Dok širom užarenog Jadrana besne veliki požari sumnjivih uzroka, a u Srbiji na požaru znatno manjeg inteziteta dolazi do ozbiljnih povreda nekoliko pripadnika Vatrogasno-spasilačke jedinice, ti momci, naši diskretni heroji, nenaviknuti na pažnju, mimo svoje volje dođoše u epicentar interesovanja svih medija i političara.
Imali smo prilike da vidimo hrvatskog premijera kako, u luksuznoj limuzini sa obezbeđenjem, izlazi na teren i tamo susreće vatrogasce u „Zastavi 750“, čuvenom „fići“, zaostalom iz bivše nam države i dalje u funkciji i upotrebi, ko zna kako i ko zna zašto. Pročitasmo vest kako crnogorski premijer nudi novčane nadoknade od nekoliko stotina evra, svim vatrogascima angažovanim na danonoćnom gašenju vatrene stihije. Videsmo i našeg ministra kako sa najbližim saradnicima obilazi teško povređenog vatrogasca, zbrinutog na Vojno-medicinskoj akademiji, što je, bez sumnje, gest za svaku pohvalu.
Ali…
Odlazak ministra Stefanovića u bolnicu je svakako pozitivna stvar, jedno vreme smo imali ministre koje takve stvari nisu ni najmanje doticale. Sada reaguju, pa makar i neiskreno, medija radi (ne tvrdimo da je to zaista tako), ipak taj gest daje povređenom neku dodatnu snagu i nadu.
A nadu daje i nama u Sindikatu srpske policije, kao organizaciji koja brine o interesima svih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Daje nam nadu da će se sa lepih reči i stidljivih, sporadičnih ili ad-hok, pokušaja unapređenja uslova rada, preći na sistemsko rešavanje nagomilanih problema. U poslednjih nekoliko godina je ostvaren napredak u reformama ljudskih resursa, uvedene su mnoge novine, neke zaista revolucionarne i predstavljaju kvalitativan pomak. Urađeno je ponešto i na planu opremanja, nabavljanje su uniforme i još ponešto.
Ali…
Ali to nikako nije dovoljno. Nadležni moraju „otvoriti kesu“ i opredeliti znatnija sredstva za opremanje policijskih službenika, vatrogasaca-spasilaca i svih drugih službenika od kojih zavisi bezbednost građana i države. Jasno nam je da je državi, u predhodnom periodu, prioritet bila, pre svega, fiskalna konsolidacija, smanjenje budžetskog deficita i uštede na svim planovima. Ali, mi smatramo da nije napravljen pravi balans. Budžet je restriktivan tamo gde to ne sme biti, kod nabavki i opremanja vitalnih službi, dok se na nekim mestima i dalje rasipa novac. Pogledajmo samo javna preduzeća koja i dalje gomilaju gubitke, pri tome se rasipajući novcem. Da li je realno, da li je ljudski razumljivo da policajac ili vatrogasac za 20 godina službe, kao Jubilarnu nagradu dobije iznos od 70 hiljada dinara a radnik elektroprivrede za taj isti jubilej blizu 300 hiljada dinara. Da li je rad baš svakog radnik EPS-a, svaka čast pravim rudarima, vredniji od požrtvovanog rada vatrogasca-spasioca, na primer. Treba li spomenuti i to da deca radnika u EPS-u dobijaju novogodišnju poklon čestitku dok je našoj deci tako nešto uskraćeno i zabranjeno zakonom?
No, to je sasvim sporedna stvar u ovoj priči. Akcenat bacamo na opremanje službi koje ovu državu održavaju jednom od najbezbednijih u Evropi, u svakom smislu. Gospoda u Vladi RS moraju da znaju sledeće – da je povređeni kolega vatrogasac imao odgovarajuće odelo on danas ne bi ležao u bolnici sa preko 70% izgorele površine tela!!! Moraju znati da vatrogasno-spasilačke jedinice koriste vozila i opremu stariju od svojih pripadnika, staru po nekoliko decenija! Svako u ovoj državi mora znati i da policajci nemaju zaštitne prsluke u garantnom roku, da nas štiti samo sreća! A sreća je varljiva, ne svemoćna.
Jednostavno, sramne dnevnice i niske zarade možemo i da tolerišemo, izdžaćemo nekako još malo, ali neispravnu opremu ili njen apsolutni nedostatak više ne možemo niti smemo tolerisati. Apelujemo na nadležne da pod hitno izdvoje sredstva i izvrše neophodne nabavke. Ne treba tu mnogo mudrosti, nek pitaju obične izbvršioce šta nam sve nedostaje, načelnici im svakako ne prenose pravo stanje, kriju istinu, krijući sebe iza ulepšane slike.
Nemojmo čekati neku veliku tragediju pa da onda krenemo!
Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević
