnije je, međutim, rešenje koje nudi Model zakona, a kojim se predviđa da osim odluke o odbijanju zahteva građanina, koja može biti sasvim legitimna i u skladu sa ZoZPoL, uvodi nešto za šta nema osnova u zakonu, uvodi instituciju ketmana, legalnog laganja i obmanjivanja svojih građana. Službe, prema ovom predlogu, iako su prema građaninu koji podnosi zahtev primenjivane ili se primenjuju posebni postupci i mere, istoga mogu obavestiti da prema njemu nisu primenjivane posebni postupci i mere, odnosno da se o njemu ne vode podaci, ako bi u suprotnom:

  1. Nastala opasnost po izvršenje konkretnog zadatka Službe;
  2. Bila ugrožena bezbednost drugog lica; ili
  3. Nastale štete po nacionalnu bezbednost.“

Doduše, predviđeno je da kad prestanu razlozi iz ovog stava, „Službe su dužne da  po službenoj dužnosti obaveste građanina o mogućnosti uvida u prikupljanje podataka“.

Dakle, protivzakonito se uvodi institucija ketmana u odnose između službi i  građana, bez ikakvog vremenskog okvira koliko to obmanjivanje građana može da traje, što službama praktično daje alibi za vremenski neograničeno prikrivanje podataka.

Kao što je već rečeno, 10-15 minuta je suviše malo da bi se pročitao i „sažvakao“ nečiji gotovo jednogodišnji rad, a kamoli da bi se on kvalitetno ocenio i procenio. Da ne bismo upali u zamku i postali maliciozni nekim jezičkim zamerkama tipa „zašto zakon o službama, a ne zakon o bezbednosnim agencijama“, zašto učinkovit, a ne delotvoran rad, mi ćemo ovde stati.

Služba za informisanje

 

 

SSP u poseti SGP OBDG Tisa

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na SSP u poseti SGP OBDG Tisa

Delegacija Sindikata srpske policije u sastavu:  zamenik predsednika, Mile Lazarević i portparol i član GO zadužen za severnu Vojvodinu, Boban Đorđić, izvršila je obilazak Regionalnog centra Granične policije prema R. Mađarskoj, 21.9.2016. godine, kojom prilikom je posetila zaposlene u Stanici granične policije za obezbeđenje državne granice Tisa.

Na početku postete toplom dobrodošlicom smo dočekani od strane komandira SGP OBDG Tisa, samostalnog policijskog inspektora, gospodina Jakša Gabora kao i smene koja se nalazila na zadatku ali i kolega koji su došli kako bi prisustvovali sastanku sa predstavnicima SSP-a, na čemu smo im posebno zahvalni jer sve je veći broj kolega koji spoznaju ko će se jedini istinski potruditi i zauzeti za njihova prava ali i poboljšanje uslova u kojima rade. Ovom prilikom smo upoznati sa svim problemima i poteškoćama sa kojima se suočavaju kako kolege tako i starešine.

Sastanak je bio konstruktivan na posebno zadovoljostvo domaćina, koji su pozitivno iznenađeni predstavnicima SSP-a, načinom na koji je sastanak održan, pristupom prema zaposlenima i njihovim problemima ali pre svega činjenicom da nismo davali lažna i nerealna obećanja, a kako su nam preneli, da je bila takva praksa prilikom davnih poseta predstavnika nekih drugih sindikata.

tehnicka-voda-tisa
Voda iz česme u SGP Tisa.

Našoj delegaciji poseban utisak bio je sloga, kolegijalnost, uzajamno poštovanje između zaposlenih, te način na koji uspevaju da održe elementarne uslove za rad u SGP OBDG Tisa. Praktično sve probleme koji su bili u njihovoj moći, ti ljudi su rešili, ali nažalost preostali su oni trenutno nerešivi – nedostatak opreme, kvalitet uniforme i obuće, ispravne vode za piće, nedostatak vozila, i rad na terenu u lošim klimatskim uslovima u tim dotrajalim i neispravnim vozilima. Nedvosmisleno se može zaključiti da su to profesinalci koji vole poziv kojim se bave i da briga za funkcionisanje organizacione jedinice čiji su deo je iskrena, a svojim radom i zalaganjem svakodnevno je unapređuju.

Takođe, delegacija SSP-a održala je sastanak i sa nekolicinom kolega iz SGP Horgoš ali i SGP OBDG Tavankut. Razgovaralo se o aktuelnoj situaciji i tekućoj problematici (koja je jako slična ostalim jedinicama UGP, ali uz određene specifičnosti naravno). Dogovoreni su i konkretni koraci o daljem radu i razvoju SSP na ovom terenu, boljoj povezanosti i organizovanosti ljudi iz različitih stanica.

U narednom periodu uslediće i konkretni koraci u nastupu prema rukovodstvu UGP RC prema Mađarskoj sa predlozima za rešavanje nagomilanih problema.

Služba za informisanje SSP

Predlog Uredbe o naknadi putnih troškova loš i neprihvatljiv!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Predlog Uredbe o naknadi putnih troškova loš i neprihvatljiv!

Beograd, 22.09.2016. godine, – Ministarstvo unutrašnjih poslova obelodanilo je juče svoj predlog Uredbe o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada. Ključni član predložene Uredbe jeste upravo prvi član kojim se, u skladu sa spornim članom 189. Zakona o policiji, predviđa naknada troškova samo za teritoriju opštine rada.

Podsećamo vas da je Sindikat srpske policije odmah nakon usvajanja ZOP podneo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko spornih odredbi tog zakona, među kojima je upravo i član 189. koji reguliše pitanje naknade troškova prevoza. MUP nije sačekao mišljenje tog suda već je krenuo u praktično raskidanje  Aneksa PKU potpisanog 17.07.2015. godine, a kojim je priznata primena i na policijske službenike svih povoljnosti iz PKU za državne organe.

Predložena Uredba je u suprotnosti sa članom 45. PKU za državne organe koji glasi:
„Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove prevoza ua dolazak na rad i za odlazas sa rada u visini cene mesečne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju…“

Podsećamo vas da je ZOP protivrečan samom sebi jer u članu 155. stav 5. stoji odredba: „Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.“ Dakle, prilikom prekovremenog rada će nadoknaditi kompletne troškove, a prilikom redovnog rada ne – koja je razlika u troškovima, čekamo objašnjenje. A znamo da smislenog i logičnog objašnjenja ne može da bude.

Jasno je, nakon tihog ukidanja toplog obroka i regresa ili, kako oni tvrde, njihovog implemetiranja u platu (mada ista tom prilikom nije uvećana), da nam sada sledi i praktično ukidanje prava na naknadu realnih putnih troškova za dolazak i odlazak sa posla.

U predlogu Uredbe apsolutno je zanemarena odredba stava 4. spornog člana 189. ZOP koja daje mogućnost Vladi da propiše iznos masimalnog iznosa naknade koji se može isplatiti, već rigidno tumači član zakona i ograničava isplatu samo za teritoriju opštine rada. To će neminovno dovesti do daljnjeg siromašenja policijskioh službenika, a plašimo se i učestalog odsustvovanja sa posla, a što može dodatno otežati funkcionisanje službe već dovoljno opterećenog stalnim uvećanjima obima poslova i hroničnim nedostatkom ljudstva.

Da li će  reprezentativni sindikati i ovo prespavati ili će podići glas ostaje nam da vidimo. Ono što se sigurno jeste to da Sindikat srpske policije, kao ni do sada, neće ćutati, niti sedeti skrštenih ruku. Nakon konsultacija sa našim pravnim timom izaći ćemo sa detaljnijom analizom i planom daljeg postupanja.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Tekste predloga uredbe:

P r e d l o g:

Na osnovu člana 15. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005 i 101/2007 i 95/2010) i člana 189. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016),

Vlada donosi

U  R  E  D  B  U
o načinu i uslovima ostvarivanja prava
na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada
zaposlenih u
Ministarstvu unutrašnjih poslova

 

 Član 1.

Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo) ima pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada na teritoriji opštine ili grada gde zaposleni obavlja radnu aktivnost u skladu sa rešenjem kojim se raspoređuje na radno mesto u Ministarstvu.

Član 2.

Izuzetno, zaposleni nema pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u slučajevima:

  • Da Ministarstvo na drugi način obezbedi zaposlenima mogućnost prevoza za dolazak i odlazak sa rada;
  • da je aktom organa jedinice lokalne samouprave, odnosno grada omogućen zaposlenima dolazak i odlazak sa rada bez naknade i
  • da je udaljen sa rada ili se nalazi na godišnjem odmoru, plaćenom ili neplaćenom odsustvu, službenom putu, bolovanju ili slično, za vreme trajanja odsustva sa rada.

Član 3.

Zaposlenom u Ministarstvu koji na teritoriji opštine ili grada gde obavlja radnu aktivnost u skladu sa rešenjem kojim se raspoređuje na radno mesto u Ministarstvu ima i boravište, pri čemu na toj teritoriji postoji ustanovljen sistem mesečne pretplatne karte za javni prevoz i gde taj vid prevoza pokriva relaciju mesto boravište – mesto rada, Ministarstvo obezbeđuje odgovarajuću mesečnu pretplatnu kartu.

Pod odgovarajućom mesečnom pretplatnom kartom u javnom prevozu, u smislu ove uredbe, podrazumeva se pretplatna karta izdata od prevoznika koja u toku jednog meseca omogućava neograničen broj prevoza.

Član 4.

U slučaju da na teritoriji iz člana 3. stav 1. ove uredbe nema ustanovljenog sistema mesečne pretplatne karte za javni prevoz, a zaposleni na istoj teritoriji ima i boravište, Ministarstvo isplaćuje zaposlenom naknadu troška za dolazak i odlazak sa rada u visini cene pojedinačne prevozne karte koja pokriva relaciju mesto boravišta – mesto rada multiplikovanu sa ostvarenom prisutnošću na radu utvrđenom odgovarajućim vremenikom rada.

Visinu cene pojedinačne prevozne karte iz stava 1. ovog člana Ministarstvo utvrđuje po principu najpovoljnije cene prevozne karte pribavljene službenim putem u vidu odgovarajuće potvrde od prevoznika koja pokriva datu relaciju ili pokriva približnu  razdaljinu ukoliko ne postoji niti jedan prevoznik koji pokriva relaciju boravište – mesto rada.

Član 5.

U slučaju kada se mesto boravišta zaposlenog ne nalazi na teritoriji opštine ili grada gde obavlja radnu aktivnost u skladu sa rešenjem kojim se raspoređuje na radno mesto u Ministarstvu, zaposlenom se naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada utvrđuje primenom pravila obračuna koja važe za slučaj da se boravište i mesto rada nalaze na istoj teritoriji opštine ili grada, uz obavezu pokrivanja relacije mesto ulaska na teritoriju opštine ili grada – mesto rada.

Član 6.

Isplata troškova naknade za dolazak i odlazak sa rada vrši se retroaktivno, u odnosu na prethodni mesec.

Član 7.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Pravilnik o uslovima za ostvarivanje prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, broj 42/2014).