Komandiri, pravi ste mađioničari
Prema sistematizaciji u Ministarstvu unutrašnjih poslova on je rukovodilac organizacione jedinice, a u realnom svetu sasvim običan izvršilac. Po funkciji je ovlašćeno lice ispred stanice, ispostave ili jedinice kojom rukovodi, a njegova moć odlučivanja je svedena na minimum, skoro pa nikakva. Njegove mogućnosti da nešto promeni u trenutno paradoksalnom sistemu je ravna nuli. Uglavnom se nalazi u trostrukom sendviču između realnih mogućnosti na terenu, instrukcije i naredbi njegovih nadređenih i opravdanih pritisaka sindikata. Danas je veoma teško biti ON ili obavljati njegove poslove. Ne dao Bog nekom da bude – komandir.
Iako se još uvek veruje da u našoj službi najbolje prolaze oni koji napreduju, situacije sa terena nam pokazuju sasvim suprotno. Penjući se lestvicom nagore, svakim korakom povećavaju se obaveze i odgovornosti, a smanjuje prostor za manevrisanje radi održavanja pravca. Biti rukovodilac jedne organizacione jedinice – komandir, u današnje vreme, kada se kriminalci predstavljaju kao žrtve, a policajci nasilnici, gde se svi kriju iza ljudska prava, a zaposleni u MUP-u su prinuđeni da svoja prava ostvaruju sudskim putem je veoma nezahvalan posao. Na stranu to što izvršioci – policijski službenici, računajući noćni rad i rad za vreme državnih praznika koji je neradan dan u finansijskom smislu prolaze bolje nego njegov pretpostavljeni koji „vuče“ za sve njih, ipak je ovde reč o bitnijim stvarima vezanih za bezbednost i poštovanje prava zaposlenih.