Синдикат српске полиције упутио је данас Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, захтев за тумачење појма „приправност“ у смислу Закона о раду, Закона о полицији и ПКУ за полицијске счлужбенике и ПКУ за државне органе. Верујемо да ћемо, након добијеног званичном мишљења, прекинути све недоумице по питању самог значења термина приправности, његовој примени и начину обрачунавања у пракси.

Непосредни повод за тражење тумачења јесте став помоћника начелника Сектора за ванредне ситуације Министартсва унутрашњих послова, господина Бојана Костића, на последњем састанаку у Кабинету министра, са Радном групом за сарадњу са синдикатима. Сукоб мишљења представника послодавца и синдиката настао је на примеру реалне ситуације, које имамо врло често у мањим срединама, да припадник Ватрогасно-спасилачке јединице, којем предходно није одређен статус приправности, на позив старешине, долази у јединицу и преузима послове дежурства будући да су колеге из редовне смене већ на интервенцији. После тога имамо две могућности:
– колега ватрогасац нема интервенцију и након извесног времена одлази кући (најчешћи случај), или
– излази на интервенцију (што је реткост)
Према мишљењу представника СВС ватрогасцу у првом случају не следује никаква надокнада за време проведено у јединици – ни приправност ни прековремени рад! У другом, истина доста ређем случају, био би му обрачунат и плаћен прековремени рад.

Правни тим ССП не слаже се у основи са наведеним тумачењем. Најпре је крајње дискутабилна оправданост примене позивања људи којима није одређена радна обавеза, односно приправност. А потпуно је недопустиво да запослени који у јединицу дођу и одраде неколико сати за то ангажовање не буду плаћени. Ми сматрамо да за тај рад треба да следи накнада за прековремени рад, а да радницима за које се очекује могућност ванредног позивања мора одређивати статус приправности. Будући да такав статус у знатној мери нарушава приватност запосленог и његову слободу кретања, за статус мора следовати и адекватна надокнада.

Будући да су остали чланови Радне групе МУП углавном немо посматрали нашу размени мишљења и на тај начин прећутно подржали став представника Сектора за ванредне ситуације, руководство синдиката донело је одлуку да тумачење потражи на, за то, надлежном месту.
Захтев преносимо у целости:

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
11000 БЕОГРАД, Немањина 22-24

З А Х Т Е В

за тумачење Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014), Закона о полицији („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016), Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс) и Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС“, бр. 25/2015 и 50/2015)

Поштовани,

Синдикат српске полиције је синдикална организација запослених у Министарству унутрашњих послова са више од 7.000 чланова. Циљ ССП је, пре свега, ззштита и унапређење права из радно-правног односа и у вези са радом.

У вези са тим, потребно нам је тумачење појединих одредби напред наведених прописа.

Чланом 50. ставом 3. Закона о раду прописано је да се „радним временом не сматра време у коме је запослени приправан да се одазове на позив послодавца да обавља послове ако се укаже таква потреба, при чему се запослени не налази на месту где се његови послови обављају, у складу са законом.“
Чланом 53. ставом 1. Закона о раду прописано је:
„На захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (у даљем тексту: прековремени рад).“

Чланом 155. ставом 1. Закона о полицији прописано је:
„Прековремени рад, у смислу овог закона, подразумева рад дужи од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран.“
Чланом 156. Закона о полицији прописано је следеће:
„Полицијски службеник у обавези је приправности када околности посла и задатака то захтевају.
Приправност за рад, у смислу овог закона, подразумева стање спремности одзива на позив непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив за долазак на рад.
Приправност, односно околности које указују да полицијски службеник распоређен на одређено радно место мора бити доступан и приправан да, по позиву непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив, обави посао или задатак који је планиран и за који се очекивала потреба евентуалног ангажовања полицијских службеника са одговарајућег радног места, прописује министар.“
Чланом 157. Закона о полицији прописано је следеће:
„Рад полицијског службеника који је из приправности позван да обави посао или задатак рачуна се као прековремени рад.“

Чланом 7. ПКУ за полицијске службенике прописано је:
„Полицијски службеник је у обавези сталне приправности када околности посла и задатака то захтевају.
Приправност подразумева обавезу полицијског службеника да се по писаном налогу руководиоца налази у стању сталног потребног степена спремности које омогућава да се полицијски службеник одазове на позив послодавца и стави на располагање на месту рада, на другом месту које одреди послодавац или предузме интервенцију, радњу, контакт или сличну активност по налогу послодавца.
Време ефективног рада по позиву рачуна се као прековремени рад.“
Чланом 8. ставом 1. ПКУ за полицијске службенике прописано је:
„Полицијски службеник је дужан да ради прековремено, односно дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран.“

Чланом 38. ПКУ за државне органе прописано је:
„Запослени који ван радног времена мора да буде доступан (у приправности) да би ако устреба извршио неки посао свог радног места, има право на додатак за приправност.
Додатак за сваки сат приправности износи 10% вредности радног сата основне плате запосленог.
План приправности доноси руководилац државног органа.“

Питања на која тражимо одговоре су следећа:
1) Да ли се боравак запосленог на свом радном месту, а по изненадном позиву послодавца сматра приправношћу или прековременим радом?
2) Да ли се боравак ватрогасца-спасиоца на свом радном месту у објекту ватрогасно-спасилачке јединице без вршења неке интервенције, а по претходном изненадном позиву старешине, сматра приправношћу или прековременим радом?
3) Да ли се приликом теренског рада или обуке јединица Жандармерије њихов обавезан боравак (по усменом или писаном наређењу старешине) на одређеном простору или у одређеном објекту ван ефективног радног времена (интервенције, поступања, обуке), без могућности да се удаље са тог простора или из тог објекта, сматра приправношћу?

Број: _____/16
У Ужицу, 15.4.2016. године

                                                                                                                        Председник ССП
Лазар Ранитовић

Верујемо да у Министарству рада неће бити подржан став „седео си на послу, ниси имао интервенцију, нема плате“, јер би следећи корак био да се свим радницима у дежурним службама, који проведу целу смену без позива или приступа грађана, укине плата!? Или би скоро три четвртине народних посланика у Скупштини Србије остало без накнаде обзиром на праксу да су тамо само физички, без активног учешћа у раду (између осталог и због тога смо добили накарадни Закон о полицији са неколико неуставних одредби).

Служба за информисање ССП